Rak prostate (karcionom prostate) je ozbiljna bolest koja svake godine pogađa hiljade sredovečnih i starijih muškaraca. Statistike kažu da se u oko 60 odsto slučajeva javlja kod muškaraca starijih od 65 godina, mada više nije neuobičajeno da se pojavi i kod znatno mlađih muškaraca.
Rak prostate je drugi vodeći uzrok smrti od raka kod muškaraca u razvijenim zemljama. Edukacija, prevencija i pravovremena intervencija mogu znatno da pomognu da se oboljevanje od ove opake bolesti smanji, a ishod lečenja obolelih bude znatno povoljniji.
Prostata – šta je i koja je njena uloga
Prostata je mala žlezda koja se nalazi u donjem delu stomaka muškarca. Nalazi se ispod bešike i okružuje uretru (početni deo mokraćnog kanala). Njen rad reguliše hormon testosteron a primarna uloga joj je proizvodnja semene tečnosti koja sadrži spermu i koja izlazi iz uretre tokom ejakulacije.
Kada se u prostati dogodi abnormalni, maligni rast ćelija i formira tumor u pitanju je rak prostate. Ovaj rak se može proširiti na druga područja tela. Čak i tako rasejan, budući da sadrži ćelije prostate – on se i dalje naziva rakom prostate bez obzira na koji organ se proširio.
PREPORUKA: Izborom WSO dopunskih pokrića uz životno osiguranje za troškove bolničkih dana i operacija, birate mir i sigurnost – vaše zdravlje je u svakom momentu u rukama najboljih stručnjaka iz zemlje i sveta
Vrste karcinoma prostate
Većina slučajeva karcinoma prostate je vrsta raka koja se naziva adenokarcinom. Ovo je rak koji se razvija u tkivu žlezda upravo kao što je prostata.
Rak prostate se takođe kategoriše i po tome koliko brzo raste. Grubo se deli na dve vrste:
- agresivan i
- neagresivan.
Kada je u pitanju neagresivni rak prostate, tumor ili ne raste ili poraste vrlo malo tokom vremena. Kod agresivnog, tumor obično brzo raste i može se proširiti na druga područja tela, kao što su kosti.
Uzroci karcinoma prostate i faktori rizika
Ne postoji poznati uzrok raka prostate. Kao i sve ostale vrste karcinoma i njega mogu uzrokovati mnoge stvari, uključujući porodičnu istoriju ili izloženost određenim hemikalijama.
Koji god da je podsticajni faktor u pitanju, dovodi do mutacija ćelija i njihovog nekontrolisanog rasta u prostati.
Ko je ugrožen?
Iako se rak prostate može javiti kod svakog muškarca, određeni faktori povećavaju rizik od ove bolesti. Ovi faktori rizika uključuju:
- starije životno doba;
- porodična istorija karcinoma prostate;
- određene etničke pripadnosti ili rase;
- gojaznost;
- genetske promene…
Starost i rak prostate
Kao što je gore pomenuto, starost je primarni faktor rizika za rak prostate. Bolest se najčešće javlja kod muškaraca starijih od 65 godina. Javlja se prosečno kod jednog od 14 muškaraca između 60 i 69 godina.
Rak prostate – simptomi
Neki oblici karcinoma prostate su neagresivni, tako da oboleli nema simptome. Međutim, uznapredovali rak prostate često uzrokuje različite simptome.
Ako imate bilo koji od sledećih znakova ili simptoma, ne ustručavajte se da pozovete svog lekara. Neke simptome raka prostate mogu uzrokovati druga medicinska stanja, pa će vam biti potreban pregled. Lekari se mogu pobrinuti da dobijete tačnu dijagnozu i adekvatno lečenje.
Simptomi raka prostate mogu se ispoljavati kroz urinarne probleme, seksualne probleme, bol i utrnulost.
