Štitna žlezda – kako nas štiti i šta kada posustane

Da li se dešava da vam je stalno previše toplo iako brojke na termometru pokazuju da temperatura i nije baš visoka? Ili danima malo jedete a ipak dobijate na težini? Možda vas prati osećaj konstantnog umora uz česte promene u nivou energije i raspoloženja? A možda je situacija obrnuta: dinamični ste (i previše), srčani puls vam je konstantno ubrzan, jedete i više nego obilno, a gubite na težini? Bilo kako bilo, ovo su samo neki od znakova koji govore da je vreme da proverite u kakvom je stanju vaša štitna žlezda.

štitna žlezda pregled

Šta je štitna žlezda?

Štitna žlezda (tiroida, štitasta žlezda) je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda) u ljudskom organizmu. Kod zdravih osoba njena težina je između 20 i 40 grama. Nalazi se na prednjoj strani vrata i po svom obliku podseća na leptira i pokreće se pri gutanju.

Štitna žlezda luči dva hormona: tiroksin (T4) i tironin (T3) koji regulišu ćelijski metabolizam – proces u kojem dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u ćelijama. Može se reći da rad svake ćelije u našem organizmu zavisi upravo od ovih hormona a samim tim i od pravilnog rada štitne žlezde.

Lepeza delovanja hormona štitne žlezde je zaista široka: Utiču na rast i sazrevanje tela, povećavaju osnovnu potrošnju kiseonika, kontrolišu telesnu temperaturu. Imaju i ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimulanse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na emocionalnu ravnotežu.  Takođe, imaju važnu ulogu u funkcionisanju reproduktivnih organa muškaraca i žena, kao i na održavanje trudnoće… I to nije sve – ali dovoljno da vam dočaramo kolika je važnost pravilnog rada štitne žlezde.

A kada štitna žlezda „ne radi“ kako treba…

Kada se rad ovako suptilne žlezde poremeti, nastaju poremećaji koji imaju negativan uticaja na kompletan organizam. Uzroci poremećaja rada štitne žlezde su različiti, često bez poznatog uzroka, pa ćemo se u nastavku teksta baviti nekim od najčešćih oboljenja i stanja.

Hipertireoza

Hipertireoza je stanje uzrokovano veoma visokim nivoom hormona štitne žlezde u krvotoku.

U tom slučaju, žlezda je najčešće cela uvećana, a oboleli se žale na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojenje celog tela i dlanova, kao i lupanje i preskakanje srca. Krvni pritisak je blago povišen, javlja se gubitak težine uz povećan apetit i učestalo pražnjenje creva.

Često je prisutna i slabost mišića i otežano disanje. Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa, koža je topla i vlažna, kosa tanka, proređena i sklona opadanju. Nekada je prisutno podrhtavanje prstiju i jezika.

Hipertireoza se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se javlja kod žena između 20 i 50 godina. Poslednjih godina primećen je porast broja obolelih i među muškarcima.

Ima više razlog zbog kojih može nastati pojačano izlučivanje hormona štitne žlezde. Recimo, jedan od uzroka može biti čvorić ili više čvorića u samoj štitnoj žlezdi koji stimulišu stvaranje veće količine hormona. Ovaj višak hormona utiče na ostale žlezde i organe i dovodi do gore spomenutih simptoma.

Hipotireoza

Iako se hipotireoza javlja kod velikog broja ljudi, veoma često prođe nedijagnostifikovana. Za razliku od hipertireoze, hipotireoza predstavlja sistemski poremećaj izazvan smanjenjem/nedostatkom tireoidnih hormona.

Gotovo pet posto svetske populacije pati od hipotireoze i to uglavnom žene starosti od 35. do 50. godine. Hipotireoza može da bude izazvana atrofijom štitne žlezde, koja može biti rezultat hroničnog limfocitnog tireoiditisa (Hashimoto tireoiditis).

Drugi uzrok hipotireoze nastaje posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili usled hirurških zahvata otklanjanja dela  štitne žlezde,  ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Osoba sa sniženom funkcijom štitne žlezde ima sniženu telesnu temperaturu, spore pokrete, snižen puls, sporo varenje, usporen govor, sporo razmišljanje, loše pamćenje i loše raspoloženje…

U velikom broju slučajeva nema jasno izraženih simptoma. U ranom stadijumu javljaju se napetost, nervoza, nesanica, dok su u odmaklom prisutni umor, malaksalost, promuklost, opstipacija, povećana telesna težina uz smanjen apetit, smanjeno znojenje. Oboleli su spori, podbulog lica bez mimike, bledožućkaste boje kože, hladne i perutave kože, grube kose, hrapavog glasa, oteklih ruku i nogu.

I hipertireoza i hipotireoza se dijagnostikuju ciljanom analizom krvi na osnovu čijih nalaza se otkriva prekomerno ili pak nedovoljno lučenje određenih hormona štitne žlezde.

Hašimoto

Poslednjih decenija sve češće se dijagnostifikuje Hašimoto tireoiditis. Šta se krije iza ove „egzotične“ dijagnoze? Ništa drugo do jedan poseban vid oboljenja štitne žlezde gde tiroida  može biti povećana, a hipotireoza napreduje sporo, godinama jer se funkcionalna područja u samoj štitnoj žlezdi postepeno uništavaju.

Ukoliko hipotireoza ostane neprepoznata duži vremenski period, imuni sistem će biti u disbalansu, pa postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti. Inače, ovo oboljenje – Hašimoto tireoditis – je dobilo ime po japanskom lekaru i naučniku Hakaru Hašimotou koji ga je prvi opisao 1912. godine.

