Ove godine ceo svet se našao pred mnogim novim izazovima i čitavo čovečanstvo je stavljeno na test. Ali i pored toga naša je odgovornost da mislimo, pričamo i širimo svest i o ostalim problemima koji postoje i sa nama su već dugi niz godina.
Prvi decembar je dan kada se svuda u svetu obeležava Svetski dan borbe protiv side, a koji je prvi put obeležen 1988. godine. Pored toga što ovaj datum obeležava borbu protiv jedne opake bolesti, on je pokrenuo i jedan sasvim novi vid podizanja svesti o bitnim zdravstvenim temama, jer je bio prvi globalno ustanovljen dan zdravlja.
Ovaj datum postoji da nas podseti da je neophodno razgovarati o bitnim temama i pružiti podršku osobama koje su zaražene.
Koja je razlika između HIV-a i AIDS-a?
HIV i AIDS su dva pojma koja se često koriste u istoj rečenici, ali mnogi ne razumeju razliku. HIV i AIDS su dve različite ali vrlo povezane stvari.
HIV virus je virus humane imunodeficijencije, a najčešći i najlakši način prenošenja ovog virusa je preko zaražene krvi, seksualnim putem ili preko zaražene majke na dete.
Opšte mišljenje koje je bilo izraženo ranijih godina, je da se HIV virus može preneti čak i dodirom ili kapljično, ali to nije tačno. Ovaj virus nije moguće preneti uobičajenim kontaktom sa zaraženom osobom, korišćenjem istog pribora, zagrljajem i slično, kao ni kapljično.
AIDS, kod nas poznatiji kao sida, je sindrom stečene imunodeficijencije i ovaj sindrom je poslednji stadijum infekcije HIV virusom. Osobe koje umiru od side, umiru od posledica uzrokovnim ovim sindromom, jer im imunitet slabi, pa su te osobe podložne mnogim drugim bolestima, infekcijama i tumorima.
Ono što je potrebno znati je, da osobe koje su zaražene HIV virusom nemaju sidu i da do oboljevanja može da prođe duži niz godina.
Uspeh koji je postignut u periodu od kada se čovečanstvo prvi put susrelo sa HIV virusom je taj da danas postoje antiretroviralni lekovi koji pomažu osobama zaraženim HIV virusom da ga drže pod kontrolom, poboljšavaju kvalitet života i odlažu dolazak poslednjeg stadijuma – side.
Prosečan period infekcije HIV-om je od dve do deset godina, ali postoje i osobe koje su normalno živele čak i 50 godina uz adekvatnu terapiju.
Nažalost, do sada naučnici nisu uspeli da pronađu vakcinu koja bi sprečila (ili uklonila) HIV virus, niti lek koji može da izleči sidu.
Podrška i prihvatanje su bitni
Od otkrivanja ovog virusa osobe zaražene njime se susreću sa diskriminacijom na svakom koraku. U 2020. godini je nedopustivo da su osobama koje su bolesne uskraćena osnovna ljudska prava samo zato što imaju tu određenu bolest.
HIV pozitivne osobe su nažalost i dan danas u nekim delovima sveta žrtve nasilja, kako verbalnog tako i fizičkog. Uskraćuje im se pravo na pružanje medicinske pomoći, pravo na obrazovanje, pravo na transplantaciju organa, porodica i prijatelji ih odbacuju, ograničeno im je i pravo na zaposlenje, a ima i slučajeva da su osobe dobile otkaz kada se saznalo da su HIV pozitivne.
Osnovni razlog zašto se ovakve stvari dešavaju je neznanje i strah. Pojedinci i dalje veruju da se HIV virus može preneti rukovanjem, zagrljajem, korišćenjem istih predmeta, pribora, peškira, preko hrane ili kapljično i boje se da se i oni ne zaraze.
Osim toga veoma je važno da se suzbije diskriminacija, jer u suprotnom osobe koje su zaražene osećaju strah da se testiraju, da traže bilo kakvu pomoć, da započnu lečenje, a to dovodi do širenja zaraze i naravno veće smrtnosti.
Upravo zbog toga je 1. decembar od izuzetnog značaja jer se tog datuma stavlja fokus na jednu vrlo bitnu temu i društvo se edukuje o tome kako se ovaj virus prenosi i kako ne može da se prenese.
Takođe se radi na edukaciji društva o prihvatanju zaraženih i suzbijanju diskriminacije i stigmatizacije.
Statistika
- Zaključno sa 2019. godinom oko 75,7 miliona ljudi se zarazilo HIV virusom od početka epidemije, ali se procenjuje da je prava cifra ipak 100 miliona;
- U 2019. godini oko 1,7 miliona ljudi se zarazilo HIV virusom;
- Do juna 2020. godine u svetu je oko 26 miliona ljudi primalo antiretroiviralnu terapiju;
- Broj novih infekcija HIV virusom je smanjen za 40% u odnosu na 1998. godinu kada je ova epidemija dostigla vrhunac;
- Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih sidom u svetu se smanjio za 60% od 2004. godine kada je bilo najviše smrtnih slučajeva od početka epidemije;
- U Srbiji se smatra da je realan broj HIV pozitivnih osoba dva puta veći od zvanične brojke.
- U toku 2019. godine od posledica side u Srbiji je preminulo 12 osoba.
Edukacija, prevencija i testiranje
Fokus svih nas bi, prvenstveno trebalo da bude na edukaciji o HIV virusu i sidi, na prevenciji kako da do zaraze ne dođe i na ohrabrivanju osoba koje sumnjaju da su se zarazile, da se testiraju.
Ako ste bili u rizičnoj situaciji i sumnjate da ste se zarazili HIV virusom potrebno je da se mesec dana nakon potencijalne zaraze testirate.
U Srbiji postoje savetovališta gde se možete informisati o ovom virusu, a u svim državnim ustanovama možete se i testirati potpuno anonimno i besplatno. A u slučaju dijagnostifikovanja infekcije HIV-om svaka osoba ima pravo na lečenje kojim će, ako se krene na vreme, poboljšati kvalitet svog života i produžiti ga.
Budite odgovorni – testirajte se! A budite i ljudi i nemojte diskriminisati osobe koje su HIV pozitivne, jer i one zaslužuju ljubav i podršku.