Urinarni problemi
Urinarni problemi su čest simptom, jer se prostata nalazi ispod bešike i okružuje uretru. Zbog takve lokacije, ako tumor raste na prostati, može doći do pritiska bešike ili uretre i izazvati probleme.
Urinarni problemi se obično manifestuju kao:
- česta potreba za mokrenjem;
- mlaz mokraće koji je sporiji od uobičajenog;
- krvarenje tokom mokrenja (hematurija);
- seksualni problemi.
Erektilna disfunkcija može biti simptom raka prostate. Ovo stanje se naziva i impotencija, što onemogućava postizanje i održavanje erekcije. Krv u spermi nakon ejakulacije takođe može biti simptom raka prostate.
Bol i utrnulost
Metastatski rak je rak koji se proširio na druga područja tela odakle se prvi put i javio. Kada rak prostate metastazira, često se širi na kosti. To može izazvati bol u sledećim delovima tela:
- karlici;
- leđima;
- grudima…
Ako se rak proširi na kičmenu moždinu, može doći do gubitka osećaja u nogama i bešici.
Rani znaci raka prostate
Iako bilo koji od gore navedenih simptoma može biti vaš prvi pokazatelj da imate rak prostate, najveća verovatnoća je da će se urinarni simptomi pojaviti rano.
Važno je imati na umu da većinu ovih simptoma mogu izazvati i druga stanja koja nisu rak. Obično su to: benigna hiperplazija prostate (BPH) i prostatitis.
Dakle, iako je važno pratiti sve simptome koji su se javili, imajte na umu da postoji velika šansa da nisu uzrokovani rakom.
Međutim, nijedno od ovih stanja ne dovodi do pojave krvi u urinu. Ako imate ovaj simptom, odmah se obratite lekaru.
Krv u mokraći može biti uzrokovana nečim drugim, a ne karcinomom, ali bilo bi dobro što pre otkrijete pravi uzrok.
Rak prostate: skrining i dijagnoza
Skrining (redovni preventivni pregledi) za rak prostate često zavisi od lične brige pojedinca o zdravlju i poštovanja preporuka o povremenoj kontroli zdravstvenog statusa.
Kada je rak prostate u pitanju, manji odziv na redovne preporučene preglede leži u činjenici da većina karcinoma prostate raste sporo i ne izaziva nikakve zdravstvene probleme, pa muškarci jednostavno ne osećaju potrebu za ovakvim pregledima.
Još jedan razlog je što rezultat testa na specifični antigen prostate (PSA) koji je obično deo skrininga, može dovesti do pogrešne dijagnoze raka.
Iz oba ova razloga, skrining bi mogao da izazove nepotrebnu brigu i nepotreban tretman kod većeg broja muškaraca.
Preporuke za pregled prostate – skrining
Skrining bi trebao da postane lična obaveza svakog muškarca kako stari. Preporuke su da lekari na redovnom godišnjem pregledu (koji bi trebalo da bude sastavni deo i lične kulture) razgovaraju sa muškarcima određene starosne dobi o prednostima i nedostacima skrininga za rak prostate.
Ovakvi informativni razgovori se preporučuju za sledeće starosne kategorije:
- 40. godina: Za muškarce sa vrlo visokim rizikom, oni koji imaju više rođaka prvog stepena – oca, brata ili sina – koji su imali rak prostate u dobu mlađem od 65 godina.
- 45. godina: Za muškarce sa visokim rizikom, muškarci koji imaju rođaka prvog stepena kome je dijagnostifikovan rak prostate u dobu mlađem od 65 godina.
- 50. godina: Za muškarce sa prosečnim rizikom od raka prostate i za koje se očekuje da žive još najmanje 10 godina.
Rak prostate – alati za dijagnozu
Ako se vi i vaš lekar saglasite da je skrining za rak prostate dobar izbor za vas, lekar će verovatno obaviti fizički pregled i razgovarati o vašoj zdravstvenoj istoriji. Takođe će obaviti jedan ili više testova, koji mogu da uključuju:
Digitorektalni pregled: Pomoću ovog pregleda lekar će vam prstom u rukavici ući u rektum radi pregleda prostate. Na taj način može osetiti da li na vašoj prostati postoje tvrde izrasline koje mogu da budu tumori.
