Kao i svake godine 10. oktobar je rezervisan za obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja.
Generalno zdravlje pojedinca se često zapostavlja i sigurno ste i vi nekada ignorisali određene simptome i čekali da oni prođu, umesto da ste otišli i zatražili pomoć u nekoj zdravstvenoj instituciji.
Što se tiče fizičkog zdravlja ignorisanje simptoma je moguće do određene granice, pa mnogi često i pokleknu ili pod pritiskom od strane okoline odluče da odu kod lekara i reše svoj zdravstveni problem. Koliko god ovo bizarno zvučalo, realnost je takva – mnogi ignorišu svoje fizičke zdravstvene probleme dokle god je to moguće.
A sada zamislite kakva je realna situacija sa mentalnim zdravljem. Koliko ljudi zapravo obraćaju pažnju na mentalno zdravlje i koliko su svesni njegovog značaja?
Nažalost u Srbiji mentalno zdravlje je i dalje tabu tema. Priznati da imaš problem i tražiti pomoć se često smatra izrazom slabosti, pa stoga ljudi i izbegavaju da priznaju ukoliko ih nešto muči i ne pomišljanju da za isto traže pomoć.
A često se i šalimo na račun ljudi koji imaju probleme i olako koristimo termine kao što su depresija, anksioznost, neuroza i slično.
Konzervativno društvo, pritisci i očekivanja okoline, nerazumevanje poslodavaca i još mnogi drugi činioci doprinose jednoj specifičnoj atmosferi koja u Srbiji dovodi do toga da smo kao društvo slepi za bilo šta u vezi sa mentalnim zdravljem.
„Tokom 2019. godine svaka osma osoba u svetu je živela sa nekom vrstom mentalnog poremećaja.“
Upravo zato je 10. oktobar izuzetno bitan datum jer nam pruža priliku da pričamo o mentalnom zdravlju i damo mu prostor u javnosti i medijima onakav kakav zaslužuje.
Mentalno zdravlje nakon pandemije
O mentalnom zdravlju i higijeni bi trebalo razgovarati što češće, a ne samo jednom godišnje ili nakon određenih problematičnih situacija.
Ipak, ovaj trenutni period je idealan da dodatno obratimo pažnju na ovu temu zbog svih dešavanja koja su trenutno aktuelna u svetu, pa i kod nas.
Statistika govori da je pre pandemije Korona virusa tokom 2019. godine svaka osma osoba u svetu živela sa nekom vrstom mentalnog poremećaja. A uzevši u obzir stres i pritisak koji je pandemija i njeno predugo trajanje donelo statistika se znatno promenila i to u negativnom smislu.
Neizvesnost, bolest, loša finansijska situacija posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima su ostavili veliki trag na mnoge i stvorena je globalna kriza za mentalno zdravlje.
Milioni su zahvaćeni ovom krizom, a porast anksioznih i depresivnih poremećaja je bila veća od 25% samo tokom prve godine pandemije.
A paralelno sa tim zdravstveni sistem širom sveta je morao da se fokusira na borbu protiv neke nove i nepoznate bolesti, samim tim zapostavljajući mentalno zdravlje i lečenje istog.
„Tokom prve godine pandemije porast anksioznih i depresivnih poremećaja je bio veći od 25%.“
Zbog toga je i tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja „Neka mentalno zdravlje i dobrobit za sve budu globalni prioritet“ jer samo tako će svet biti bolje i lepše mesto za sve nas.
Mentalno zdravlje u Srbiji
Kao što smo već i pomenuli u Srbiji stigma i diskriminacija dodatno otežavaju kako traženje pomoći, tako i lečenje i pristup pravoj nezi kada je mentalno zdravlje u pitanju.
To dalje dovodi do toga da:
- 35,4% građana i građanki Srbije imaju klinički značajne psihičke tegobe;
- 21,6% osoba u Srbiji ima opsesivno-kompulzivni poremećaj;
- 15,6% osoba pati od depresije;
- 10,8% osoba ima problem sa poremećajem ishrane;
- 7,2% osoba pati od anksioznosti;
- 1,6% osoba ima suicidne misli.*
*Statistika se odnosi na GIZ-ovo istraživanje koje je sprovedeno ove godine i to na uzorku od 1.000 građana, uzrasta od 18 do 65 godina.
„U većini slučajeva ispitanici nikada nisu potražili stručnu pomoć jer ili nisu bili svesni dostupnih mogućnosti ili je u pitanju bila finansijski nepovoljna situacija i visoke cene usluga stručnjaka.“
Zaključak
Sledeći put kada budete pročitali neki naslov u novinama, nasmejali se na neslanu šalu na račun nečijeg mentalnog zdravlja ili pomislili da je neko slabić zato što je odlučio da ide na terapiju zapitajte se zašto je to tako. Zapitajte se zašto je prva reakcija upravo to, negativna reakcija, a ne pozitivna.
A onda probajte da budete tolerantniji prvenstveno prema sebi samima, pa onda i prema drugima. Ne ismevajte druge ako imaju problem, ne umanjujte tuđe probleme i na kraju, ne ignorišite svoje probleme, već potražite pomoć.
