Vagus nerv – bitna karika zdravlja

Da li znate šta spaja umivanje hladnom vodom, lagano stomačno disanje i smeškanje? Na prvi pogled ove aktivnosti nemaju veze jedna sa drugom. Ipak, sve ih spaja blagotvoran uticaj na najduži nerv u čovečijem telu: Vagus nerv. I tu bi priči bio kraj da ovaj nerv nema izuzetnu ulogu u organizmu i da je mudro upoznati ga detaljnije jer od njegovog tonusa u mnogo slučajeva zavisi naše dobro/loše zdravlje.

Vagus nerv je relativno skoro dospeo u prvi plan različitih istraživanja i sve je veći broj istraživača kojima je upravo on glavana tema.

Ipak, pre nego što zaronimo u razloge zašto je ovaj nerv toliko okupirao pažnju naučnika hajde malo bolje da ga upoznamo. Ali, pre toga, podsetimo se šta je autonomni nervni sistem – jer bez poznavanja istog – teško da ćemo razumeti samu prirodu vagus nerva i njegov fascinantan uticaj na zdravlje.

Vagus nerv i stres

Autonomni nervni sistem

Autonomni (vegetativni) nervni sistem je deo nervnog sistema koji upravlja radom unutrašnjih organa: srce, pluća, želudac, jetra, bubrezi, creva, mokraćna bešika, genitalni organi. Tu je, naravno i krvotok, znojenje i žlezde digestivnog sistema. Praktično, ne morate da ulažete napor i „terate“ pluća da dišu, srce da kuca, želudac da vari, bubrege da vrše filtraciju… sve ove funkcije se rade po telesnom automatizmu.

Ipak, naši životi nisu idealni i jednosmerni već se sastoje od niza različitih situacija koje mogu biti relaksirajuće (odmor i opuštanje) ili uznemirujuće (recimo kada se uplašimo od stvarne ili zamišljene opasnosti). Da bi se lepo odmorili ili suočili (na ovaj ili onaj način) sa opasnošću pomažu nam sastavni delovi autonomnog nervnog sistema a to su: simpatički i parasimpatički sistem.

Oba ova sistema su prisutna u telu i njihov zadatak je dijametralno suprotan: kada smo u opasnosti – simpatički nervni sistem diže opštu uzbunu u telu (ubrzava srčani rad, podiže krvni pritisak, zaustavlja varenje, ubrzava disanje…) Uzbuna može da se završi ili borbom protiv opasnosti ili bežanjem od iste.  Parasimpatički nervni sistem sa druge strane uživa u plodovima mira i šalje signale za opuštanje, varenje, regeneraciju i slične ugodne aktivnosti…

A sada je vreme da upoznamo našeg glavnog junaka.

Vagus nerv „na dlanu“

Vagus nerv je deo autonomnog nervnog sistema. To je najduži i najsloženiji kranijalni nerv (nerv glave). Naziv potiče od latinske reči vagus koja znači „lutajući“ što opisuje njegovu funkciju – on  povezuje mozak sa glavnim sistemima u telu i održava komunikaciju um-telo. Polazi iz moždanog stabla, deli se na dve grane i spušta niz vrat, grkljan, jednjak, jezik, uši, pluća, srce, jetru, žučnu kesu, slezinu, pankreas, bubrege, creva i završava u preponama. Vagus nerv se može podeliti na kranijalni (glava), cervikalni (vrat), torakalni (telo) i trbušni deo.

Funkcija vagus nerva

Ako se pogleda koje funkcije obavlja vagus nerv, mnogo lakše će se razumeti vitalni značaj koji ima na fizičko i emocionalno zdravlje. Obavlja čak 75% funkcija parasimpatičkog nervnog sistema koji sinhronizuje sistem za varenje i odmaranje. U odnosu na druge nerve glave, vagus se razlikuje po tome što povezuje veliki broj unutrašnjih organa sa centralnim nervnim sistemom.

I sve je dobro dok vagus „radi“ dobro. Njegovo pravilno funkcionisanje pozitivno utiče na unutrašnje organe sa kojima je povezan (a to su skoro svi).

Nekoliko primera:

  • uticaj na mozak se ispoljava kroz smanjenje prevelike moždane aktivnosti i posredno, ako postoji, depresije i anksioznosti.
  • na jezik – poboljšava čulo ukusa, proizvodnju pljuvačke, regulisanje gutanja i govor.
  • creva – poboljšava probavu i lučenje sokova
  • srce – reguliše krvni pritisak i rad srca.
  • na pankreas – uravnotežuje nivo šećera
  • na žučnu kesu – oslobađa dovoljnu količinu žuči
  • na slezinu – smanjuje zapaljenja u telu
  • na bubrege: oslobađa natrijum i povećava protok krvi
  • na reproduktivne organe – utiče na plodnost i orgazam kod žena jer povezuje grlić materice, matericu i vaginu.

Dobro funkcionisanje vagus nerva se odražava kroz tzv. vagalni ton koji se čak može i izmeriti: Predstavlja promenljivost srčanog pulsa pri disanju. Zdrav vagalni ton uključuje diskretno brže otkucaje srca pri udisaju i sporije prilikom izdisaja.

Zdrav vagalni ton je praktično optimalna ravnoteža između parasimpatičkog i simpatičkog nervnog sistema koja omogućavaju adekvatno reagovanje na uspone i padove u životu.

Kao što je spomenuto, ova dva dela autonomnog nervnog sistema deluju u ritmičnom smenjivanju, kroz proces koji podržava zdrave ritmove budnosti i mirovanja i koji održavaju fizičko i mentalno zdravlje.

Budući da smo svakodnevno previše izloženi stimulativnim iskustvima i nadražajima, ta ravnoteža između simpatičkog i parasimpatičkog sistema se lako poremeti. Kao rezultat nastaje i poremećaj vagusa.

Vagus nerv i stres

Poremaćaj funkcije vagus nerva

Disfunkcija vagus nerva se može ispoljiti kroz različite simptome, zavisno od toga koji deo nerva i na koji način je ugrožen. Na primer, pogrešno slanje signala u želudac može sprečiti osećaj sitosti što će izazvati prejedanje i ako to duže traje može ozbiljno ugroziti ceo probavni sistem.

Najčešći simptomi poremećaja:

  • teškoće u govoru, promuklost ili gubitak glasa;
  • otežano gutanje;
  • panični napadi i anksioznost;
  • depresija;
  • nedostatak koncentracije i bistrine u glavi;
  • glavobolje;
  • zujanje u ušima;
  • bol u uhu;
  • usporen ili ubrzan puls;
  • visok ili nizak krvni pritisak;
  • manjak želudačne kiseline;
  • nadutost ili bol u abdomenu;
  • mučnina ili povraćanje;
  • hronična zapaljenja;
  • neplodnost;
  • dijabetes;
  • poremećaj rada bubrega;
  • grčevi u mišićima – (obično se grčevi u mišićima povezuju sa manjkom magnezijuma ili kalijuma u organizmu međutim uzrok može biti i oštećenje vagus nerva);
  • smanjen libido;
  • učestali nagon za pražnjenjem creva iako su već ispražnjena…

Simptoma ima još…

Vagus nerv i njegova veza sa drugim mozgom koji se nalazi u – crevima!

Vagus nerv prenosi širok spektar signala od probavnog trakta do mozga i obrnuto. Naučnici su bili  iznenađeni otkrićem da 90% vlakana vagus nerva prenosi informacije iz creva u mozak, a ne obrnuto.

Otkriveno je čak da mikroorganizmi koji se nalaze u crevima, mogu aktivirati vagus nerv i time uticati na mozak. Ipak, vagus nerv može razlikovati potencijalno štetne bakterije od onih koje to nisu čak i kada ne postoji upala u telu. Tada određeni vagalni signali aktiviraju odbrambeni odgovor organizma oslobađajući acetilholin (neurotransmiter) koji u interakciji sa imunološkim ćelijama smanjuje upalu. Ovakva uloga vagus nerva može za posledicu imati promenu moždane funkcije i raspoloženja.

Još uvek nisu sprovedene studije o tome kako bakterije pojedinačno utiču na raspoloženje. Za sada se pouzdano zna da postoji odnos između bakterija koje smanjuju upalu u organizmu i depresije, što navodi na zaključak da je depresija u osnovi zapaljenski poremećaj. Sve ovo upućuje na potrebu da će se psihijatri u budućnosti, morati baviti i stanjem creva, tj. „mozgom creva“ a ne samo mozgom u glavi.

