r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Anksioznost – epidemija novog doba

Tehnološki razvoj i novi trendovi u životu i poslovanju u 21. veku, nametnuli su visoke (opšteprihvaćene) standarde poslovnog i ličnog uspeha. U naporima da se ti standardi dostignu, način života velikog broja ljudi je postao dinamičan, naporan i stresan. Verni pratilac takvog životnog stila je i anksioznost  koja je postala sastavi deo života sa kojim se znatan broj ljudi suočava iz dana u dan. Ipak, uz poznavanje uzroka i mehanizama i anksioznost je prolazna „boljka“ savremenog doba.

Malo stresa je dobro jer izoštrava čula i priprema nas za različite izazove. Ali, anksiozno stanje je nešto sasvim drugo i predstavlja poremećaj koji bukvalno može da poremeti život pojedinca do tačke bolesti koja se graniči sa invaliditetom.

Dosadašnji napori stručnjaka da se pronađe univerzalno rešenje, terapija i lek za anksioznost nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Epidemija anksioznosti se i dalje širi.

anksioznost - silueta uplašenog mladića sa podignutim i raširenim rukama koji kao da je naleteo na nevidljivi zid

Ali, pre svega: Šta je anksioznost?

Anksioznost je definisana kao stanje strepnje, zabrinutosti, straha, nemira, nervoze ili nelagode u vezi nečega što može imati neizvesan ishod.

Ipak, u svojoj suštini, anksioznost je mnogo teža i užasnija (po osobu koja je doživljava) nego što je ovom definicijom predstavljena. Teškom i zastrašujućom je u stvari čini aktiviranje mehanizma „bori se ili beži“ koji se pokreće svaki put kada postoji registrovana stvarna ili imaginarna (umišljena) opasnost i pokreće se kao telesni program, nezavisno od naših želja. Time je mentalno zdravlje značajno degradirano.

Inače, ovaj mehanizam smo nasledili od naših davnih predaka koji su stotinama hiljada godina preživljavali upravo zahvaljujući sposobnosti da iz jednog stanja (mira i opuštenosti) pređu u drugo (bori se ili beži.) To je mehanizam preživljavanja u surovim uslovima, ali šta kad od opasnosti ni traga, a on se aktivira?

Svrha same reakcije je da pripremi telo da se bori ili pobegne od neposredne fizičke opasnosti kao što je neočekivana pojava REALNE pretnje u okruženju. Ali, na žalost, ista reakcija može da se dogodi na identičan način i sa istim intenzitetom i pri situacijama koje nisu ugrožavajuće: recimo važan test u školi ili neki bitan javni nastup. Pa čak i misli o nekom neprijatnom događaju ili telesnoj bolesti, mogu da ga aktiviraju.

Dovoljno je da mozak (podsvest) pogrešno percipira signale iz okruženja i pokrene složeni mehanizam koji uključuje i nervni sistem i nadbubrežne žlezde i srce… u stvari – sve telesne sisteme.

Evo kako izglada ova put straha: Mozak doživi nešto što protumači kao pretnju i putem simpatičkog nervnog sistema (naravno, u sve je upleten i vagus nerv) šalje signal nadbubrežnim žlezdama da oslobode hormon adrenalin koji se zatim krvotokom kreće i izaziva različite akcije u telu: Stimuliše jetru da pretvara glikogen u glukozu da bi mišići imali više energije, ubrzava disanje i rad srca, da bi telo bilo spremno da reaguje i da se bori, utiče na širenje krvniih sudova koji hrane mišiće i na sužavanje krvnih sudova koji hrane digestivni trakt kako bi još više energije bilo na raspolaganju za reakciju. Zenice su proširene, čulo sluha isključeno i telo je potpuno spremno za borbu ili beg.

U stvari sve su to reakcije koje imaju smisla kada se recimo u šumi susretnemo sa opasnom divljom životinjom, zenice rašire od straha, misli „lete“ hiljadu na sat i kada odlučujemo kako da sačuvamo živu glavu.

