r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Bol u donjem delu leđa

Bol u donjem delu leđa jedan je od najčešćih medicinskih problema na svetu. Vodeći je razlog zbog kojeg ljudi posećuju lekara i pogađa oko 80% odraslih u nekom periodu života. Bol u donjem delu leđa takođe uzrokuje odsustvovanje sa posla, ograničava fizičku aktivnost i time značajno narušava kvalitet života.

Prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Lancet – procenjuje se da je bol u donjem delu leđa vodeći uzrok invalidnosti.

Žena za radnim stolom drži se rukama za kukove jer oseća bol u donjem delu leđa

Bol u donjem delu leđa nije samo „privilegija“ odraslih, već se može pojaviti i kod dece. Pored toga, uočeno je da se simptomi bola u donjem delu leđa povremeno vraćaju, ponekad i tokom celog života.

Budući da opšte gledano populacija stari a životni vek se produžava (sa njime i degenerativne bolesti)  može se očekivati porast slučajeva ove vrste bola.

Akutni, subakutni ili hronični bol u donjem delu leđa

Bol u donjem delu leđa može se kategorisati kao akutni, subakutni ili hronični. Akutne epizode bola  obično traju od nekoliko dana do 4 nedelje, a subakutni bol traje od 4 do 12 nedelja.

Međutim, prema podacima stručnjaka, kod oko 20 procenata ljudi sa akutnim bolovima u leđima proces se nastavlja i prelazi u hronični bol u leđima a to je, po definiciji, bol koji traje 12 nedelja ili duže.

Čak i u ovim slučajevima, postoji više različitih mogućnosti lečenja koje mogu olakšati simptome.

Ponekad bol u donjem delu leđa može biti jak i izazvati veliku bojazan kod pacijenta. Međutim, jak bol nije uvek pokazatelj da nešto ozbiljno nije u redu. Retko kada ovaj medicinski problem zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Kada posetiti ili pozvati lekara

Većina epizoda bola u donjem delu leđa prolazi sama od sebe, ali postoje situacije kada bi trebalo da pozovete lekara i / ili potražite hitnu lekarsku pomoć. Neke od ovih situacija su sledeće:

  • Pacijent je dete;
  • U pitanju je nesreća, povreda ili neka druga trauma;
  • Ako se uz bol javlja i groznica ili mučnina;
  • Ako postoji osećaj slabosti, ukočenosti i / ili peckanja koji se razvija u nogama i / ili stopalima;
  • Ako se javlja gubitak kontrole mokraćne bešike ili creva;
  • Ako je bol jak, konstantan, iznenada se javlja ili progresivno se pogoršava i / ili ne prestaje;
  • Ako bol prekida san.

Uzroci bola u donjem delu leđa

Uzroci bola se posmatraju kao mehanički, organski ili idiopatski. Sami problemi sa kičmom mogu biti urođeni (osoba se tako rodi) ili stečeni što znači da se poremećaj razvio kasnije u životu.

Mehanički bol u donjem delu leđa često se aktivira pokretom kičme i uključuje kičmene strukture, kao što su fasetni zglobovi, intervertebralni diskovi, kičmeni pršljenovi, ligamenti, mišići ili meka tkiva.

Organski bol u donjem delu leđa pripisuje se nekoj mogućoj bolesti dok se idiopatski odnosi na nepoznati uzrok.

Sledi lista najčešćih uzroka bola u donjem delu leđa. Važno je napomenuti da kod nekih pacijenata dijagnoza može da pokaže više uzroka.

Mehanički bol u donjem delu leđa

  • Nenormalna zakrivljenost kičme: skolioza, lordoza, kifoza;
  • Degenerativna bolest diska (npr. Izbočina diska, hernija diska);
  • Uganuće ligamenta;
  • Napetost mišića;
  • Uklješten nerv, kao što je išijas ili lumbalna radikulopatija;
  • Spinalna stenoza… itd.

Organski bol u donjem delu leđa

  • Aneurizma abdomenalne aorte (slabljenje i proširenje aorte);
  • Benigni ili maligni tumori kičme;
  • Cauda equina sindrom – kompresija snopa živaca formiranih ispod kičmene moždine u lumbalnom delu kičme;
  • Discitis – zapaljenje međupršljanskog prostora;
  • Fibromijalgija;
  • Kamen u bubregu;
  • Osteomijelitis – upala kostiju uzrokovana bakterijama;
  • Osteoporoza – smanjenje mineralne gustine kostiju;
  • Reumatoidni artritis, osteoartritis, spondilitis

U nastavku teksta, akcenat će biti na mehaničkim uzrocima i kako ih se rešiti.

Uobičajene nehirurške mogućnosti lečenja

Kada se pojavi bol u donjem delu leđa, neki ljudi se praktično „odvuku“ do kreveta ili fotelje i miruju jer im to prija i olakšava bolno stanje.

Međutim, studije su otkrile da pacijenti koji to čine ne prave dobar izbor: u praksi su imali sporiji oporavak praćen većim intenzitetom bola. Dakle, oporavljali su se sporije od pacijenata koji su modifikovali svoje aktivnosti i nastavili da budu aktivni.