Test prostate specifičnog antigena (PSA): Ovaj test krvi otkriva nivo PSA, proteina koji proizvodi prostata. Više o prednostima i manama ovog testa čitajte u nastavku.
Biopsija prostate: Vaš lekar može tražiti da se uradi biopsija da bi potvrdio dijagnozu karcinoma prostate. Za biopsiju, uzima se mali deo prostate radi detaljnog pregleda.
Ostali testovi: Vaš lekar može takođe da zatraži snimanje prostate magnetnom rezonancom (MRI), skenerom (CT) ili skeniranje kostiju.
Lekar će razgovarati sa vama o rezultatima ovih testova i dati preporuke za sve naredne korake koji mogu biti potrebni.
PSA test
PSA test krvi proverava količinu antigena u vašoj krvi, specifičnog za prostatu. Ako je nivo antigena visok, to može značiti da imate rak prostate.
Međutim, postoji mnogo razloga zbog kojih biste mogli imati visok nivo PSA u krvi, pa bi rezultati ispitivanja mogli dovesti do pogrešne dijagnoze i nepotrebnog lečenja.
Zato, stručnjaci sada većinom preporučuju muškarcima u starosnom dobu od 55 do 69 godina, da sami odluče da li će se uraditi PSA test, posle razgovara sa svojim lekarom.
PSA test je i dalje prikladan za dijagnozu u određenim slučajevima, kod muškaraca sa visokim rizikom od raka prostate. Takođe, ako već imate dijagnozu raka prostate, ovaj test je pogodan za procenu napretka u lečenju raka prostate.
PREPORUKA: Pre nego što razmislite o PSA testiranju krvi, razgovarajte sa svojim lekarom o rizicima i koristima.
Gleason skala
Ako ste radili biopsiju prostate, dobićete Gleason rezultat. Patolozi koriste ovu ocenu za klasifikaciju stepena ćelija karcinoma prostate. Ocena označava koliko abnormalne ćelije izgledaju kao rak i koliko je agresivan njihov rast.
Gleasonov rezultat niži od šest znači da vaše ćelije ne pokazuju znake raka, tako da je vaš rizik nizak. Ako je vaš rezultat sedam ili veći, lekar će verovatno pregledati vaš rezultat i nivo vašeg PSA da bi procenio ćelije.
Na primer, Gleason-ov rezultat od 7, sa nivoom PSA između 10 i 20 ng / ml, znači da su ćelije karcinoma identifikovane – ali karcinom verovatno nije agresivan i u pitanju su sporo rastuće ćelije.
Gleasonov rezultat od 8 ili više, sa nivoom PSA većim od 20 ng / ml, ukazuje na napredniji tumor. To znači da je rizik od agresivnog karcinoma veći.
Faze raka prostate
Lekar će verovatno koristiti rezultate vašeg PSA testa i vaš Gleason rezultat, da bi odredio stadijum vašeg karcinoma prostate, tj. koliko je rak uznapredovao. Ove informacije pomažu lekaru da planira vaše lečenje.
Još jedna klasifikacija koja se koristi u postavljanju dijagnoze faze raka prostate je TNM klasifikacija. Kao i mnoge druge vrste karcinoma, i rak prostate se klasifikuje putem ovog sistema na osnovu:
- veličine ili obima tumora;
- broja zahvaćenih limfnih čvorova bez obzira da li se rak proširio (metastazirao) na druga mesta ili organe.
Faze raka prostate se kreću od 1 do 4, a bolest je najnaprednija u fazi 4.
Lečenje karcinoma prostate
Lekar će pripremiti odgovarajući plan lečenja karcinoma na osnovu vaše starosti, zdravstvenog stanja i stadijuma samog karcinoma.