Dakle, ovo je moglo da bude od životnog značaja za naše pretke i oni bi sav višak hormona iz krvi potrošili u aktivnosti (borili se ili pobegli) dok savremeni čovek pod stresom, ceo ovaj koktel hormona zadržava u sebi.

Anksioznost: Biohemijska drama puna straha

Anksiozne osobe veoma često proživljavaju opisanu „biohemijsku dramu“ koja se ispoljava kroz navedene simptome a kao posledica se javlja fizička i mentalna iscrpljenost.

Milioni ljudi širom sveta pate od ovog poremećaja i većina njih nakon obavljenih medicinskih pregleda se proglašava zdravima. Ta činjenica im donosi kratkotrajno smirenje, ali ih i dalje proganja lični osećaj da nešto ipak nije u redu sa njima.

Za one malo borbenije, to je početak traganja za prevazilaženjem nastale situacije (za njih anksioznost je prolazna „avantura“) a za one plašljivije to je početak povlačenja iz posla i života. Psihološka struktura, genetske sklonosti i okolnosti će odrediti u kojoj grupi će se ko naći.

Anksiozna ženska osoba sedi u polutami a slepoočnice je pritisla prstima

Vrste anksioznosti

Postoje različite vrste anksioznosti u zavisnosti od načina i mesta ispoljavanja. Navešćemo najučestalije:

Socijalna anksioznost – socijofobija

Osoba oseća izrazito jak strah da će biti kritikovana, ili ponižena u svakodnevnim situacijama u interakciji sa drugim ljudima. Od ovog poremećaja pati veliki broj ljudi.

Primer iz svakodnevnog života: kada vidite govornika na nekom skupu ili TV kako zastajkuje, štuca i muca dok govori, znajte da upravo preživljava krizu straha i neprijatnosti i da pokušava nekako da je iskotroliše.

Slične situacije straha se pojavljuju i na ispitima, različitim grupnim testovima pa čak i kod pojedinaca prilikom susreta „jedan na jedan“ – upoznavanja drugih ljudi. Primetićete da se takvim osobama dlanovi znoje (hiperhidracija), a glas često podrhtava.

Budući da je na našim prostorima socijofobija prilično zastupljena, a da veliki broj ljudi ni ne pomišlja na lečenje, „terapija“ im je često alkohol, što opet dovodi do drugih problema…

Fobije

Osoba je veoma uplašena od određenih situacija, pojava ili objekata. Neke od fobija su: strah od visine, od letenja avionom, od pauka, gmizavaca, patološki strah od bolesti

Kao primer možemo uzeti dve naizgled dijametralno suprotne fobije: Agorafobiju i klaustofobiju. 

Agorafobija je strah od otvorenog prostora. Osoba se ne oseća prijatno kada je napolju, na otvorenom, oseća se „izloženo“ i ugroženo. Kod težih slučajeva agorofobije, osoba pokušava da što pre stigne do „sigurne zone“ tj. mesta gde se oseća manje anksiozno – a to je obično stan, poznati prostor ili nekada neki mirni kutak gde neće biti uznemiravana.

Agorofobija definitivno ima veze i sa socijofobijom jer najmanje što dotična osoba želi je da njena uznemirenost bude primećena od strane drugih ljudi.

Inače, vode se polemike oko razloga pojave anksioznosti. Neki istraživači su uverenja da ovakve reakcije imaju korena ranoj mladosti i vezane su za traume koje je dete osetilo kao nesigurnost ili odbačenost. Mogu se pronaći i studije koje navode da su agorofobične osobe obično „neželjena deca“ ili su im majke bile pod stresom u toku trudnoće (bilo zbog racionalnih ili neracionalnih razloga.)

Klaustofobija je strah od zatvorenog prostora (dakle, sasvim suprotno od agorafobije) – mada su brojna istraživanja pokazala da su im koreni slični. Osoba sa klaustofobijom će se izložiti velikim naporima i neprijatnostima samo da bi izbegli boravak u zatvorenom prostoru. Recimo, mogu se popeti i 10 spratova samo da ne bi ušli u lift koji bi ih za 30 sec doveo do željenog sprata.

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP)

OKP je anksiozni poremećaj gde preovladavaju neželjene misli i ponavljajuće akcije, ideje i telesne senzacije. Osoba ima potreba da ponavlja akcije kao što je pranje ruku, proveravanje da li su nešto uradili kako treba, ali ne jednom nego MNOGO puta, što im ozbiljno ugrožava kvalitet svakodnevnog života.

Recimo, osoba sa OKP-om je u stanju da se vrati i po nekoliko desetina puta i proveri da li stan iz koga je izašla zaključan.

Sam poremećaj se sastoji od dva dela: opsesivnih misli i kompulzije tj. potrebe da se na neki način opsesivna misao „prevari“ tj. dokaže suprotno. Na primer, osoba može voziti automobil, preći neki most. Posle par kilometara, osobi se u glavi javi misao: Nikada više nećeš proći most koji si prešao (opsesivna misao).

Ova misao toliko progoni osobu da skreće sa puta, vraća se na most, prelazi ga (kompulzija) i zadovoljno nastavlja dalje. Ali, ovo zadovoljstvo je kratkog daha jer opsesivne misli nastavljaju da se pojavlju sa zaista neobičnim „zahtevima“.

Post-traumatski poremećaj

Ovo je praktično jedini „trigerovani“ poremećaj jake anksioznosti uzrokovane nekim užasnim iskustvom ili događajem u životu (rat, nesreća na poslu,…). Većina ljudi se nakon traumatičnog iskustva postepeno oporavi ali ukoliko izraženi simptomi traju mesecima osoba  se nalazi u PSTD.

Panični napad – „kruna“ anksioznosti

Panični napad je akutno stanje pojačane, nekontrolisane anksioznosti praćene jakim fizičkim simptomima. Ponekad osobe koje imaju panični napad misle da su u predinfarktnom stanju i da će umreti. Otežano dišu,  imaju bol u grudima, nesvesticu, znojenje…

Ako osoba ima učestale panične napada, više od jednom mesečno, onda se to definiše kao panični poremećaj. Inače, ovo je toliko neprijatno stanje, toliko ruši ljudima samopouzdanje i toliko je danas učestalo da zaslužuje duži tekst.

Simptomi anksioznosti

U stanju akutne anksioznosti osoba proživljava jaku unutrašnju dramu koja je praćena brojnim i neprijatnim fizičkim simptomima tako da nije lako naći način i reči koje bi je smirile.

Simptomi anksioznosti su slični kod mnogih osoba, a od psihološke strukture zavisi koliko duboko će potonuti u anksiozni ponor, kako i koliko dugo će se u tom ponoru boraviti.

Osoba brine i strepi da situacija u kojoj se nalazi može biti još komplikovanija i sa kobnim ishodom. To dodatno opterećuje već uznemireni nervni sistem i oseća se nemoćno da izađe iz tog začaranog kruga.

Najčešći simptomi anksioznosti su:

Psihološki:

  • nepodnošljiv strah da će se nešto loše dogoditi (jaka strepnja);
  • strah od smrti;
  • strah da budu sami;
  • strah od izlaska napolje;
  • strah od gubitka kontrole nad sobom i ludila itd…

Telesni simptomi:

  • ubrzan rad srca;
  • kratak dah i plitko, ubrzano disanje;
  • osećaj gušenja i nelagode u grudima;
  • mučnina ili osećaj nelagode u želucu;
  • pojačano znojenje;
  • podrhtavanje;
  • vrtoglavica;
  • napetost u vratu i ukočenost mišića;
  • osećaj utrnulosti pojedinih delova tela…

Simptoma ima još – preko stotinu, ali gornji su najčešći a mogu se javiti i zajedno… Ni malo prijatan osećaj…

anksiozna devojka sa spuštenom glavom na kolenima sedi na kauču

Uzroci anksioznosti

Ne postoji jedan jasno utvrđen uzrok anksioznosti. Određeni broj ljudi ima genetsku predispoziciju za anksiozni poremećaj.

