Skolioza

Кičma se sastoji od gradivnih blokova ovalnog oblika zvanih pršljenovi. Кada se gleda otpozadi, kičma obično izgleda ravno. Međutim, kičma zahvaćena skoliozom je zakrivljena – često u obliku slova S ili C – sa rotacijom pršljenova. Ova zakrivljenost čini da osoba izgleda kao da je nagnuta na jednu stranu. Praktično, može se reći je da skolioza nepravilna bočna krivina kičme.

Skolioza

Skolioza se utvrđuje kada na rendgenskom snimku zakrivljenost kičme iznosi 10 ili više stepeni. Zakrivljenost kičme zbog skolioze može se pojaviti na desnoj ili levoj strani kičme ili na obe strane u različitim delovima. I torakalna (srednja) i lumbalna (donja) kičma mogu biti pogođene skoliozom. Skolioza predstavlja vrstu deformiteta kičme.

U više od 80 procenata slučajeva uzrok skolioze je nepoznat – stanje koje se naziva idiopatska skolioza. U drugim slučajevima skolioza se može razviti kao rezultat degeneracije kičmenih diskova, kao što se vidi kod artritisa, osteoporoze  ili kao nasledno stanje koje se javlja u porodicama.

Češća je kod devojčica, i to u odnosu 4:1, kada su u pitanju blaži oblici, pa čak do 10:1 kod težih oblika.

Najveći rizik od progresije imaju skolioze nastale od četvrte do devete godine. Stoga je jako važno uočiti ih na vreme i što pre početi sa korektivnim tretmanom.

Vrste skolioze

Кongenitalna skolioza

Kongenitalna skolioza predstavlja zakrivljenost kičme koja se razvija zbog deformisanih pršljenova. Dijagnoza kongenitalne skolioze može se postaviti u ranom detinjstvu ako su prisutni spoljni znaci, ali mnogi slučajevi se dijagnostikuju kasnije u detinjstvu.

Кako dete raste, skolioza se može pogoršati, a mogu se razviti asimetrije u telu. Tipično, kongenitalna skolioza se leči pristupom „gledaj i čekaj”. Operacija se razmatra samo ako se krivina jasno pogoršava i dete se suočava sa stalnim deformitetom i rizikom od budućeg bola.

Idiopatska skolioza

Lekari, medicinske sestre i naučnici decenijama proučavaju prirodnu istoriju i genetiku skolioze, ali do danas je uzrok idiopatske skolioze još uvek nepoznat. Međutim, znamo da je najčešće vreme za razvoj idiopatske skolioze na početku adolescencije ili oko 10. godine.

Takođe, znamo da je rast može pogoršati stanje i trebalo bi da budemo oprezni kod deteta koje ima brz rast.

Кada se dijagnostikuje kod dece od dve godine ili mlađe, ova vrsta skolioze se naziva infantilna idiopatska skolioza.

Neuromuskularna skolioza

Dete sa osnovnim neuromuskularnim stanjem ima veći rizik od razvoja skolioze. Prava kičma zahteva normalnu ravnotežu mišića i snagu u trupu. U uslovima kao što su cerebralna paraliza, spina bifida i mišićna distrofija mišići su često slabi i neuravnoteženi, što izaziva razvoj kičmene krivine.

Dete sa neuromuskularnom skoliozom ima mogućnost da nosi protezu za skoliozu, koja može usporiti ili sprečiti pogoršanje stanja. Hirurška intervencija se preporučuje kada kriva dostigne tačku od 50 stepeni.

Ukoliko se ne izvede hirurška intervencija, s vremenom će ove krivine nastaviti da se pogoršavaju, što stvara progresivnu neravnotežu torzoa. Ako bude više od 80 stepeni, razvijaju se problemi sa disanjem jer se prostor za pluća smanjuje.

 Кoji su simptomi skolioze?

Slede najčešći simptomi skolioze. Međutim, svaki pojedinac može imati drugačije simptome. Simptomi mogu uključivati:

  • razliku u visini ramena,
  • pojavu da glava nije centrirana sa ostatkom tela,
  • razliku u visini ili položaju kukova,
  • razliku u visini ili položaju lopatice,
  • razliku u načinu na koji ruke vise pored tela kada stojite uspravno,
  • pojavu da strane leđa imaju različitu visinu kada se savijate napred,
  • istaknutost ili asimetriju rebara gledano napred ili pozadi.

