Sve više žena današnjice pati od endometrioze, bolesti čiji se uzrok još uvek ne zna. Postala je toliko učestala da je sam poremećaj dobio naziv – bolest savremene žene.
Danas sa vama delimo informacije o ovoj bolesti, šta je ona zapravo, koji su potencijalni simptomi, kako se dolazi do dijagnoze i šta lečenje endometrioze uključuje.
Šta je endometrioza?
U pitanju je bolest žena za koju je specifično da delovi unutrašnjeg tkiva materice, endometrijuma, rastu izvan materice.
Delovi endometrijuma koji rastu izvan najčešće se nalaze na jajniku, trbušnoj maramici zidova male karlice, jajovodu, crevima, mokraćnoj bešici. U ređim slučajevima delovi endometrijuma mogu se naći i na nekim daljim organima, kao što su pluća.
Problem nastaje kada hormonske promene zbog menstrualnog ciklusa počnu da utiču na endometrijsko tkivo koje se nalazi van materice. Nastaje upalni proces, tkivo raste, zadebljava se i na kraju se raspada. Javlja se isti proces kao i prilikom menstrualnog krvarenja, s tim što tkivo koje se nalazi van obično ostaje tu zarobljeno i počinje da stvara probleme.
Problemi koji se mogu javiti zbog ove pojave su sledeći:
- iritacija,
- jak bol tokom menstruacije,
- pojava ožiljaka,
- problemi sa plodnošću i
- obilno krvarenje.
Simptomi endometrioze
Razlikuju se od osobe do osobe. Pojedine žene mogu imati blage simptome, dok druge mogu imati izrazito neprijatne simptome koji utiču na normalan način života.
Ipak, jačina i neprijatnost simptoma ne određuju ozbiljnost bolesti i njen stadijum. Postoje slučajevi kada se javlja nesnosan bol, ali je u pitanju blaži oblik endometrioze, kao i slučajevi kada su neprijatnosti gotovo neprimetne, ali je u pitanju težak oblik ove bolesti.
Bol u predelu karlice jedan je od najčešćih simptoma endometrioze, ali javljaju se i sledeći:
- bolne menstruacije,
- bol u donjem delu abdomena pre menstruacije i tokom nje,
- grčevi nedelju ili dve uoči menstruacije,
- jako menstrualno krvarenje,
- krvarenje između menstruacija,
- neplodnost,
- bol prilikom polnog odnosa i
- bol u donjim leđima koji se može javiti bilo kad za vreme menstrualnog ciklusa.
Obično se ublažavaju nakon menopauze.
Postoje i slučajevi kada se ne javljaju nikakvi simptomi. To je jedan od razloga zašto su redovni odlasci na ginekološke preglede bitni, jer se tako ovakve bolesti uočavaju na vreme, čak i kad nema simptoma.
Faze endometrioze
Oboljenje se javlja u četiri faze, odnosno postoje četiri vrste ozbiljnosti:
- minimalna,
- blaga,
- umerena i
- teška.
Minimalna podrazumeva da postoje male lezije ili rane i minimalno endometrijskog tkiva na jajniku. Može postojati upalni proces u karličnoj šupljini ili oko nje.
Blaga podrazumeva manje lezije i malo endometrijskog tkiva na jajniku i karličnoj sluzokoži.
Umerena uključuje više endometrijskog tkiva na jajniku i karličnoj sluzokoži. Može postojati i još lezija.
Teška podrazumeva dosta endometrijskog tkiva van materice na jajnicima i karličnoj sluzokoži. Često se lezije nalaze i na jajovodu i crevima.
Kako se postavlja dijagnoza?
Slika oboljenja se može pomešati sa simptomima drugih bolesti i stanja, kao što su ciste na jajnicima ili upalni proces karlice.
Kako bi se došlo do tačne dijagnoze, pregled uključuje sledeće:
- anamnezu pacijenta,
- pregled ginekologa,
- abdominalni i ginekološki ultrazvuk i
- laparoskopski pregled.
Endometrioza – faktori rizika
Iako se ne zna tačan uzrok ove bolesti, poznati su određeni faktori rizika:
- godine – Endometrioza se najčešće javlja kod žena od 35 do 40 godina. Ipak, žene svih starosnih uzrasta (nisu bitne godine) mogu oboleti od endometrioze, a prvi znaci oboljenja mogu početi da se javljaju već u pubertetu.
- genetski faktor – U rizičnu grupu spadaju one čije su članice porodice već imale endometriozu.
- istorija trudnoća – Žene koje nisu rađale imaju veći rizik da obole od onih koje su rađale. Ipak, endometrioza se može javiti i kod žena koje imaju decu. Trudnoća tek delimično smanjuje rizik.
- istorija menstruacija – Neredovne, kratke, obilne i bolne menstruacije takođe mogu biti faktori rizika za nastanak endometrioze.
Kako se leči endometrioza
Endometrioza može biti izuzetno neprijatno i bolno iskustvo, koje značajno može uticati na kvalitet svakodnevnog života.
Lek za endometriozu ne postoji, ali se neprijatnosti mogu ublažiti lekovima ili operacijom. Način lečenja zavisi od stadijuma endometrioze, lokalizacije, životne dobi, kao i da li postoji problem steriliteta.
Sledeći načini se najčešće koriste za ublažavanje endometrioze:
- lekovi za ublažavanje bola,
- hormonska terapija,
- hormonska kontraceptivna terapija,
- hirurško lečenje, klasičnom ili laparoskopskom operacijom,
- kombinovana terapija i
- radikalna operacija, histerektomija.
Hormonskom terapijom smanjuje se simulacija endometrijskog tkiva koje se nalazi van materice, prekida se krvarenje i tkivo atrofira.
Hirurško lečenje, bilo klasično ili laparoskopsko, podrazumeva odstranjivanje endometrijskog tkiva, koje predstavlja problem.
Kombinovana terapija podrazumeva hirurško lečenje nakon koga se praktikuje hormonska terapija.
Radikalna operacija, odnosno histerektomija, predstavlja kompletno odstranjivanje reproduktivnih organa i samo je na taj način moguće potpuno se izlečiti od ove bolesti. Ovakvo lečenje se preporučuje isključivo ženama koje su starije od 40 godina i koje više ne planiraju da rađaju.
Zaključak
Endometrioza je hronično stanje za koje trenutno ne postoji lek. Međutim, ovo stanje se može kontrolisati i ne bi trebalo dozvoliti da negativno utiče na kvalitet života.
Bitno je da ne trpite neprijatne simptome, već da na vreme javite lekaru, a zatim i redovno idete na preglede i razgovarate sa svojim ginekologom o načinu na koji možete ublažiti simptome, kao i o tipu lečenja koji je najpogodniji za vas.
