Alchajmerova bolest: prvi simptomi, dijagnoza, faze i lečenje

Objavljeno: 20. oktobra 2020.
Ažurirano: 21. septembra 2026.

Alchajmerova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest mozga i najčešći uzrok demencije. Postepeno narušava pamćenje, mišljenje i sposobnost za svakodnevno funkcionisanje. Prvi znak često nije povremeno zaboravljanje nečijeg imena ili mesta na koje smo ostavili ključeve, već ponavljano zaboravljanje nedavnih događaja i informacija koje počinje da remeti svakodnevni život.

Osoba može više puta postavljati isto pitanje, ne sećati se razgovora koji je upravo vođen, početi da se gubi na poznatim mestima ili imati teškoće sa poslovima koje je godinama obavljala bez problema. Bolest obično napreduje postepeno, tokom godina, a simptomi i brzina njihovog razvoja razlikuju se od osobe do osobe.

Šta je Alchajmerova bolest i da li je isto što i demencija?

Alchajmerova bolest i demencija nisu isto. Demencija je naziv za skup simptoma koji uključuju pogoršanje pamćenja, mišljenja, govora, snalaženja i drugih sposobnosti u meri koja počinje da ometa svakodnevni život. Alchajmerova bolest je najčešći pojedinačni uzrok demencije.

Izraz neurodegenerativna bolest znači da nervne ćelije i njihove veze postepeno gube funkciju i propadaju. U Alchajmerovoj bolesti promene su povezane, između ostalog, sa nakupljanjem beta-amiloida i promenama tau proteina u mozgu.

Te biološke promene mogu početi godinama pre nego što svakodnevne teškoće postanu očigledne. Savremeni kriterijumi zbog toga Alchajmerovu bolest sve više posmatraju kao kontinuiran proces, ali to ne znači da zdrave osobe bez simptoma treba rutinski da se testiraju.

Koji su prvi simptomi Alchajmerove bolesti?

Jedan od najčešćih ranih znakova jeste otežano pamćenje novih informacija. Čovek može vrlo jasno da se seća događaja iz mladosti, a da nekoliko puta u toku dana pita isto ili zaboravi razgovor od prethodnog sata.

Razlog za pregled mogu biti:

• Ponavljano zaboravljanje nedavnih razgovora ili događaja.
• Postavljanje istog pitanja više puta u kratkom periodu.
• Zaboravljanje dogovora, računa ili redovne terapije.
• Teškoće sa planiranjem ili obavljanjem ranije poznatih zadataka.
• Gubljenje na mestima koja su nekada bila dobro poznata.
• Teže pronalaženje reči ili praćenje razgovora.
• Ostavljanje stvari na neuobičajenim mestima bez mogućnosti da se osoba priseti svojih koraka.
• Češće greške pri raspolaganju novcem ili donošenju odluka.
• Povlačenje iz društvenih i drugih aktivnosti u kojima je osoba ranije redovno učestvovala.
• Promene raspoloženja, ponašanja ili ličnosti.

Jedan ovakav znak ne znači automatski Alchajmerovu bolest. Slične tegobe mogu pratiti depresiju, poremećaje štitaste žlezde, nedostatak vitamina B12, poremećaje sna, neželjena dejstva lekova, infekcije i druga zdravstvena stanja.

Obična zaboravnost ili Alchajmerova bolest?

Demencija nije normalan deo starenja, bez obzira na godine. Sa starenjem je, međutim, uobičajeno da nam ponekad treba više vremena da se nečega setimo ili da povremeno zaboravimo gde smo ostavili neku stvar.

Može se dogoditi da ne možete odmah da se setite nečijeg imena, ali vam ono kasnije padne na pamet. Možete pogrešiti datum pa se ubrzo orijentisati ili ostaviti naočare na pogrešnom mestu, a zatim se prisetiti svojih koraka i pronaći ih.

Mnogo je značajnije kada osoba zaboravi čitav nedavni događaj, ne shvata da je isto pitanje već postavila nekoliko puta, više ne ume da vodi račune ili terapiju koju je ranije samostalno organizovala ili se izgubi na poznatoj ruti.

