Razmimoilaženja, konflikti i nesporazumi su sastavni deo odrastanja – fenomeni koji, iako neprijatni, spadaju u normalan razvojni proces svakog deteta. Bez obzira na generaciju koju upitate – mlade, osobe srednjih godina, ili starije – svi će vam reći da su iskusili ove trenutke tokom svog detinjstva. Međutim, vršnjačko nasilje predstavlja fenomen koji se kategorički razlikuje od ovih uobičajenih dečijih sukoba i nikako se ne sme prenebregavati.
Vršnjačko nasilje je sveprisutan problem sa duboko ukorenjenim posledicama, koji se javlja u školama i zajednicama širom sveta. U ovom tekstu, naš fokus će biti na razumevanju vršnjačkog nasilja i istraživanju potencijalnih rešenja koja bi mogla da doprinesu suzbijanju ovog sveprisutnog problema.
Šta je vršnjačko nasilje?
Pre nego što predstavimo potencijalna rešenja ovog problema potrebno je dati objašnjenje pojma vršnjačko nasilje, prvenstveno jer mnogi ovaj pojam mešaju sa drugim pojavama.
Odrastanje je specifičan period u životu jedinke i tokom godina pojedinac prolazi kroz mnogo situacija koje ga oblikuju. Ono što je specifično za detinjstvo i period odrastanja je upravo to da sve životne situacije dešavaju se jedinkama koje još nisu odrasle i zrele, kako fizički, tako i psihički.
Pa upravo zbog toga, potrebno je napraviti razliku između različitih vidova ponašanja, koji imaju elemente agresije i onog ponašanja koje ima elemente nasilja. Na taj način se pravi razlika između situacionog ponašanja, koje se dešava, ali ne ponavlja, a koje je normalno za decu i omladinu i vršnjačkog nasilja.
Vršnjačko nasilje je ono ponašanje koje ispunjava sledeće elemente:
- Ponavlja se u toku određenog vremenskog perioda;
- Ponašanje ima za cilj da nekome nanese štetu;
- Žrtva je slabija od počinioca nasilja.
Pored elemenata potrebno je razlikovati i različite vrste vršnjačkog nasilja:
- Fizičko nasilje – najlakše uočljiv oblik vršnjačkog nasilja, a često se smatra da je ovo jedini oblik vršnjačkog nasilja;
- Verbalno nasilje – najčešći oblik nasilja u svim uzrastima i podrazumeva vređanje, ismevanje, ponižavanje, ogovaranje, širenje glasina i sl.
- Društveno isključivanje – česta pojava je i ubeđivanje druge dece da isključuju određeno dete ili decu iz igre i da se sa njim/njima ne druže.
- Digitalno nasilje – sve češća pojava današnjice je digitalno, odnosno sajber nasilje koje podrazumeva maltretiranje, omalovažavanje, vređanje, zastrašivanje, pretnje, kao i distribuciju ličnih fotografija ili videa određenog deteta bez njenog pristanka na društvenim mrežama.
Bitno je napomenuti da ni jedan vid vršnjačkog nasilja od gore navedenih nije manje važan, manje štetan i svaki od njih može da ostavi podjednako loše posledice na dete.
Ko vrši nasilje?
Jedno od pitanja koje se postavlja je ko vrši nasilje i ko su i kakva su ta deca koja su nasilnički nastrojena.
U većini slučajeva dete, odnosno deca koja vrše nasilje prvenstveno smatraju da je nasilje legitiman vid rešavanja problema i imaju pozitivan stav prema nasilju i u tome ne vide nikakav problem. Razlozi ovakvog razmišljanja mogu biti mnogi, a često je to posledica učenja po modelu, odnosno učenja iz okruženja u kome se dete nalazi. To okruženje je najčešće porodica ili socijalno okruženje, odnosno društvo sa kojim dete provodi vreme.
Čest je slučaj da su deca koja vrše nasilje i sama žrtve nasilja, porodičnog ili vršnjačkog. Ipak, bitno je napomenuti da to nije uvek slučaj i da deca koja se ponašaju nasilnički ne moraju i sama nužno biti žrtve nasilja, kao što ni porodica i dešavanja u porodici nisu nužno model ponašanja koji dete usvaja. To znači da dete koje vrši nasilje može biti svako dete, pa čak i ona deca koja se smatraju pristojnom, povučenom i dobrom decom.
U većini slučajeva deca koja su nasilna smatraju da je nasilje jedini izlaz iz problema koji imaju, a da je napad najbolja zaštita.
Uzroci vršnjačkog nasilja
Postoje različiti uzroci vršnjačkog nasilja, a u većini slučajeva to je kombinacija različitih faktora pojedinaca, porodice i šire društvene zajednice. Neki od najčešćih faktora koji utiču na pojavu vršnjačkog nasilja su:
- Nisko samopoštovanje i nesigurnost pojedinca.
- Nedostatak komunikacijskih veština i emocionalne inteligencije.
- Uticaj porodičnog okruženja, nasilje u porodici ili zanemarivanje.
- Uticaj školskog okruženja, nedostatak supervizije odraslih, kao i loše i neadekvatne reakcije škole na nasilje.
- Uticaj medija i društvenih mreža, kao i video igara koji promovišu agresiju i nasilje kao normalno ponašanje.
Posledice vršnjačkog nasilja
Posledice vršnjačkog nasilja, koji god oblik da je u pitanju mogu biti katastrofalne i ostaviti dugotrajne posledice na decu. Neke od najčešćih posledica vršnjačkog nasilja su:
- Emocionalne posledice kao što su gubitak samopouzdanja, depresija i anksioznost.
- Problemi u školi, smanjenje akademskih postignuća i česti izostanci sa časova.
- Socijalna izolacija i pogoršanje socijalnih veština.
- Fizičke povrede i zdravstveni problemi.
- Rizik od razvoja mentalnih poremećaja kasnije tokom života.
Kako pomoći deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja
Svakom detetu koje trpi bilo koji vid vršnjačkog nasilja potrebno je pružiti podršku i pomoć. Najbolji način da se pomogne je razviti kvalitetan sistem podrške u detetovom okruženju.
To podrazumeva bezuslovnu podršku od strane porodice, kao i pomaganje u procesu resocijalizacije. Detetu je bitno pomoći i u jačanju samopouzdanja što se postiže razgovorom i pomoći u sticanju kvalitetnih veština komunikacije.
Kako uticati na decu koja vrše nasilje
Nijedno dete se ne rađa zlo, niti sa zlim namerama. Ponašanje koje se javlja kod dece koja su nasilnički nastrojena je stečeno ponašanje i prema deci je potrebno ophoditi se u skladu sa tim saznanjem.
Od izuzetnog značaja je ustanoviti i razumeti razlog zašto se određeno dete ponaša na način na koji se ponaša i bitno je postaviti se na mesto tog deteta i razmotriti čitavu situaciju iz njegove persperktive.
Kazna nije jedini način na koji može da se reši ovaj problem, jer kazna sama po sebi neće promeniti ponašanje nasilnog deteta. Potrebno je razgovarati sa detetom i raditi na promeni uverenja i stavova o nasilničkom ponašanju i rešavanju problema na takav način.
Prevencija vršnjačkog nasilja
Vršnjačko nasilje je globalni problem i verovatno nikada neće moći u potpunosti da se iskoreni, ali postoje načini na koji se ovakav vid nasilja može efikasno smanjiti.
Ovo su neka od mogućih rešenja koja mogu pomoći u prevenciji vršnjačkog nasilja:
- Edukacija i podizanje svesti o vršnjačkom nasilju kroz seminare, predavanja i obuke za učenike, roditelje i nastavnike.
- Razgovor i promovisanje pravih društvenih vrednosti.
- Stvaranje bezbednog i podržavajućeg školskog okruženja koje podstiče inkluziju, poštovanje i međusobnu pomoć.
- Razvijanje programa za rešavanje sukoba, u kojima se učenici uče veštinama konstruktivne komunikacije i rešavanja problema.
- Efikasna primena pravila i politika protiv nasilja u školama, uz pravilno sankcionisanje nasilnika.
- Podsticanje angažovanja roditelja i njihovu podršku deci u razumevanju i prevazilaženju nasilja.
- Saradnja sa lokalnim zajednicama, organizacijama i stručnjacima za pružanje podrške žrtvama i počiniocima nasilja.
Uloga roditelja u borbi protiv vršnjačkog nasilja
Roditelji imaju značajnu ulogu u borbi protiv vršnjačkog nasilja, kako kod dece koja vrše nasilje, tako i kod dece koja trpe nasilje.
Bitno je da u oba slučaja roditelji ne ignorišu pojavu nasilja, kao i da ne ignorišu svoju decu. Potrebno je da prate ponašanje deteta i svaku promenu u ponašanju i raspoloženju.
Roditelji bi takođe trebalo da obraćaju pažnju kakav sadržaj na društvenim mrežama njihova deca konzumiraju, kao i kakve filmove i video igre igraju.
Neophodno je da deca nauče šta je pozitivno ponašanje, prave vrednosti, kao i koje su veštine potrebne za dobru komunikaciju i da razumeju vezu između emocija i njihovog ponašanja.
I ono što je najvažnije, roditelji bi trebalo da nauče i ohrabre decu da je u slučaju vršnjačkog nasilja najbitnije da se obrate odraslim osobama i da nikako ne trpe ili da ne ignorišu ukoliko su posmatrači ovakvog vida nasilja. Osobe kojima bi deca trebalo da se obrate su prvenstveno njihovi roditelji, pa onda i nastavnici ili pedagozi u školama.
Statistika
- Vršnjačko nasilje je globalni problem, a najčešći učesnici i žrtve su tinejdžeri, a analiza UNICEF-a iz 2018. godine pokazuje da svega polovina učenika i učenica u svetu uzrasta od 13 do 15 godina smatra da su bezbedni u školi.
- Po podacima UNICEF-a iz 2019. godine oko 65% učenica i učenika je u Srbiji doživelo nasilje, a samo 22% njih je isto i prijavilo.
- Oko 70% učenika i 68% učenica od šestog do osmog razreda je doživelo i nasilje po rodnoj osnovi u školi.
- Podaci CINS-a pokazuju da je čak 67 državnih škola u Beogradu prijavilo teže oblike vršnjačkog nasilja između januara 2019. godine i marta 2020. godine.
Zaključak
Vršnjačko nasilje je problem koji seže daleko izvan naših individualnih zajednica, prelazeći granice i zahvatajući globalne razmere. Njegovo prevazilaženje zahteva kolektivni trud svih članova društva.
Da bismo efikasno radili na prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja, ključni su kontinuirana edukacija, podrška, i odgovorno reagovanje na svaku instancu nasilja. Iznad svega, značajno je uspostaviti otvorenu liniju komunikacije sa decom. Kada se suočimo sa pojavom vršnjačkog nasilja, naša uloga kao odraslih osoba i odgovornih članova društva jeste da pružimo deci priliku da ih čujemo, da ne umanjujemo njihove probleme i da odgovorimo na situaciju na smiren i adekvatan način.
Ne budite ravnodušni prema vršnjačkom nasilju. Ne dopustite da postanete deo problema – umesto toga, aktivno se uključite i budite deo rešenja. Ova bitna tema zahteva našu nepodeljenu pažnju, stoga ne čekajte – danas pokrenite razgovor o vršnjačkom nasilju.