Simptomi skolioze mogu ličiti na druga stanja ili deformitete kičme ili mogu biti rezultat povrede ili infekcije. Uvek se konsultujte sa lekarom za dijagnozu.

Simptomi koji se obično ne povezuju sa idiopatskom skoliozom su bol u leđima, bolovi u nogama i promene u navikama creva i bešike. Ako osoba ima ove simptome, potrebna joj je hitna dalja medicinska procena lekara kako bi se utvrdio uzrok simptoma.

Кako se dijagnostikuje skolioza?

Rano otkrivanje skolioze je najvažnije za uspešno lečenje. Pored kompletne medicinske istorije i fizičkog pregleda, rendgenski snimak je primarni dijagnostički alat za skoliozu. Prilikom dijagnostikovanja skolioze lekar meri stepen zakrivljenosti kičme na rendgenskom snimku.

Sledeće dodatne dijagnostičke procedure se mogu obaviti za neidiopatske krivine, atipične obrasce krivine ili kongenitalnu skoliozu:

  • MRI – ova dijagnostička procedura koristi kombinaciju velikih magneta i kompjutera za kreiranje detaljnih slika organa i struktura unutar tela.
  • CT skeniranje – ova dijagnostička procedura za snimanje koristi kombinaciju rendgenskih zraka i kompjuterske tehnologije za proizvodnju horizontalnih ili aksijalnih slika (često se nazivaju rezovi) tela. CT skeniranje pokazuje detaljne slike bilo kog dela tela, uključujući kosti, mišiće, masti i organe. CT skeniranje je detaljnije od opštih rendgenskih snimaka.

Кako se leči skolioza?

Cilj lečenja je zaustavljanje progresije krivine i sprečavanje deformiteta. Posmatranje i ponovljeni pregledi, koji se takođe nazivaju pristupom „gledaj i čekaj”, mogu biti neophodni da bi se utvrdilo da li kičma nastavlja da se savija. Oni se koriste kada osoba ima krivinu manju od 20 stepeni koja još uvek raste.

Deci koja aktivno rastu sa krivinama skolioze između 20 i 50 stepeni preporučuje se učvršćivanje. Spoljašnji steznik za torzo nosi se propisani broj sati. Proteza vrši korektivni pritisak na rastuću kičmu, sprečavajući dalje pogoršanje skolioze.

Operacija je preporučena opcija lečenja za dete sa teškom skoliozom ili krivinom koja se pogoršala na više od 50 stepeni.

Aktivni pristup lečenju skolioze

Aktivni pristup za one koji ne žele da „gledaju i čekaju” je Šrot metoda. Šta je to?

U pitanju je neoperativna metoda lečenja skolioze koju je osmislila Katarina Šrot 1921. godine u Nemačkoj.

Specifičnost ovog pristupa je u tome što se primenom korektivnog disanja postiže korekcija deformiteta kičmenog stuba, kao i povećanje vitalnog kapaciteta pluća.

Pre svake vežbe pacijent se pravilno pozicionira tako da su svi segmenti trupa u položaju maksimalne moguće korekcije.

Osim navedenih tehnika, koriste se i manuelne metode, čiji je cilj da povećaju mobilnost ili koriguju kičmeni stub i grudni koš.

Koji se deformiteti mogu tretirati Šrot metodom?

Šrot metoda je prvenstveno namenjena korekciji idiopatskih skolioza i kifoza. Pristup je individualan i program vežbi se prilagođava fizičkim potencijalima pacijenta bez obzira na to kojoj starosnoj grupi pripada. Takođe je važno naglasiti da Šrot metoda nema ograničenja kada je gornja starosna granica u pitanju.

Ko se može baviti Šrot metodom?

Primenom Šrot metode se mogu baviti isključivo sertifikovani Šrot terapeuti. Stručnjaci iz ambulante za fizikalnu terapiju „Vertebra” sa dosta uspeha primenjuju ovu metodu i pacijentima svih životnih dobi pomažu da deformitet kičme svedu na najmanju moguću meru, a život učine kvalitetnijim.

OZNAKE: kičmaskolioza