Promena u odnosu na ranije sposobnosti često je važnija od jednog trenutka zaboravnosti.

Alchajmerova bolest ne utiče samo na pamćenje

Kako bolest napreduje, mogu se pojaviti teškoće sa govorom, prostornom orijentacijom, planiranjem, rasuđivanjem i prepoznavanjem ljudi ili predmeta.

Mogu se promeniti i raspoloženje i ponašanje. Neke osobe postaju apatične i povučene, druge razdražljive, uznemirene ili sumnjičave. Kasnije se mogu javiti poremećaji spavanja, lutanje i sve veća potreba za pomoći drugih.

Alchajmerova bolest zato nije samo „bolest zaboravljanja“. Vremenom može da utiče na gotovo sve sposobnosti potrebne za samostalan život.

Kada zbog problema sa pamćenjem treba otići lekaru?

Pregled ima smisla kada se promene ponavljaju, postaju primetne porodici ili počinju da utiču na posao, finansije, uzimanje lekova, pripremanje hrane, vožnju ili snalaženje van kuće.

Ne treba čekati da simptomi postanu veoma izraženi. Ranija procena omogućava da se otkriju drugi uzroci problema sa pamćenjem koji mogu da se leče, ali i da se Alchajmerova bolest prepozna u fazi u kojoj danas postoje veće mogućnosti za lečenje i planiranje podrške.

Kako se postavlja dijagnoza Alchajmerove bolesti?

Ne postoji jedan jednostavan test kojim se na prvom pregledu može postaviti dijagnoza. Procena počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom, a često i sa članom porodice koji može opisati kada su promene počele i kako utiču na svakodnevni život.

Lekar procenjuje pamćenje, pažnju, govor, orijentaciju, rasuđivanje i druge kognitivne funkcije. Mogu se koristiti kratki testovi kao što su MMSE, MoCA ili Mini-Cog.

Jedan od poznatih postupaka jeste i test crtanja sata. Od osobe se traži da nacrta sat i postavi kazaljke na određeno vreme. Zadatak pruža informacije o više kognitivnih sposobnosti, uključujući prostornu organizaciju i planiranje, ali njegov rezultat sam po sebi ne potvrđuje niti isključuje Alchajmerovu bolest.

Često se rade i laboratorijske analize kako bi se proverilo postoje li drugi uzroci kognitivnih tegoba. Magnetna rezonanca mozga, a u određenim situacijama CT, može pomoći da se procene promene u mozgu i isključe druga stanja, na primer posledice moždanog udara, tumor ili hidrocefalus.

Kada je potrebno preciznije potvrditi Alchajmerovu patologiju, specijalista može predložiti PET snimanje mozga ili analizu biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti, odnosno likvoru.

Testovi krvi za Alchajmerovu bolest: šta je novo?

Jedna od najvećih promena poslednjih godina jeste razvoj krvnih testova kojima se mere biomarkeri povezani sa amiloidom i tau proteinima.

Prema kliničkim smernicama Alzheimer’s Association, određeni dovoljno pouzdani krvni biomarkeri mogu se koristiti u dijagnostičkoj obradi osoba sa kognitivnim smetnjama koje su prethodno procenjene od strane stručnjaka, naročito u specijalizovanoj zdravstvenoj zaštiti.

Određeni testovi koji ispunjavaju visoke kriterijume tačnosti mogu pomoći u trijaži, a najprecizniji u odgovarajućim okolnostima mogu biti alternativa amiloidnom PET snimanju ili analizi biomarkera iz likvora. Međutim, nisu svi komercijalno dostupni testovi jednako pouzdani.

Krvni biomarker nije zamena za kompletnu kliničku procenu. Takav test ne bi trebalo raditi pre pregleda i procene kognitivnih smetnji, niti je namenjen tome da zdrava osoba bez simptoma na svoju ruku proverava da li će jednog dana razviti bolest.

Koje su faze Alchajmerove bolesti?

