r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Moj artritis i kako ga mučim

Jedne noći u Parizu, spavam mirnim i zadovoljnim snom. Kad, u jednom trenutku, probudim se vrišteći na sav glas: hiljade sitnih iglica probadalo je moje šake. Strašan bol! Neizdrživ! Nezapamćen!
Tako je u moj život, pre dvadeset dve godine, stigao artritis, reumatodni artitis.

Čim me je napao i čim sam se vratila u Beograd, kao i svaki čovek koji drži do kulture zdravlja, otišla sam u Institut za reumatologiju.

artritis

Doktore, kakva je ovo bolest, šta da radim?

Dobila sam odgovor koji i danas slušam i od drugih osoba bolesnih od ove bolesti: to je bolest u kojoj moj organizam napada moj organizam, ne zna se šta je, zašto je, traje doživotno, ali se od nje ne umire. Prokletstvo autoimune bolesti.

Baš „lepa“ budućnost me čeka, rekoh sama sebi.

Prednizon, blokade, kortizoni iz Švajcarske koje sam dobijala od prijatelja. Kasnije: Draga, pa vi imate šećer! Odkud sad šećer? Da li sam dijabetičar? Jeste, ali tip dva. Odkud to? Pa kortizoni, mnogo kortizona…

E, nećeš majci, kažem ja artritisu. Naći ću način da te se otarasim, u najmanju ruku da smanjim tvoj goropadan napad na mene!

Fokina peraja

Tada se u moj život ušetaše neki novi prijatelji i posavetovaše me da se bacim na makrobiotsku ishranu. Počeše da mi kuvaju specifičnu hranu baš za artritis, štaviše da mi je donose na kuću. S Petlovog brda na Čuburu. Bez plaćanja. Da ne poverujete da postoje takvi duševni znalci! Poslednji Mohikanci dobrote i empatije. Ma… čudo Božje!

Posle 21. dana makrobiotske dijete moje telo je bilo tako nauljeno, i spolja i iznutra, kao da sam neka afrička plesačica, lice mi se zateglo, koža na telu kao svila… Nigde artritisa!

Prolaze godine (nisam dugo na posebnom režimu ishrane), i ja primetim da mi se odjednom krive prsti na desnoj šaci. Šta je sad to? Kaže doktor – fokina peraja. Ju, zar je to moguće? Moguće, da, uostalom postali smo od čovečje ribice… a i ja sam rođena u znaku Ribe. Na žalost, moje šake će zauvek ostati takve.

Posle mnogo godina ta ista peraja više liče na nekakva krila. Žena-ptica. Zašto, pitam novog doktora? Morate da uzimate lek metotreksat, kaže doca. Šta je to? To je uobičajeni lek za ovu bolest. Je l’ citostatik? Jeste, ali nije ništa u odnosu na pravi od 50 mg. Samo 10. Doktore, je l’ opada kosa? Pa malo…da.

Srećom, znam da guglam i procenim da li je neki tekst pravi ili fake. Saznam da metotreksat ima potencijalno opasne nuspojave uključujući bolesti jetre, upalu pluća, podložnost infekcijama i smanjenje proizvodnje krvnih stanica u koštanoj srži. Ma, beži od mene!

A soli zlata za artritis? Samo jednom sam, na početku bolesti, primila injekciju soli zlata. Ne znam zašto, ali u mojoj glavi se pojavila slika kako se ovo zlato nastanjuje u mojim plućima sa željom da zauvek tu ostane, da ih okupira ako može što više, da ih zablokira… Zaista me je uhvatio strah.

Prestala sam da guglam kada sam pročitala da, na primer, biološki lekovi dovode do infekcije, TBC-a, dekompezacije srca, limfoma, demijelinizacije, hematoloških poremećaja itd.

reumatoidni-artritis

Savet zlata vredan

Prestala sam i da idem kod lekara. Pustila sam artritis niz vodu. Međutim, vidim, ruke mi se sve više krive. I baš tada, razgovaram s prijateljicom čiji je otac bio lekar, znate onaj pravi, starinski lekar koji je s poštovanjem primao pacijenta i dugo mu objašnjavo šta je za njega dobro, a šta ne. Možda i ne znate. Jer, takvih skoro da više i nema.