Stimulacija vagus nerva

Vatreno se raspravljalo (i još uvek se raspravlja) o obećavajućem medicinskom tretmanu koji uključuje hiruršku ugradnju uređaja koji stimuliše vagus nerv (naravno, onaj koji je izgubio svoj tonus, pa organi primaju haotične informacije) i za sada se koristi samo za lečenje epilepsije. Istražuje se mogućnost korišćenja tog načina stimulacije i za lečenje anksioznosti, depresije i alchajmerove bolesti. Praktično, ugrađuje se neka vrsta nervnog pejsmejkera koji oslabljenom vagus vraća ton i time utiče i na ostale unutrašnje organe.

Ipak, pomenuta procedura je zahtevna a umesto nje se može primeniti neki od prirodnih načina za stimulaciju vagus nerva. Ono što se želi je da se stimuliše abdominalni vagalni splet – poznat i kao socijalni nervni sistem. On ima suptilni inhibitorni efekat na simpatički nervni sistem koji nas štiti akcijom na borbu ili bekstvo. Energija pokrenuta na taj način se može iskoristiti kroz fizičke pokrete ili hodanje.

Prirodni načini

Vagus nerv se može stimulisati na različite načine, ali pre nego što bilo šta preduzmete, preporučljivo je proveriti sopstvenu posturu (telesni stav) da bi se utvrdilo da li postoji neki mehanički poremećaj koji utiče na funkcionisanje vagus nerva. Za otklanjanje te vrste problema može pomoći neka od manuelnih terapija: kiropraktika, masaža, osteopatija… Kada je ta sumnja otklonjena, a problemi i dalje prisutni može se primeniti neki od prirodnih načina stimulisanja vagus nerva.

Vagus nerv i odmor

Kako prirodno stimulisati vagus nerv

Svesno stomačno disanje

Disanje je  jedan od najbržih načina da se utiče na nervni sistem. Da bi se to postiglo, potrebno je disati na određeni način. Prvi uslov je disanje stomakom. Stimulacija vagus nerva disanjem počinje kada se dah uspori na pet do sedam udaha u minutu. Ukoliko poznajte tehnike disanja koje se koriste u jogi, preporučljivo je primenjivati tzv. uđaji disanje.

Umivanje hladnom vodom

Najjednostavniji način stimulacije vagus nerva je pljuskanje lica hladnom vodom od usana do korena vlasišta. Na ovaj način se stimuliše ronilački refleks koji opušta telo, usporava otkucaje srca i povećava dotok krvi u mozak. Potapanje jezika u tečnost takođe stimuliše ronilački refleks.

Joga, tai či i ćigong

Vežbanje je višestruko korisno naročito oni sistemi koji pored pokreta tela uključuju disanje i opuštanje. U tu grupu spadaju joga, tai či, ćigong i izbor bilo koje od ovih veština će pružiti kompletnu podršku za poboljšanje funkcije vagus nerva.

Blago osmehivanje (poluosmeh)

Poluosmeh je najjednostavniji način da se trenutno promeni raspoloženje i postigne  promenite stanje smirenosti i spokoja. Opuštanjem mišića lica i blagim osmehivanjem može se ojačati vagalni ton. Osmehivanju  treba pridružiti i opuštanje vilice i celog lica kako bi efekat te vežbe bio još bolji. Ovim se pomaže angažovanje „socijalnog nervnog sistema“ koji predstavlja najrazvijeniju granu vagus nerva.

Nema univerzalnog saveta koji bi kod svakoga imao isti efekat. Potrebno je istraživati i eksperimentisati sa onim što individualno daje najbolji efekat, ostati istrajan u onome što se odabere i primenjivati sve dokle god pomaže.

Zaključak

Kraj ove priče o vagus nervu, otvara vrata novim pričama koje će iz drugog ugla i sa još više detalja objašnjavati ogroman uticaj i značaj koji ovaj nerv ima na naše fizičko, mentalno i emotivno zdravlje.  Naravno, ostaje i obaveza da se njemu posveti i posebna briga, jer, može pomoći kod preventive (i poboljšanja ako postoje) kod velikog broja poremećaj.