Kao i svake godine, 14. juna se obeležava Svetski dan davalaca krvi, i obeležavanje ovog događaja ima za cilj da podigne svest svih ljudi o stalnoj potrebi za bezbednom krvlju i krvnim proizvodima.
Takođe, obeležavanje ovog dana služi da se zahvalimo svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov nesebičan doprinos spašavanju mnogih ljudskih života. Ključ svakog efektivnog zdravstvenog sistema leži upravo u dovoljnoj količini bezbedne krvi i krvnih produkta za sve pacijente.
Zašto je bitno obeležavati dan davalaca krvi?
Dobrovoljno davanje krvi je pre svega plemenit čin i zato je neizmerno važno pružiti zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima i obeležiti ovaj datum.
Pored zahvalnosti svim ljudima velikog srca svake godine je potrebno podići svest o važnosti davanja krvi, odnosno kako nečiji mali gest utiče na celokupni zdravstveni sistem jedne države, koja je uloga transfuziologije i koji su načini na koje običan čovek može da doprinese na godišnjem nivou.
Dan davalaca krvi u svetu
Svetski dan davalaca krvi obeležava se 14. juna jer je taj dan rođen Karl Landšajner, austrijski biolog, kome se pripisuje otkriće krvnih grupa kod ljudi. Ovaj priznati biolog je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće, ABO sistema krvnih grupa.
Svetska zdravstvena organizacija je 2005. godine proglasila međunarodni dan obeležavanja dobrovoljnih davalaca, a glavna ideja je veličanje svih ljudi i neizmerna zahvalnost za svakoga ko u toku godine da krv i spasi nečiji život.
Dan davalaca krvi u Srbiji
U Srbiji se transfuziološka služba razvila nakon II svetskog rata, a pedesetih godina prošlog veka započela je plodonosna saradnja sa Crvenim krstom koja traje i dan danas, a bazirana je na promociji davanja krvi i regrutovanju novih davalaca.
Budimir Gajić je prvi davalac krvi u Srbiji, i solunski borac, koji je pristao krajem 1916. godine u poljskoj bolnici, da da krv za nepoznatog ranjenika, na predlog doktora Nikole Krstića. Još tada u bolnici doktor je shvatio da je ovakav vid transfuzije potpuno bezbedan za davaoca krvi, jer se sutradan Budimir Gajić vratio na ratište bez posledica.
Svetski dan davalaca krvi 2022. godine
Ovogodišnja tema Svetskog dana davalaca krvi glasi: “Doniranje krvi je znak solidarnosti. Pridružite se i spasite živote.” Ovaj slogan ima za cilj da skrene pažnju na ulogu koju dobrovoljno davanje krvi ima u spasavanju života i jačanju solidarnosti unutar zajednica.
Posebni ciljevi ovogodišnje kampanje su:
- Izraziti posebnu zahvalnost svim davaocima krvi u svetu i uticati na svest javnosti o potrebi redovnog, dobrovoljnog davanja krvi;
- Istaknuti potrebu za posvećenim davanjem krvi tokom cele godine kako bi se zalihe krvi mogle održavati radi postizanja univerzalnog i blagovremenog pristupa bezbednoj transfuziji krvi;
- Promovisanje vrednosti dobrovoljnog davanja krvi radi jačanja solidarnosti zajednice;
- Podizanje svesti o potrebi za povećanjem ulaganja od strane vlada u izgradnju održivog i otpornog nacionalnog krvnog sistema.
Ko sve može dobrovoljno dati krv?
Dobrovoljni davalac krvi može biti svaka zdrava, punoletna osoba ne starija od 65 godina. Zdravom osobom se podrazumeva ona osoba kod koje je lekarskim pregledom i proverom krvne slike ustanovljeno da davanje krvi neće ugroziti ni osobu koja krv daje, kao ni osobu koja bi tu krv primila.
Osoba koja želi da dobrovoljno da krv pored dobrog opšteg zdravstvenog stanja mora imati i preko 50 kg telesne težine i telesnu temperaturu nižu od 370C u momentu vađenja krvi. Takođe, hemoglobin mora biti iznad 135 g/L(Hct = 0.38) za muškarce, a 125 g/L(Hct = 0.4) za žene.
Vremenski period između davanja krvi mora biti 3 meseca za muškarce, a za žene 4 meseca.
Zato ako ste u mogućnosti i prilici razmislite o dobrovoljnom davanju krvi, jer vaše malo može nekome mnogo pomoći