„Moj tata je koristio lek Sulfasalazin za bolesne od reumatoidnog artritisa.“ Ne znam zašto, ali sam odmah otrčala u apoteku i kupila ovaj lek. Bilo je to pre deset godina. Odmah kažem i svojoj doktorki. Nije imala ništa protiv (Kad baš hoćete sami da se lečite…).

Prvo sam uzimala tri dnevno, ali pored gluformina, leka za dijabetes, coprenessu za visok pritisak, učinilo mi se da je to mnogo lekova za moje siroto telo. Počela sam da eksperimentišem: dva pa tri dnevno pa jedan. Onda sam rešila da ga uopšte više ne uzimam.

Banja

Onda moja doktorka ode u penziju. Nisam ni znala. Šta sad? Ko je moj doktor. Odem u Institut, daju mi doktorku. Mladu. Šta da vam kažem, osim da vas savetujem da ne idete kod mladih doktora. Osim manjka iskustva danas se primećuje i neka čudna oholost. Ali, nije ova tema na tapetu. Možda drugom prilikom.

Elem, vrlo se potrudim i nađem drugog, sasvim OK, lekara. „Šta, 20 godina, a bez metotreksata, baznog leka? Samo su vam se šake iskrivile!“

Tako je doktore, jer pored sulfasalazina, za artritis imam i jedan lek koji je besplatan, praktično više lekova: bolja ishrana, ne, nisu dijete, već ono što volim da jedem u manjim količinama, može i viski, šetnja, putovanja.

Ali i druženje samo s osobama koje mi prijaju, bez obzira na njihove godine, posao i razna uverenja… ne gledam rijaliti, ni različite šou programe, ne daj bože dnevnike… raščišćavam sa stvarima koje su me dosad opterećivale… ne moram na svačije pitanje da odgovorim… čak ne moram ništa da znam i baš me briga ako misle da sam neuka ili glupa, nezainteresovana za mir u svetu i da li su Englezi izašli iz EU… neka svako misli šta želi.

Upravo sam u Banji Kanjiži. Do ove godine nisam ni znala da imam pravo da, kao bolesnik od autoimune bolesti, svake godine idem u banju! Od terapija za artritis i druge boljke imam blato koje mi stave na krsta i na gležnjeve.

Prođe dva tri dana, blato na gležnjevima prevruće, boli. Zatim struja i ruka u vodi. Magneti na krstima. Kineziterapija. Odjednom počne srce da mi treperi, leva ruka da trne.

Pošaljem poruku mom beogradskom kardiologu, a on odgovara da mi odmah urade EKG i da mi srce treperi zbog struje, ruka trne zbog magneta i blata. Čekam da vidim šta će mi reći ovdašnji doktori. Malo su spori s pregledom ali, strpljivo čekam.

Ostalo mi je da radim vežbe i plivam 20 minuta u divnom bazenu sa žućkastom natrijum- hidrokarbonatno- natrijum- jodno- bromidno- sulfidno- alkalnoj- hipertermnoj vodi.

Javiću šta su rekli doktori…

Ipak je ovo samo moja priča…

Dakle, ova priča je samo moj stav i moj život i moj izbor prema mom saputniku reumatoidnom artritisu! Vi nađite svoj!

Takođe imam svoju mantru koja glasi:

JA SAM ZDRAVA
JA SAM ZDRAVA
JA SAM ZDRAVA
JA SAM ZDRAVA…

. . .

P.S. – Sigurna sam da sam za ovih 22 godine bolesti izbegla mnogo toga što je metotreksat mogao da mi pokvari u organizmu.
Ali-DA- možda ću jednog dana, ako pomislim da mi treba, početi da ga uzimam. Što da ne?

 

Za KrugZdravlja.rs
Jelena Kaličanin
Poznavalac prilika na evropskim dvorovima, novinarka, prevodilac i arhitekta

OZNAKE:

NEWSLETTER