Ako je rak neagresivan, lekar vam može preporučiti čekanje, što se naziva i aktivno praćenje. To znači da ćete odložiti lečenje, ali ćete imati redovne preglede kod lekara kako bi se pratilo stanje raka.
Agresivniji tipovi raka mogu se lečiti drugim opcijama, kao što su:
- hirurgija;
- zračenje;
- krioterapija;
- hormonska terapija;
- hemoterapija;
- stereotaktička radiohirurgija;
Ako je vaš rak vrlo agresivan i metastazirao, postoji velika šansa da se proširio na kosti. Za metastaze u kostima, pored ostalih mogu se koristiti i gore navedeni tretmani.
Prostaktomija
Prostaktomija je hirurški postupak kojim se uklanja deo ili cela prostata. Ako imate rak prostate koji se nije proširio izvan prostate, lekar će vam možda predložiti da imate radikalnu prostatektomiju. Ovim postupkom uklanja se čitava prostata.
Postoje različite vrste radikalnih prostatektomija. Neke su otvorene, što znači da ćete imati veći rez na donjem delu stomaka. Druge su laparoskopske, što znači da ćete imati nekoliko manjih rezova na stomaku.
Rak prostate: stopa preživljavanja
Ako se rak prostate dijagnostikuje rano i nije se proširio sa izvornog tumora, izgledi su obično dobri. Rano otkrivanje i lečenje su ključni za pozitivan ishod. Ako mislite da imate simptome karcinoma prostate, odmah treba da zakažete pregled kod lekara.
Ako rak napreduje i širi se van vaše prostate, to će uticati na uspešnost lečenja i izgledi za uspeh samog toka lečenja su manji nego kod spororastućeg tumora prostate.
Prevencija karcinoma prostate
Postoje određeni faktori rizika za rak prostate, kao što je starost i to ne možete da kontrolišete. Međutim, postoje i drugi koje možete kontrolisati.
Na primer, odvikavanje od pušenja moglo bi smanjiti rizik od raka prostate, jer su istraživanja pokazala da pušenje povećava rizik. Dijeta i vežbanje su takođe važni faktori koji mogu uticati na rizik od raka prostate.
Rak prostate – dijetetske preporuke
Korišćenje određenih namirnica može vam pomoći da smanjite rizik od raka prostate. Namirnice dobre za prevenciju raka prostate su:
- paradajz;
- krstašice (brokoli, prokulice i kelj);
- riba;
- soja
- ulja koja sadrže omega-3 masne kiseline (maslinovo ulje).
Postoje dokazi koji pokazuju da određena hrana može povećati rizik od raka prostate, a tu spadaju:
- mleko i mlečni proizvodi;
- zasićene masti, koje se nalaze u životinjskim proizvodima;
- crveno meso;
- jela sa roštilja.
Vežbanje i rak prostate
Vežbanje može da smanji rizik od razvoja uznapredovalog karcinoma prostate i umiranja od raka prostate.
Vežbanje vam takođe može pomoći da smršate jer je to ključno. Istraživanja su pokazala da je gojaznost faktor rizika za rak prostate. Uz odobrenje lekara, ciljajte na 30 minuta vežbanja najmanje pet dana sedmično.
Razgovarajte sa svojim lekarom
Rak prostate je rizik za sve muškarce kako stare, ali ako se rano otkrije i leči, izgledi su uglavnom dobri. Dakle, kako postajete stariji, otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom o riziku koji donose godine.
Ako imate bilo kakve simptome za koje mislite da bi mogli biti rak prostate, odmah se obratite lekaru. Pa čak i ako nemate simptome, razmislite o usvajanju zdravog načina života kako biste smanjili rizik.
Dijeta bogata povrćem i ribom, sa malo masnih proizvoda mleka i crvenog mesa, zajedno sa dobrim planom vežbanja koji je odobrio lekar, mogla bi da pomogne u smanjenju rizika od raka prostate i da poboljša vaše zdravlje u celini.
