Hipertireoza: Kada vaša žlezda radi prebrzo

U članku Štitna žlezda – kako nas štiti i šta kada posustane detaljno smo se upoznali sa štitastom žlezdom i njenom centralnom ulogom za naše zdravlje. Sada ćemo usmeriti pažnju na specifičan poremećaj koji može zahvatiti ovu esencijalnu žlezdu a to je hipertireoza.

Pregled vrata i štitaste žlezde ultra zvukom

Uvod

Štitasta žlezda je vitalna žlezda u našem endokrinom sistemu i igra ključnu ulogu u regulaciji energetskih procesa, temperaturne homeostaze i mnogih drugih vitalnih funkcija. Povećana količina hormona tiroksina u krvi značajno uticati na različite fiziološke procese u telu.

Hipertireoza predstavlja endokrinološki poremećaj koji se javlja kada štitasta žlezda počne da luči više tiroksina nego što je telu potrebno.

Simptomi hipertireoze nisu uvek očigledni i mogu se pogrešno pripisati drugim zdravstvenim problemima ili stresu. Osim nenamernog gubitka težine i ubrzanog rada srca, pacijenti mogu osetiti i tremor, pojačano znojenje, nervozu, razdražljivost, kao i promene u menstrualnom ciklusu.

Rano prepoznavanje i lečenje ovog stanja je ključno kako bi se izbegle komplikacije i osiguralo optimalno zdravlje pacijenata.

Zašto nastaje hipertireoza

Ubrzan rad štitaste žlezde može imati niz uzročnika koji remete njenu normalnu funkciju.

  • Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoze. To je autoimuna bolest u kojoj telo proizvodi antitela koja napadaju štitnu žlezdu, izazivajući njen preteran rad. Osim povećanog stvaranja hormona, Grejvsova bolest može izazvati i otečenost iza očiju i proširenu štitnu žlezdu, što je poznato kao gušavost.
  • Hiperfunkcionalni čvorovi na štitnjači su benigni tumori koji proizvode hormone štitne žlezde nezavisno od potreba tela. Ovi čvorovi mogu biti pojedinačni ili višestruki, a ponekad uzrokuju gušavost.
  • Tiroiditis je upala štitne žlezde koju izazivaju razni faktori, uključujući i virusne infekcije i lekove. Isto tako, može se pojaviti i nakon porođaja. U početnim fazama tiroiditisa oštećene ćelije štitnjače mogu osloboditi previše hormona u krvotok i izazvati simptome hipertireoze.

Pozicija tiroide u grlu - hipotireoza

Simptomi hipertireoze

Kada štitna žlezda proizvodi previše tiroksina, to izaziva širok spektar simptoma koji variraju u intenzitetu i manifestaciji. Simptomi hipertireoze mogu se postepeno razvijati i često se pogrešno pripisuju starenju ili drugim zdravstvenim problemima.

  • Nenamerni gubitak težine: Uprkos povećanom unosu hrane, možda ćete primetiti da ste počeli da gubite težinu. Ovo se često dešava zbog ubrzanog metabolizma koji izaziva prekomerno lučenje tiroksina.
  • Povećan apetit: Zbog ubrzanog metabolizma možete osetiti pojačanu glad, čak i ako jedete više nego obično.
  • Ubrzan ili nepravilan rad srca: Možda ćete primetiti da vam srce brže kuca ili preskače, što može pratiti osećaj lupanja u grudima.
  • Tremor: Možete uočiti fine i brze drhtavice, naročito u rukama, one se često javljaju zbog povećane količine hormona.
  • Promene u menstrualnom ciklusu: Žene mogu primetiti kraće i oskudnije menstrualno krvarenje ili čak i izostanak menstrualnog ciklusa.
  • Povećana osetljivost na toplotu: Možda ćete osećati preteranu toplotu praćenu pojačanim znojenjem i u hladnijim uslovima.
  • Teškoće sa spavanjem: Nesvestica, nemir ili čak nesanica mogu postati problematični, što utiče na kvalitet života.
  • Zbunjenost ili gubitak pamćenja: Previše tiroksina može uticati na kognitivne funkcije, što izaziva poteškoće u koncentraciji, zbunjenost ili probleme sa kratkotrajnim pamćenjem.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da se obratite lekaru kako biste na vreme dijagnostikovali poremećaj i počeli sa terapijom. Hipertireoza može imati ozbiljne komplikacije ako se ne leči adekvatno i pravovremeno.

Dijagnostika

Dijagnostički postupci za određivanje hipertireoze ili poremećaja štitaste žlezde temelje se na nizu testova koji pomažu lekarima da razumeju funkciju i aktivnost žlezde. Ključna komponenta ovog procesa je laboratorijska analiza krvi.

  • Test krvi: Osnovni test za dijagnozu hipertireoze je test krvi koji meri nivoe tiroksina (T4) i tireotropnog hormona (TSH) u vašem organizmu. Ako je T4 visok, a TSH nizak, to obično ukazuje na hipertireozu. Pomenuti test koji proverava nivo kalcijuma i PTH može se koristiti za dijagnozu drugih stanja povezanih sa štitnom žlezdom ili paratiroidnim žlezdama.
  • Dodatni testovi: Zavisno od početnih rezultata, lekar može preporučiti dodatne testove kako bi preciznije otkrio pravi uzrok problema sa štitnom žlezdom. To može uključivati skeniranje štitaste žlezde radiotropnim jodom, ultrazvuk štitaste žlezde ili čak biopsiju čvorova na štitastoj žlezdi.
  • Ultrazvuk: Ovaj test pomaže da se otkriju čvorovi ili tumor na štitnoj žlezdi, koji mogu izazvati hipertireozu.
  • Skeniranje štitne žlezde: Korišćenjem specijalnog radioaktivnog materijala lekari mogu videti kako štitna žlezda uzima jod, što može ukazivati na njenu funkciju i postojanje određenih poremećaja.

