Da li u poslednje vreme imate problema sa probavom? Konstantno ste naduti, muči vas zatvor ili dijareja? Možda mislite da problem leži u hrani koju jedete, u preterivanju za trpezom ili jednostavno vašem organizmu ne prijaju namirnice koje redovno konzumirate?
Ukoliko sve vaše teorije o mogućim uzrocima „padnu u vodu“, a neprijatnost i problemi sa probavom se nastave svakoga dana uprkos pažljivom izboru hrane, njenoj svežini i količini – razmislite da li iza postojećih simptoma postoji nešto drugo.
A to drugo je SIBO – prekomerno razmnožavanje i neravnoteža bakterija u tankom crevu, jedan od najčešćih uzroka opisanih tegoba.
Šta je SIBO?
Za odgovor na ovo pitanje, potrebno je ukratko podsetiti se šta je mikrobiom i generalno kako funkcioniše digestivni trakt.
Bakterije u gastrointestinalnom traktu čine vaš mikrobiom creva. One igraju vitalnu ulogu u imunološkom sistemu, radu štitne žlezde, zdravlju kostiju i opštem zdravlju. Naučnici procenjuju da mikrobiom creva sadrži desetine biliona (da, nije greška – biliona!) mikroorganizama, uključujući i do 1.000 vrsta bakterija sa preko 3 miliona gena – što je neverovatnih 150 puta više od ljudskih gena!
Većina crevnih bakterija nalazi se u debelom crevu gde vrši prilično korisne aktivnosti: razgradnju ostataka hrane, sintezu vitamina i pomoć pri izbacivanju otpadnih materija. Kada se ove bakterije toliko razmnože i počnu da „osvajaju“ i tanko crevo – govorimo o SIBO poremećaju. Sam naziv SIBO je u stvari skraćenica od Small Intestinal Bacterial Overgrowth (prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu).
SIBO može nastati i na drugi način – a to je preterano razmnožavanje bakterija koje su već u tankom crevu. Za razliku od debelog creva – gde je pravo „carstvo“ različitih bakterija – u tankom crevu se one nalaze u malom broju. Hrane se materijalom koji prolazi kroz tanko crevo, pomažu varenje, neke čak proizvode za naš organizam korisne hranljive materije.
Na prvi pogled, moglo bi se reći da su ove bakterije korisne i poželjne. I jesu. Ali nevolje nastaju kada se ovaj delikatan proces poremeti i značajno se poveća njihov broj. Obično se ovo dešava zbog prevelike količine materijala u crevima i nemogućnosti istog da ga preradi na pravi način. Tada dobijamo, praktično, još jedno debelo crevo! A to nam ne treba, zar ne?
Bakterije vole sladak život
Sav višak bakterija se hrani nesvarenom hranom u tankom crevu, a posebno vole ugljene hidrate i nisu previše izbirljive – vole i proste i složene šećere, ali i skrob, a nemaju ništa protiv „dobre kapljice“ tj. alkoholnih pića.
Proces hranjenja bakterija uzrokuje fermentaciju ugljenih hidrata, a kao nusprodukt se stvara vodonik. A vodonik je hrana jednoćelijskim organizmima koji se takođe nalaze u tankom crevu. Hraneći se spomenutim gasom, ovi sićušni organizmi kao otpadnu materiju daju – metan! Dakle, kada imate SIBO imate prekomerni nivo vodonika, metana ili oba ova gasa u vašem probavnom sistemu.
U zavisnosti od toga koji se gas uglavnom proizvodi, možete razviti različite simptome i reagovati na različite tretmane. SIBO gde dominira vodonik obično dovodi do dijareje, dok SIBO gde dominira metan obično je povezan sa zatvorom.
SIBO Simptomi
Simptomi su izraženi i teško da mogu proći neprimećeno. Ipak, ne moraju svi simptomi sa donje liste da budu prisutni (što je srećna okolnost – zamislite da je suprotno…). Dakle, najčešće se javljaju sledeće tegobe:
- Nadimanje i dosta gasova u crevima
- Bolovi u trbuhu ili grčevi
- Mučnina i povraćanje
- Varijacije telesne težine
- Intolerancije na hranu kao što su gluten, kazein, laktoza, fruktoza i naročito intolerancija na histamin
- Propustljiva creva
- Zatvor ili proliv ili smena jednog i drugog
- Umor uprkos dobro prespavanoj noći
- Bolovi u zglobovima
- Kožni problemi: ekcemi, lišajevi, bubuljice, osipi…
- Na mentalnom planu: Anksioznost i depresija
Dakle, ovo su najčešći simptomi, a oni mogu izazivati i dodatne neprijatnosti i probleme. Recimo, višak gasova „naduvava“ creva. Proširena creva vrše pritisak na vagus nerv koji šalje informacije mozgu, i tada se javljaju različite stomačne tegobe pa i probleme sa srcem (vagus prolazi i preko jednjaka, srca i želuca).
SIBO karakteriše širok spektar različitih „čudnih“ simptoma, a standardni laboratorijski testovi usmereni na problematični organ ili deo tela obično ne pokazuju neke značajne promene.