Istraživanja su pokazala, da kod ljudi sa određenim osobinama postoji veća verovatnoća da razviju anksioznost. Na primer, deca perfekcionisti, plašljiva deca, ona koja nemaju samopoštovanje ili žele da sve kontrolišu, razviju anksioznost u nekom periodu života.

Kod velikog broja anksioznih osoba uzrok mogu biti navike i neprilagođen životni stil (konzumiranje alkohola, droge i sličnih stimulativnih supstanci). Čak i određena fizička stanja u organizmu – na primer SIBO (preterano razmnožavanje bakterija u tankom crevu) – može izazvati određeni stepen anksioznosti.

Stresni događaji (gubitak ili promena posla, promena okruženja, problemi u porodičnim odnosima, trudnoća ili porođaj, gubitak drage osobe…), mogu biti okidač za nastajanje anksioznosti. Veoma često kombinacija različitih faktora može uzrokovani anksiozni poremećaj.

Šta uraditi kada se pojavi anksioznost

Kada se anksiozni pacijent obrati za lekarsku pomoć, upućuje se na dodatne preglede da bi se potvrdila ili otklonila pretpostavka da je uzrokovana nekom telesnom disfunkcijom.  Najpre se preporučuju sledeći pregledi:

  • Funkcija štitne žlezde jer poremećaj hormona koje luči može izazvati anksiozna stanja;
  • Nivo šećera u krvi zato što hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) izaziva simptome slične anksioznom napadu;
  • Osetljivost na hranu – alergija na određene namirnice može izazvati neke od simptoma anksioznosti;
  • Nivo gvožđa – nizak nivo gvožđa ima neke zajedničke simptome sa anksioznošću;
  • Funkcije srca – učestale aritmije ili tahikardije često  izazivaju strah i zabrinutost – mada, ako je sve telesno u redu – moguće je da su „problemi“ sa srcem u stvari manifestacija anksioznosti;
  • Proveravanje nivoa kortizola (hormon stresa) – povišen nivo kortizola u krvotoku stvara simptome anksioznosti pa je potrebno proveriti da li je anksioznost time uzokovana.

Nakon eliminacije pomenutih mogućih uzročnika, sledeći korak je ispitivanje psihološke strukture ličnosti, navika i životnog stila. Ne treba zaboraviti: Anksioznost je prolazna – i zato je potrebna potpuna saradnja pacijenta sa stručnim licem.

Lečenje anksioznosti – jer anksioznost je prolazna

Uobičajeno je da se za lečenje anksioznosti koriste lekovi (uglavnom anksiolitici i antidepresivi) i psihoterapija. Budući da su uzroci anksioznosti različiti i pristupi lečenju su individualnog karaktera. Kod nekih osoba lekovi za anksioznost su se pokazali kao dobro sredstvo da  se osoba „odmori“ jer je sama anksioznost veoma iscrpljujući poremećaj. Posle stabilizacije stanja, psihoterapija je proces koji se svakako preporučuje.

Kod drugih osoba, psihoterapija je odigrala značajan pomak čak i kada terapija lekovima nije ni uvođena. Dakle, sve je individualno i zato je najbolje javiti se specijalisti koji će napraviti objektivnu procenu i plan lečenja.

Ono što je kod anksioznosti karakteristično je da samo lečenje obično traje duži vremenski period, da je potrebna saradnja pacijenta i ono što je možda najteže – strpljenje! U samom procesu lečenja, postoje usponi i padovi i… to treba prihvatiti kao normalnu stvar na putu izlečenja.

Pored zvanične medicine, mnogi rešenje za svoje anksiozno stanje traže u alternativnim metodama i u sistemima samopomoći. Nekoliko sledećih predloga se može uklopiti u svakodnevnu rutinu kao prateća podrška preporučenoj ili izabranoj terapiji.