Postavljanje tačne dijagnoze je ključno za određivanje najefikasnijeg lečenja. Ako sumnjate da imate problema sa štitnom žlezdom, važno je da se obratite svom lekaru kako biste započeli sa dijagnostičkim postupcima.

Lekarka opipava vrat pacijentkinje - hipertireoza

Kako se leči hipertireoza

Kada je reč o lečenju hipertireoze ili problema sa štitnom žlezdom, pristup će zavisiti od dijagnoze i uzroka poremećaja. Ključno je da se lečenje prilagodi svakoj osobi ponaosob jer svako može imati drugačije simptome i uzroke poremećaja štitne žlezde.

  • Medikamentozna terapija: Lekovi se često koriste kako bi se smanjila proizvodnja hormona štitne žlezde ili kako bi se simptomi ublažili. Na primer, beta blokatori mogu pomoći u kontroli simptoma kao što je ubrzani srčani ritam. Antitiroidni lekovi mogu se koristiti da smanje proizvodnju hormona štitne žlezde.
  • Operacija: U određenim situacijama, kada lečenje lekovima nije uspešno ili ako postoji tumor, možda će biti potrebna operacija da se ukloni deo štitne žlezde ili čak cela štitna žlezda. Ova procedura se naziva tiroidektomija.
  • Lečenje radioaktivnim jodom: Ovo je terapijski pristup prilikom kog se koristi radioaktivni jod, koji se unosi oralno. Radioaktivni jod uništava prekomerne ćelije štitne žlezde, čime se smanjuje proizvodnja hormona. Ova metoda je često efikasna, ali nakon tretmana pacijent može zahtevati supstitucionalnu terapiju hormonom štitne žlezde.
  • Lečenje osnovnog stanja: U nekim slučajevima hipertireoza može biti posledica drugog medicinskog stanja, poput tiroiditisa ili tumora hipofize. U tim slučajevima lečenje će biti usmereno na sam uzrok problema, a ne na simptome.

Važno je napomenuti da način lečenja zavisi od mnogo faktora, uključujući uzrok, ozbiljnost stanja, starost pacijenta, kao i druge zdravstvene probleme. Redovne konsultacije sa endokrinologom i pažljivo praćenje stanja ključni su za uspešno upravljanje hipertireozom i njeno lečenje.

Plastični prikaz položaja štitaste žlezde

Komplikacije

Nelečena hipertireoza nije samo povezana sa neprijatnim simptomima već i sa nizom potencijalno ozbiljnih komplikacija, koje mogu imati dugotrajne posledice na zdravlje pacijenta.

  • Srčani problemi: Srčane komplikacije su jedna od najozbiljnijih posledica hipertireoze. Prekomerna količina tiroksina može ubrzati rad srca, zbog čega se mogu javiti aritmija ili nepravilan srčani ritam. Ovo povećava rizik od razvoja atrijske fibrilacije, stanja koje može prouzrokovati zastoj srca ili moždani udar ako se ne leči.
  • Kongestivna srčana insuficijencija: Ovo je stanje u kom srce ne može efikasno da pumpa krv kroz telo. Kongestivna srčana insuficijencija može biti posledica stalnog prekomernog rada srca zbog hipertireoze. Neki od simptoma ovog stanja su otežano disanje, oticanje nogu i stomaka, kao i umor.
  • Osteoporoza: Dugotrajna, nelečena hipertireoza smanjuje gustinu kostiju, što povećava rizik od osteoporoze i preloma kostiju. Hormoni štitne žlezde igraju važnu ulogu u očuvanju gustine kostiju, pa prekomerna količina ovih hormona može uzrokovati smanjenje te gustine.
  • Tiroidna kriza: Ovo je retko ali potencijalno fatalno stanje koje se javlja kada se simptomi hipertireoze dramatično pogoršaju. Tiroidnu krizu mogu izazvati infekcija ili neki lekovi i ona zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Zbog potencijalnih komplikacija izuzetno je važno da se hipertireoza dijagnostikuje i leči što je pre moguće. Redovne medicinske kontrole i praćenje simptoma ključni su za očuvanje zdravlja i sprečavanje ozbiljnih posledica.

Zaključak

Iako hipertireoza predstavlja veliki zdravstveni izazov, uz pravilno lečenje može se držati pod kontrolom i komplikacije se mogu sprečiti. Dijagnoza i rana intervencija su ključni za uspešno upravljanje ovim stanjem. Ljudi koji se suoče sa hipertireozom i prate preporuke svog lekara većinom uspešno kontrolišu simptome i vode normalan život.

Važno je biti svestan svog tela i prepoznati neobične simptome ili promene. Redovne medicinske kontrole mogu pomoći da se hipertireoza otkrije u početku. Ako sumnjate da imate problema sa štitnom žlezdom, ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Lekar vam može dati sve potrebne informacije, kao i terapiju koja će biti prilagođena vašem stanju, te ćete na taj način najbolje očuvati svoje zdravlje.

NEWSLETTER