Bolji tok oporavka, naravno pod uputstvom lekara, je da ostanete aktivni, izbegavajući svaku fizičku aktivnost koja provocira ili povećava bol u donjem delu leđa. Najbolje je biti umereno aktivan i postepeno povećavati svoje fizičke granice i time povećati cirkulaciju neophodnu za isceljivanje. Takođe, kada ostanete aktivni pomažete oslobađanje endorfina – prirodnog leka protiv bolova u vašem telu.

delovi kičmenog stuba

Hladna pakovanja i topla pakovanja – šta izabrati?

Kratki intervali stavljanja hladnih obloga efikasni su tokom akutne faze bola u donjem delu leđa jer pomažu smanjenju upale. Važno je ne stavljati led ili pakovanje leda direktno na kožu, već ga umotati u peškir da bi se zaštitila koža.

Toplotna terapija, kao što je recimo stavljanje termofora, može biti od koristi nakon hladnih obloga. Obratiti pažnju da topla pakovanja pažljivo koristite i to u intervalima, a ne kontinuirano.

Kratkotrajna upotreba nesteroidnih protivupalnih lekova može pomoći u smanjenju bola. Ove lekove  treba koristiti oprezno jer kod nekih ljudi mogu prouzrokovati stomačne i gastrointestinalne probleme i povećati rizik od problema sa srcem i krvotokom.

Ako bol u donjem delu leđa uzrokuje lumbalnu radikulopatiju, poput bolova u nogama (npr. išijas), vaš lekar može da vam propiše antikonvulzivne lekove u malim dozama, što može značajno smanjiti bol u nozi bez upotrebe jačih lekova. Takođe, lekovi koji su namenjeni za relaksaciju mišića  mogu se koristiti da bi se smanjio bolni mišićni grč koji je čest simptom povezan sa naprezanjem donjeg dela leđa.

Epiduralna injekcija steroida ili selektivni nervni blok mogu pružiti kratkotrajno olakšanje bola kada bol u donjem delu leđa izaziva simptome išijasa (npr. bol u nogama). Dugotrajna primena injekcija epiduralnih steroida nije se pokazala korisnom.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija ili rehabilitacija su stvari koje se preporučuju kod lečenja hroničnog bola donjeg dela leđa. Ovaj pristup uključuje pasivne i aktivne terapije koje pomažu pacijentu da izgradi snagu mišića trupa, poboljša fleksibilnost kičme i raspon pokreta, ispravno držanje i da nauči ergonomske principe.

Pasivne terapije mogu da uključuju led / toplotu, masažu, TENS (transkutana stimulacija električnih živaca) i ultrazvuk.

Akupunktura

Akupunktura uključuje pažljivo stavljanje finih sterilnih iglica u meridijane tela koji su povezani sa bolom u donjem delu leđa.

U tradicionalnoj kineskoj medicini „Či“ je prepoznata kao životna snaga tela. Veruje se da povreda i / ili bolest (između ostalog) mogu da poremete protok Či-a.

Akupunkturne igle mogu da stimulišu organizam da oslobodi više endorfina kao i neke druge hormone koji utiču na smanjenje bola i pomažu isceljivanje.

Sredovečni muškarac sedi na kauču i drži se za leđa

Kada se preporučuje operacija kičme za lečenje bola u donjem delu leđa?

Srećom, u većini slučajeva bola u donjem delu leđa, operacije kičme nisu neophodne. Većina ljudi dobro reaguje na nehirurške tretmane – bilo da se radi o jednom tretmanu ili kombinaciji terapija koje pomažu u smirivanju simptoma i ublažavanju bola.

Ipak, treba razmišljati o hirurškoj intervenciji kada postoji: disfunkcija creva i / ili mokraćne bešike, lom pršljenova, bol koji se pogoršava i postaje nepodnošljiv (npr. narušava san i ne olakšava se mirovanjem), ako je prisutna spinalna infekcija, tumor kičme (benigni ili maligni) ili kada postoji kompresija živaca uzrokujući neurološku disfunkciju, slabost ili potpuni gubitak neke funkcije tela.

Ako je potrebna operacija, statistički gledano, ona obično nije hitna i može se zakazati u vreme pogodno za pacijenta. Mnogi hirurški zahvati donjeg dela kičme mogu se izvesti minimalno invazivno, a oporavak je obično brz.

Da li se bol u donjem delu leđa može sprečiti?

Iako ne možete sprečiti slučajne povrede, zaustaviti starenje ili promeniti svoj genetski sastav, promene načina života mogu vam pomoći u kontroli i sprečavanju bolova u donjem delu leđa:

  • Poboljšajte svoju fizičku kondiciju; ojačajte skeletne mišiće koji pomažu u potpori donjeg dela leđa;
  • Ako ste gojazni – smršajte jer čak i nošenje dodatnih 10 kilograma doprinosi bolovima;
  • Naučite pravilno držanje i mehaniku tela;
  • Primenite ergonomske principe na svoj radni prostor;
  • Izbegavajte sedeći način života – budite aktivni;
  • Prestanite sa štetnim navikama kao što su pušenje, preterano konzumiranje alkohola i sl.

Kao što ste i sami mogli zaključiti, vaše angažovanje na izlečenju bola u donjem delu leđa je veoma važno, u mnogim situacijama i  presudno, tako da ne štedite vreme, energiju i posvećenost prevazilaženju ovog neprijatnog i dosadnog problema.

OZNAKE: