Svetski dan borbe protiv AIDS-a, koji se obeležava 1. decembra, i dalje je izuzetno važan jer nas podseća na izazove koje epidemija HIV/AIDS-a nosi, a u isto vreme pruža prostor za solidarnost, razumevanje i podršku onima koji žive sa HIV-om.
Iako je antiretroviralna terapija (ART) tokom poslednjih decenija potpuno transformisala život obolelih, globalni odgovor na HIV nalazi se pod sve većim pritiskom.
Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) za 2025. godinu izabrala temu: „Prevazilaženje poremećaja, transformisanje odgovora na AIDS”. Ovaj fokus poziva nas da prepoznamo prepreke koje koče napredak i da ujedinimo napore kako bismo ispunili cilj: okončanje AIDS-a kao pretnje javnom zdravlju do 2030. godine.
Više o globalnim smernicama dostupno je na zvaničnom sajtu SZO: WHO – HIV/AIDS činjenice.
Razumevanje globalnih prepreka: Gde zapravo nastaje problem?
Napredak u borbi protiv AIDS-a danas usporava nekoliko ozbiljnih globalnih prepreka, o kojima ćete saznati više u nastavku.
- Nedovoljno finansiranje – Smanjenje međunarodnih donacija ugrožava kontinuitet lečenja u siromašnijim državama.
- Geopolitički i klimatski poremećaji – Sukobi, migracije i klimatske krize remete zdravstvene sisteme.
- Stigma i diskriminacija – Ova prepreka je zapravo najveća jer stigma sprečava ljude da se testiraju, potraže pomoć i započnu terapiju.
Kako izgleda „transformacija odgovora“? Tri ključna stuba
Prema podacima SZO i UNAIDS-a, transformacija odgovora na HIV zasniva se na tri strateška stuba. Detaljnije informacije dostupne su na: UNAIDS – Globalni cilj 2030.
1. Integracija u primarnu zdravstvenu zaštitu (PHC)
Testiranje, savetovanje i terapija treba da postanu deo redovnog zdravstvenog sistema, te da na taj način budu dostupni svakome bez stigme.
2. Eliminisanje nejednakosti
Adolescenti, žene, LGBTQ+ osobe i druge ranjive grupe i dalje imaju najmanji pristup preventivi i lečenju.
3. Jačanje uloge zajednice
Nevladine organizacije i lokalne grupe često su jedine koje dopiru do najranjivijih. Njihova uloga mora biti prepoznata, podržana i finansirana.
HIV i AIDS u Srbiji: Gde stojimo danas?
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju stabilnu ali zabrinjavajuću situaciju.
Naime, najveći izazov i dalje predstavlja kasno otkrivanje HIV-a, što direktno utiče na tok bolesti. Smanjen imunitet i kasna dijagnoza u vezi su sa temama koje detaljno objašnjavamo u članku o autoimunim bolestima.
| Podatak | Broj | Napomena |
|---|---|---|
| Registrovano HIV+ osoba (kumulativno) | 4903 | Od 1985. do kraja 2024. |
| Obolelih od AIDS-a (kumulativno) | 2251 | Ukazuje na kasno dijagnostikovanje. |
| Dominantan put prenosa (2023.) | ≈ 98% seksualni prenos | Seksualni kontakt je ključni faktor širenja. |
Dva ključna izazova u Srbiji
A. Kasno otkrivanje i kasni početak terapije
Veliki procenat osoba kojima se tek dijagnostikuje bolest već se nalazi u odmakloj fazi infekcije. Kasno otkrivanje ovog virusa znači teži tok bolesti, lošije ishode i duži period u kojem je virus mogao da se nesvesno prenese.
B. Stigma i centralizacija HIV usluga
Zbog straha od prepoznavanja mnoge osobe iz manjih sredina dolaze u veće gradove kako bi se testirale. Ova pojava jasno pokazuje da stigma i dalje predstavlja najveću prepreku prevenciji.
Vaša uloga je veća nego što deluje
1. Znanje – Testirajte se
Testiranje na HIV je brzo, poverljivo i besplatno. Rano otkrivanje ovog virusa znači da ćete brzo započeti terapiju i sebi obezbediti lakši život.
2. Prevencija – ART i PrEP
Savremena ART terapija omogućava osobama sa HIV-om da virus koji imaju postane nedetektabilan, pošto ga terapijom zapravo potiskuju u svom telu. Kada je virus nedetektabilan, nije moguće preneti ga nikome, te je zato neophodno da se redovno uzima terapija onako kako je propisano.
Za osobe u povećanom riziku postoji efikasna, sigurna i dostupna preventiva. U pitanju je tableta koju svakodnevno uzimaju osobe sa povećanim rizikom od razvoja HIV-a. Ova tableta dokazano i vrlo efikasno sprečava infekciju pre mogućeg izlaganja virusu.
3. Ukinite stigmu
Reč podrške i razgovor bez osude predstavljaju male korake koji mogu promeniti nečiji život. Borba protiv stigme je ljudska, društvena i zdravstvena obaveza svakog od nas jer tako nekome možemo pomoći u teškoj borbi koju vodi.
Zaključak: Cilj 2030. je dostižan, ali samo ako menjamo pristup
Obeležavanjem Svetskog dana borbe protiv AIDS-a podsećamo se da ta borba još nije završena. Možemo je okončati, ali samo ako zajedno radimo na jačanju zdravstvenih sistema, ukidanju stigme i omogućavanju da svako ima pristup testiranju i terapiji bez straha.
Upravo zbog toga imamo jedno pitanje za vas – koji mali korak danas možete napraviti da smanjite stigmu koju osećaju oboleli od ovog virusa u vašoj okolini?
Tekst pregledao i odobrio: Stručni tim portala KrugZdravlja.rs
