Možda ćete se iznenaditi kada saznate da jedan od vaših najboljih „saveznika” može biti dnevnik. Vođenje dnevnika može imati brojne dobrobiti – od ublažavanja stresa, do usmeravanja energije na ono zaista važno.
I odmah da dodamo:
Dnevnik neće rešiti sve vaše probleme. To nije savetnik ili terapeut. Vođenje dnevnika će, svakako, doprineti samospoznaji. Kada saznate više o sebi, možete reći da ste pošli putem rešavanja problema.
Ako na papir prenosimo pozitivna i negativna osećanja koja prate događaje u našem životu, moći ćemo bolje da analiziramo svoje emocije, a događaje i postupke sagledamo iz više uglova.
O vođenju dnevnika
Možda iz školskih dana, iz literature ili sa filma, svi znamo za vođenje dnevnika. Sada želimo da ukažemo na saznanja koja govore o pisanoj reči kao leku za mentalne, pa čak i fizičke tegobe. Mnogi pisci su opisivali svoje katarzično osećanje nakon što su misli i emocije iskazali na papiru.
Dnevnik su vodili i znameniti ljudi, poput Leonarda da Vinčija, Marka Tvena, Alberta Ajnštajna.
Vođenje dnevnika je čin evidencije misli, osećanja, stavova, pogleda… Može se napisati, otkucati, čak i nacrtati na papiru ili računaru. Ovaj stvaralački čin ne zahteva poseban talenat, a jednostavan je način da se poboljša mentalno zdravlje. Sve u svemu, mnogo je načina da olovku i papir upotrebite u terapeutske svrhe.
Kome i kako može pomoći vođenje dnevnika?
Terapija pisanjem dnevnika pokazala se efikasnom u lečenju mnogih stanja, mentalnih bolesti, poput:
- depresije,
- anksioznosti,
- posttraumatskog stresnog poremećaja,
- duboke tuge zbog gubitka bliske osobe,
- bolesti zavisnosti,
- gubitka samopouzdanja i
- problema sa ishranom.
Istraživanja potvrđuju pozitivne efekte vođenja dnevnika
Istraživanja iz 2005. godine potvrdila su da su osobe koje su doživele izuzetno stresne, traumatične događaje posle samo četiri dana zapisivanja misli 15 minuta dnevno osetile poboljšanje fizičkog i mentalnog stanja, a efekti su trajali i posle nekoliko meseci.
Zanimljiva je i studija od pre dvadesetak godina koja je potvrdila blagotvorni uticaj vođenja dnevnika na osobe obolele od astme i reumatoidnog artritisa. Većina njih koji su beležili najstresnije događaje iz života osetila je značajno poboljšanje zdravlja.
Postoji i studija koja potvrđuje da terapija pisanjem dnevnika poboljšava funkcionisanje imunog sistema.
Vođenje dnevnika nadahnjuje
Dok analiziramo problem i tražimo potencijalna rešenja unoseći ih u dnevnik, na pamet nam padaju svakakva razmišljanja, ideje, osećanja, sećanja i utisci. Sve to kao da oslobađa našu kreativnost, daje novu dimenziju našim snovima, ali i deluje lekovito, učeći nas da bolje upoznamo sebe.
Pisanje dnevnika oslobađa od negativnih misli
Prenošenje misli na papir je dobar put ka oslobađanju od negativnih uticaja. Misli zadržane u čoveku postaju teret, a zabeležene u dnevniku otvaraju novu mogućnost sagledavanja. Prenošenje iskustva u reči može doprineti potpuno novoj percepciji događaja.
Vođenje dnevnika kao zdrav način doživljaja traume
Kada se u dnevnik unose teška i bolna sećanja, to može pomoći da se staro iskustvo sagleda na sasvim novi način, koji će ublažiti duhovnu bol. Dnevnik je to sigurno mesto na kojem ćete slobodno iskazati misli i osećanja.
Bez obzira na to da li se borite sa stresom iz škole, izgaranjem na poslu, bolešću, anksioznošću, da li ispoljavate bes, tugujete zbog gubitka bliske osobe, neuzvraćene ljubavi, obraćanje dnevniku je pravi način za oslobađanje misli i osećanja, kojima je jednostavno potrebno da izađu.
Kako i gde započeti vođenje dnevnika?
Svaki početak je težak, pa ta istina važi i za početak vođenja dnevnika. Možda niste sigurni odakle početi ili ne volite da pišete?
Pre svega, vođenje dnevnika je ličan čin. I ne morate da budete pisac ili književni genije da biste imali koristi od zapisivanja svojih misli i osećanja. Vaš dnevnik je samo vaš i za vas, a vi sami određujete pravila pisanja i stil.
Evo nekih preporuka:
- Pišite uvek u isto doba dana. To može biti jutro, za početak dana ili pak uveče, kada ćete u dnevnik unositi ono što ste tog dana doživeli. Vi ćete najbolje znati svoj raspored i odabrati trenutak kada se u miru možete posvetiti novoj navici;
- Odaberite intiman i prijatan kutak u svojoj kući ili drugom prostoru.
- Dok ne steknete naviku vođenja dnevnika, pišite nekoliko dana zaredom.
- Kada su u pitanju struktura i pravila pisanja, pišite onako kako vam dođe. Pratite sebe, biće dovoljno.
I kako sad stvarno početi?
- Opišite iskustva. Izaberite događaj koji je ostavio utisak na vas, setite se detalja, zanimljivosti, nečeg što je obeležilo događaj. Ne opterećujte se hronologijom, potražite prave reči i momente, zvuke, boje, svetlost. To je vaš prostor, kreirajte ga kako ga doživljavate.
- U dnevnik unesite planove. Ne postoji pravi ili pogrešan način. Pratite intuiciju. To vam može ukazati na loše navike i dati priliku da poboljšate nešto.
- Započnite razgovor sa raznim verzijama sebe: u ranom detinjstvu, školskom periodu, mladosti. Zaključci će vas možda iznenaditi.
I nešto što stručnjaci posebno ističu:
Započnite dnevnik zahvalnosti. Neka za početak to bude navođenje tri stvari na kojima ste zahvalni – sunčano jutro, novi cvet u bašti, šoljica kafe koja vas je čekala na stolu… To vam može popraviti raspoloženje.
Da zaključimo
Dokazano je da vođenje dnevnika može pomoći ako ste depresivni, anksiozni ili osećate hroničan stres. Takođe, može vam pomoći i da pronađete unutrašnji mir, da prihvatite sebe tako što ćete prihvatiti sopstvene strahove.