Disanje

Prirodno i pravilno disanje je ključno za celokupno zdravlje i naročito korisno za osobe koje pate od anksioznosti. Kako da obično uvlačenje vazduha (način kako anksiozne osobe dišu) pretvorimo u revitalizirajući i isceljujući proces?

Savremeni čovek ne dobija kiseonik u dovoljnim količinama. Prvi razlog  je zagađen vazduh u gradovima i zagušljive prostorije u kojima mnogo vremena provodi veliki broj ljudi.

Drugi razlog je nepravilno disanje, što za posledicu ima smanjenu količinu kiseonika a samim tim i manje  životne energije, jer disanjem dobijamo i kiseonik i životnu energiju. Pravilno disanje podrazumeva 8 do 12 udaha u minutu. Većina zdravih i utreniranih ljudi pravi od 13 do 18 udaha u minutu što je previše brzo disanje. Izbrojte koliko udaha pravite u jednom minutu i trudite se da to korigujete.

Treći razlog nepravilnog disanja je  nepravilan rad dijafragme i grudnog koša i da bi se to korigovalo potrebno je vežbanje disanja.  Za početak, efekat opuštanja i smirenja se može postići primenom sledeće jednostavne vežbe.

Smestite se u udoban sedeći položaj – ispravite kičmu i opustite vrat, ramena, leđa i donji deo tela. Udahnite kroz nos tako da se stomak širi dok udišete i uvlači dok izdišete. Disanje treba da bude ravnomerno i bez naprezanja.  Radite ovu vežbu tri do pet  minuta. Kada završite, zatvorenih očiju  i ostanite opušteni koliko vam prija.

Ovaj način disanja možete praktikovati i dok hodate. U početku uradite nekoliko udaha i vremenom će taj način disanja postati vaše prirodno disanje. Budite uporni i strpljivi.

Fizička aktivnost

Pored već navedenih ograničenja, mnoge anksiozne osobe imaju ograničenja i kada je u pitanju fizička aktivnost. Plaše se da sami izađu i odu u šetnju. Boravak u prirodi i lagana fizička aktivnost pomaže oslobađanju telesne tenzije i popravlja raspoloženje. I ako uz to uključite gore opisani način disanja, efekat će biti znatno bolji.

Relaksacija

Opuštanje tela je od velike pomoći. Najjednostavniji način je usmeravanje pažnje i svesno opuštanje svakog dela tela, najbolje je to uraditi u ležećem položaju uz usmeravanje pažnje na udah i izdah.

Zatvorite oči, dišite polako i zamislite sebe da se opuštate na vašem omiljenom mestu u prirodi – na plaži, šuma, na livadi negde gde biste voleli da budete. Jasno do detalja zamislite to mesto i osetite ga  živo kao da ste tamo. Tako duboke relaksacije su revitalizujuće i za vaše fizičko telo.

Smirivanje uma

Najjednostavniji korak ka smirivanju uma je voljno skretanje pažnje sa simptoma na nešto prijatnije i lepše. U tu svrhu može da posluži hobi ili bilo šta što zahteva usmeravanje pažnje i rad rukama jer će se ogromna količina energije koju anksiozne osobe imaju u glavi, preneti na ruke i time ih rasteretiti i smiriti. Anksioznost je prolazna, a vi ojačani upravo ovim saznanjem.

Za kraj – Anksioznost je prolazna!

Možda bi ova jednostavna rečenica mogla bar da podseti sve one koji pate od anksioznosti na prostu činjenicu: „Strah koji osećate u anksioznom stanju nije isto što i realna opasnost i zato tri puta duboko udahnite, izdahnite i opustite se i to će proći“.

Samo osvešćivanje razlike između stvarne i umišljene opasnosti može bar „preseći“ anksiozni tok u osobi. Dovoljno dugo ponavljanje može dovesti od ublažavanja pa čak i do oslobađanja od  anksioznosti. Jer, ansioznost je prolazna uz dovoljno rada na sebi i napora da se naprave pozitivne promene!

NEWSLETTER

S pažnjom prema važnom