Sama bolest ima pet faza od kojih prve dve gotovo da ne mogu da se primete. Tek u trećem, subkliničkom stadijumu, štitna žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona.
U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i T4. Tek u ovoj fazi najčešće se dijagnostikuje Hašimoto tireoiditis i tada počinje lečenje.

U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza i druge bolesti.

Hašimoto često uzrokuje i anemiju, nisku temperaturu tela, nizak puls i usporen rad srca.

štitna žlezda pregled

Štitna žlezda i ishrana

Od davnina je poznato da zdravlje na usta ulazi, tako da i štitna žlezda „voli“ određene namirnice koje joj pomažu u održavanju njenog pravilnog rada.

Takođe postoji i određena hrana koja narušava njen rad kao što je npr. hrana koja sadrži gluten (pšenica i još par žitarica.) Kod osoba koje imaju izvesnu intoleranciju na gluten, može doći do autoimune reakcije koja ujedno oštećuje i tkivo štitne žlezde.

Mehanizam oštećenja je prilično bizaran: Pogođene osobe obično imaju sindrom propustljivih creva, pa molekuli glutena prolaze u krvotok gde bivaju prepoznati kao uljezi. Imuni sistem reaguje, šalje odbrambene snage koje ga uspešno eliminišu. Jedini problem je što  ćelije štitne žlezde suviše liče na molekule glutena (ili obratno), pa su „kolataralna šteta“ pri odbrani organizma – i one delimično bivaju pogođene (neke i uništene) od sopstvenog odbranbenog sistema! I tako, iz dana u dan – štitna žlezda gubi određen broj ćelija – sve dok ne dođe u situaciju da preostale ne mogu da obezbede normalno funkcionisanje.

Hrana koju je dobro konzumirati i koja blagotvorno deluje na rad štitne žlezde je bogata hranljivim sastojcima i vitaminima kao što su selen, gvožđe, kalcijum, cink, jod, vitamini E i D, kao i Omega-3 masne kiseline.

Zato, neka vaša trpeza bude raznolika sa puno povrća i voća (akcenat na koštuničavom voću), morskih plodova, ali i određenim fermentisanim proizvodima kao što je kefir koji u sebi sadrži dobre i korisne bakterije i koje dobro utiču na rad štitne žlezde.

Stres i štitna žlezda

Kada je reč o bilo kojoj vrsti oboljenja, a posebno kada se radi o štitnoj žlezdi, stres predstavlja faktor koji može ozbiljno ugroziti njen rad. Većina ljudi danas živi izuzetno brzim tempom života i ne posvećuje dovoljno pažnje sebi i svom zdravlju. Zato je vrlo važno da pored mnogobrojnih  poslovnih i privatnih obaveza, odvojiti vreme za dovoljno kvalitetnog sna i za opuštanje.

Pored toga, veoma je važno naučiti pravilno stomačno disanje. Neki od sve popularnijih načina za prevazilaženje stresa su vežbanje joge, tai čia i ćigogna i kao i vežbe pravilnog disanja kao sastavnog dela ovih veština.

Fizička aktivnost i štitna žlezda

Fizička aktivnost uvek treba da uzme u obzir celokupno zdravstveno stanje, životno doba, stanje srca i druge faktore. Zato je veoma važno prethodno se konsultovati sa stručnim licem, naročito kada je već postavljena dijagnoza ili potvrđen poremećaj rada štitne žlezde.

Svakako se preporučuju aerobne vežbe, hodanje, vožnja bicikla i plivanje ne duže od pola sata. Takođe, korisne su vežbe istezanja za zglobove jer je ukočenost zglobova česta prateća pojava kod određenih poremećaja štitne žlezde, konkretno hipotireoze.

Preterivanje u treniranju deluje štetno kod osoba koje imaju hipotireozu i izaziva usporavanje pulsa,  povećava upalu, slabi imunitet i troši nutritivne materije neophodne za njen normalan rad.

Zato je, ponavljamo, vrlo važno konsultovati se sa stručnim licem pre nego što se samoinicijativno krene sa vežbanjem.

Načini lečenja konvencionalnim i nekonvencionalnim metodama

Nakon uspostavljanja tačne dijagnoze slede tretmani i lečenje propisano od strane lekara. U zavisnosti od težine poremećaja ili stanja prepisuju se određeni lekovi, a neretko se kao rešenje predlaže i operativna metoda.

Naravno, postoje i alternativni načini lečenja koji su takođe poznati a neki i priznati. Jedan od zanimljivih i popularnih metoda je konzumiranje orahovače, rakije od mladih oraha koja se priprema na poseban način i koja je bogata jodom. Međutim, kako dejstva ovih metoda još uvek nisu naučno utvrđena, savetuje se oprez i zdrav razum i konsultacije sa stručnim licem pri odabiru nekonvencionalnih metoda lečenja štitne žlezde.

U svakom slučaju, rešenje uvek postoji, ali preventiva je od velike važnosti. Život sa što manjim nivoom stresa, unos kvalitetne hrane i upražnjavanje adekvatne fizičke aktivnosti, pomoći će da smanjite šansu da se poremeti funkcionisanje štitne žlezde.

Zaključak

Bolesti štitne žlezde mogu biti prilično neprijatne za osobu i ugroziti kvalitet njenog života.  Blagovremeno prepoznavanje prvih simptoma, korigovanje ishrane i loših životnih navika može taj proces zaustaviti ili znatno ublažiti.

Otkriće bilo kojeg poremećaja štitne žlezde nikako ne znači da treba  nastaviti život u paničnom strahu za zdravlje. Potrebno je biti realan i svestan situacije kao i same prirode bolesti. Samo disciplinovan pristup lečenju i prilagođavanje stila života smanjuje šansu za nastanak komplikacija i dubljih poremećaja.