U svetu se 1. decembra obeležava Svetski dan borbe protiv side. Ovaj dan je bitan jer se podiže svest o ovoj podmukloj bolesti, a prvi dan obeležavanja ove borbe, 1988. godine, ostaće zapamćen i kao prvi globalno ustanovljen dan zdravlja.
U Srbiji, ali i u mnogim državama u svetu, čini se da uvek postoje gori i bitniji problemi od epidemije ove bolesti, pa se o njoj malo priča. Zbog toga je 1. decembar bitan, tada se podsećamo da je onima koji boluju od side potrebna podrška i da je o tome bitno pričati svaki dan.
Razlika između HIV-a i AIDS-a
Za sidu se vezuju dva pojma koja mnogi mešaju i često ne znaju pravu razliku, a to su HIV i AIDS.
HIV je virus humane imunodeficijencije i prenosi se preko zaražene krvi, seksualnim putem ili preko zaražene majke na dete.
Nekada su ljudi verovali da se ovaj virus može preneti i kapljičnim putem i zato se često javljala izražena diskriminacija ljudi koji su zaraženi virusom HIV. Ipak, to nije tačno. Virus HIV ne može da se prenese kapljično, rukovanjem, zagrljajem, dodirom, korišćenjem istog pribora za jelo i slično.
AIDS je sindrom stečene imunodeficijencije i on je poslednji stadijum infekcije virusom HIV. Kod nas se sindrom AIDS naziva sida. Osnovna karakteristika ovog virusa je da oslabljuje imunitet osobe do te mere da ona postaje podložna različitim drugim bolestima, tumorima i infekcijama. Zato osobe koje imaju sidu ne umiru od nje, već od posledica neke druge bolesti.
Osobe koje su zaražene virusom HIV nemaju automatski i sidu, a od zaražavanja HIV-om do pojave side može proći i do deset godina. Prosečan period infekcije HIV-om je od dve do deset godina, a poznati su slučajevi i osoba koje su živele sa virusom HIV i 50 godina, naravno, uz adekvatnu terapiju antiretroviralnim lekovima. Ovi lekovi poboljšavaju život osoba zaraženih HIV-om i odlažu dolazak poslednjeg stadijuma, odnosno side.
Tolerancija i podrška – sve što nam treba
Osamdesete godina prošlog veka, kada je otkriven virus HIV, nisu bile lake za zaražene osobe. Ovaj virus se najčešće prenosio seksualnim putem, ali je manjak znanja o drugim načinima prenošenja izazvao ekstremnu diskriminaciju zaraženih.
Iako je u 21. veku situacija mnogo bolja jer ljudi imaju više informacija i znanja, a nauka je dosta napredovala, osobe sa virusom HIV i dalje nailaze na diskriminaciju i često ostaju uskraćene za osnovna ljudska prava, kao i na pravo pružanja medicinske pomoći.
Neznanje i strah doprinose tome da pozitivni na HIV imaju problem da se zaposle, obrazuju, imaju problem ako im treba transplantacija organa, a često su i žrtve verbalnog i fizičkog nasilja.
- decembar je dan kada je bitno da pričamo o virusu HIV, edukujemo se i borimo protiv stigmatizacije zaraženih.
Statistika
- U Srbiji sa virusom HIV živi oko 3.000 ljudi.
- Ipak, smatra se da je u Srbiji realan broj zaraženih virusom HIV dva puta veći od zvanične brojke.
- U 2020. godini u svetu je registrovano oko 37,6 miliona pozitivnih na HIV.
- Godine 2020. u svetu se HIV-om zarazilo oko 1,5 miliona ljudi, što je manje nego prethodne godine.
Prevencija i edukacija – ključ uspeha
Tehnologija napreduje, a naučnici se bore da pronađu lek protiv side, kao i da okončaju epidemiju HIV-a. Na nama je da se edukujemo, da o ovoj temi pričamo i budemo podrška onima kojima je to najpotrebnije.
Najbolji način zaštite od virusa HIV je prevencija, odnosno korišćenje prezervativa prilikom seksualnih odnosa, jer je to najčešći način prenošenja virusa.
Ukoliko ste bili u rizičnoj situaciji i sumnjate na infekciju virusom HIV, neophodno je da prođe minimalno mesec dana nakon potencijalne rizične situacije pre testiranja.
U Srbiji postoji mogućnost testiranja na HIV u svim državnim ustanovama potpuno besplatno i anonimno. Ako je ishod testiranja pozitivan, svako ima pravo na lečenje.
Nakon mesec dana od rizične situacije budite odgovorni i prema sebi i prema drugima i testirajte se!