Zbog različitosti ispoljavanja simptoma kod ljudi ili čak i izostanku simptoma, SIBO često ostaje nedijagnostifikovan. Procenjuje se da 6-15% zdravih ljudi koji nemaju nikakve simptome i otprilike 80% ljudi koji pate od IBS-a (sindrom iritabilnog kolona) zapravo boluju od SIBO-a.
Mogući razlozi nastanka poremećaja
Najčešći uzrok SIBO-a je ishrana bogata šećerom, rafiniranim ugljenim hidratima i alkoholom. Često se kao posledica slabljenja želudačne kiseline javlja SIBO.
Postoje i stanja gde je poremećaj pokrenut nekim fizičkim ili hemijskim faktorom. Nakon što enzimi razgrade hranu, creva se „oslanjaju“ na živce, mišiće i neurotransmitere da bi se hrana prebacila kroz probavni trakt iz stomaka u tanko crevo. U zdravom crevu bakterije prolaze kroz digestivni trakt zajedno sa hranom do svog krajnjeg odredišta u debelom crevu. Problemi nastaju kada nešto ometa ovaj proces:
- Oštećeni nervi ili mišići u crevima mogu dovesti do zadržavanja bakterija u tankom crevu, povećavajući rizik od SIBO. Na primer, dijabetes i skleroderma mogu uticati na mišiće u crevima, ostavljajući prostor da se SIBO razvije.
- Fizičke prepreke u crevima, kao što su ožiljci od hirurških zahvata ili Kronova bolest, takođe mogu uzrokovati nenormalno nakupljanje bakterija u tankom crevu.
- Divertikuli, sitne kesice koje se mogu formirati u zidu tankog creva, takođe mogu sakupljati bakterije, umesto da ih proslede u debelo crevo, gde i pripadaju.
- Čak i određeni lekovi mogu uticati i narušavati normalnu floru creva – određene grupe antibiotika, lekovi koji blokiraju želudačnu kiselinu, steroidi…
Kako se dijagnostifikuje SIBO
Ako sumnjate na SIBO na osnovu simptoma, potrebno je proveriti status određenih parametara u krvi. Obično laboratorijske analize ukažu da postoji anemija, nizak nivo gvožđa kao i vitamina B12. Primetan je i određen procenat neuhranjenosti.
Ipak, sve ovo prepustite vašem lekaru koji će na osnovu kliničke slike zatražiti adekvatne analize budući da je SIBO toliko individualan i da nema jednostavne procedure za njegovo dokazivanje. Značajnu ulogu igra i utvrđivanje koji gas je dominantan (tzv. izdisajni testovi) jer različito se tretira SIBO gde dominira metan od onog gde je primarni gas vodonik.
Kako se leči SIBO
Lečenje ovog poremećaja nije ni malo lako ni jednostavno upravo zbog velikog broja varijacija koje se javljaju kod različitih ljudi. Praktično, svaki slučaj se mora posmatrati i tretirati individualno.
Ipak, najčešće se koriste određene grupe antibiotika uz podršku probiotika – što se čini kontradiktorno jer antibiotici izazivaju ovo stanje, a probiotici tj. dodatne bakterije je ono što nam je najmanje potrebno. Zato i napomena da se lečenje vrši uz nadzor lekara i po individualnom protokolu, jer u određenim slučajevima ova terapija može da POGORŠA stanje. Takođe se obraća pažnja koji tip SIBO-a je u pitanju: vodonični, metanski ili kombinovani i na osnovu toga planira strategija lečenja.
Šta možete da učinite za sebe ukoliko imate SIBO
Osnovna i veoma delotvorna stvar je – promena ishrane. Značajno smanjenje unosa ugljenih hidrata, alkoholnih i bezalkoholnih pića značajno doprinosi poboljšanju stanja creva, njihovoj pokretljivosti i dovođenju prekomerno rasprostranjenih bakterija u „normalne“ okvire. Dobre rezulate daje dijeta iz koje su isključeni pšenica (čak i integralna) i mlečni proizvodi. U umerenim količinama se koriste pre svega bezglutenske žitarice koje se mogu jesti i u formi hleba ali bez kvasca (poznat „provokator“ i hranitelj gljivice kandide) i mnogo povrća, a izbacuje većina slatkog voća (bobičasto je najprihvatljivije).
Osim drastičnog smanjivanja ugljenih hidrata – potrebno je voditi i lični dnevnik ishrane i u njemu upisivati šta je pojedeno za određeni obrok i kako je organizam reagovao. Na taj način ćete dobiti jasniju sliku da li postoji i netolerancija na određene namirnice.
Ukoliko ustanovite da se problemi javljaju posle unošenja npr. jaja – izbacite ih na tri nedelje iz ishrane, a zatim polako uvodite. Ukoliko nemate reakciju ili je blaga – zadržite se na manjim količinama (obično 2-3 nedeljno) koje vaš digestivni trakt može da obradi, a ukoliko se vrate simptomi – onda znate da dotična namirnica – u ovom slučaju jaja – nije za vas i izbacite je trajno.
Zaključak
SIBO jeste neprijatno i nekada frustrirajuće stanje, ali mudrom strategijom ga možete pobediti. Važno je prepoznavanje uzroka, volja da se drži određena vrsta dijete i upornost da se na njoj istraje.
