Šta je HIV, a šta AIDS?
Vrlo je bitno znati razliku između HIV virusa i side. Ova dva pojma su usko povezani, ali su u suštini dve različite stvari.
HIV virus je virus humane imunodeficijencije, koji se prenosi najčešće seksualnim putem, preko zaražene krvi ili sa zaražene majke na dete. Bitno je znati da se virus ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, kao što je dodir, a isto tako ne može da se prenese kapljično.
Sida, odnosno AIDS, je sindrom stečene imunodeficijencije i predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma HIV virusom. Osobama koje imaju sidu imuni sistem opada i slabi, što ih čini podložnim raznim infekcijama i tumorima.
Osobe zaražene HIV virusom nemaju sidu i do njene pojave može da prođe dosta dug vremenski period, obično je to period od dve do deset godina. Nažalost još uvek ne postoji lek koji može da izleči sidu, niti vakcina koja bi je sprečila. Ali, postoje antiretroviralni lekovi koji mogu da produže period trajanja infekcije HIV-om i odlože ulazak u poslednji stadijum infekcije, stadijum side. Pojedinci koji su HIV pozitivni i koriste određenu terapiju, mogu normalno da nastave sa svojim životima, a period trajanja infekcije nekad može da se produži i na pedeset godina.
Diskriminacija nije rešenje
Iako je 21. vek, o HIV virusu prosečan čovek jako malo zna. To je razlog što se HIV pozitivne osobe često susreću sa raznim oblicima diskriminacije, pa čak i nasilja. Najčešći razlog diskriminacije je taj što ljudi veruju da se virus prenosi bilo kakvim kontaktom.
HIV pozitivnim osobama su često uskraćena osnovna ljudska prava, pravo na osnovno i srednje obrazovanje, odbija im se pružanje medicinske nege, odbija se stavljanje obolelih osoba na listu za transplantaciju organa, psihički i fizički se maltretiraju, često nisu u mogućnosti da se zaposle ili dobijaju otkaz kada se sazna za njihovo stanje, HIV pozitivni zatvorenici se izoluju i stavljaju u karantin, porodica i okolina ih odbacuju, itd.
Zbog toga je bitno napomenuti da se HIV virus ne prenosi rukovanjem, zagrljajem, ljubljenjem, korišćenjem istog pribora za ručavanje, korišćenjem istog peškira koji je prethodno koristila zaražena osoba, jelom hrane koju je spremila zaražena osoba, itd. Kao i da obolelila treba pružiti podršku. Stigmatizacija i diskriminacija dovode do straha, a strah dovodi do toga da ljudi ne žele da se testiraju, boje se da traže pomoć, a to sve vodi ka širenju ove bolesti i povećavanju smrtnosti.
Statistika
- Zaključno sa 2017. godinom u svetu je od komplikacija uzrokovanih sidom preminulo između 28 i 41 miliona ljudi.
- 2019. godine na svetu je bilo oko 36 miliona ljudi koji su HIV pozitivni.
- U Srbiji je zvanično registrovano 2.756 osoba koje su HIV pozitivne, ali se procenjuje da je taj broj bar dva puta veći.
- Broj HIV pozitivnih osoba je za 35% veći nego prošle godine.
- U Srbiji je od 1985. godine preminulo 1.115 osoba od ove bolesti.
- U 2019. godini u Srbiji je preminulo 12 osoba od posledica ove bolesti.
Prevencija i brzo reagovanje su ključ
Ono što vi kao pojedinci možete da uradite je da pazite da do infekcije HIV virusom ne dođe, tako što ćete koristiti adekvatnu zaštitu tokom seksualnih odnosa. A ukoliko posumnjate da je do infekcije došlo, jako je bitno da se mesec dana nakon što posumnjate testirate. U Srbiji svaka osoba kojoj se dijagnostifikuje infekcija HIV-om ima pravo na lečenje, a ako se sa terapijom krene na vreme ona može da donese pozitivne rezultate, kao i da produži period trajanja infekcija, pre njenog prelaska u završni stadijum.
Najodgovorniju stvar koju možete da uradite prema sebi i prema drugima je da se testirate, a povodom Svetskog dana borbe protiv side u svim većim gradovima u Srbiji je organizovano besplatno testiranje na HIV virus. Takođe, tokom cele godine u državnim ustanovama u Srbiji je moguće besplatno testiranje na ovaj virus.
Informišite se o ovoj bolesti, testirajte se i širite svest o njoj u svojoj okolini, a HIV pozitivnim osobama pružite podršku i nemojte ih diskriminisati.