Bolest ne napreduje jednako kod svih ljudi i nije moguće precizno predvideti koliko će pojedina faza trajati. Za praktično razumevanje često se govori o ranoj, srednjoj i uznapredovaloj fazi.

Rana faza

Problemi sa pamćenjem i organizacijom postaju primetni, ali osoba još može biti uglavnom samostalna. Može zaboravljati dogovore, teže obavljati složenije finansijske poslove ili češće tražiti pomoć pri planiranju.

Srednja faza

Potrebna je sve veća pomoć u svakodnevnim aktivnostima. Problemi sa orijentacijom, govorom i ponašanjem postaju izraženiji, a ritam spavanja može biti poremećen.

Mogu se javiti i lutanje ili pokušaji da osoba „ode kući“ iako se već nalazi kod kuće. Kod nekih ljudi konfuzija, nemir ili uznemirenost postaju izraženiji u kasnim popodnevnim i večernjim satima. Ova pojava se često naziva sundowning ili fenomen zalaska sunca. Bezbednost prostora tada postaje posebno važna.

Uznapredovala faza

Osoba postaje zavisna od tuđe pomoći pri oblačenju, hranjenju i ličnoj higijeni. Govor i prepoznavanje bliskih ljudi mogu biti ozbiljno narušeni, a kasnije se mogu javiti teškoće sa kretanjem i gutanjem.

Kako se Alchajmerova bolest leči?

Za sada ne postoji terapija koja može potpuno da izleči Alchajmerovu bolest ili vrati već izgubljene moždane funkcije. Postoje, međutim, lekovi koji mogu pomoći kod simptoma, a poslednjih godina uvedene su i terapije koje kod pažljivo odabranih pacijenata mogu usporiti napredovanje rane bolesti.

Lekovi koji deluju na simptome

Donepezil, rivastigmin i galantamin koriste se u određenim stadijumima Alchajmerove bolesti kako bi pomogli u kontroli kognitivnih i drugih simptoma. Memantin se primenjuje kod određenih pacijenata sa umerenijom ili uznapredovalijom bolešću, a ponekad se kombinuje sa inhibitorima acetilholinesteraze.

Ovi lekovi ne uklanjaju osnovni proces bolesti. Kod dela pacijenata mogu privremeno poboljšati ili stabilizovati pamćenje, pažnju, svakodnevno funkcionisanje ili druge simptome.

Lekovi koji mogu da utiču na tok rane bolesti

Novije antiamiloidne terapije razlikuju se od simptomatskih lekova jer kod odgovarajućih pacijenata mogu da uspore kliničko napredovanje rane bolesti. Ne mogu, međutim, da vrate već izgubljene sposobnosti niti su namenjene svim ljudima sa demencijom.

Lekanemab i donanemab: šta zaista donose novi lekovi?

U Evropskoj uniji odobreni su lekanemab (Leqembi) i donanemab (Kisunla) za određene odrasle pacijente sa ranom simptomatskom Alchajmerovom bolešću.

Namenjeni su osobama sa blagim kognitivnim oštećenjem ili blagom demencijom usled Alchajmerove bolesti kod kojih je potvrđena amiloidna patologija i koje ispunjavaju dodatne bezbednosne kriterijume. Prema odobrenim indikacijama Evropske agencije za lekove, oba leka namenjena su osobama koje nemaju ApoE ε4 varijantu ili imaju jednu njenu kopiju. Kriterijumi su detaljno navedeni u dokumentaciji EMA za lekanemab i donanemab.

ApoE status se u ovom kontekstu ne koristi da bi samostalno postavio dijagnozu Alchajmerove bolesti, već je važan pri proceni bezbednosti ovih terapija.

Najvažniji rizik predstavljaju promene poznate kao ARIA. Na magnetnoj rezonanci mogu se videti kao otok ili sitna krvarenja u mozgu, zbog čega lečenje zahteva pažljiv izbor pacijenata i redovno praćenje.

Lekanemab i donanemab ne izlečuju Alchajmerovu bolest i ne vraćaju izgubljeno pamćenje. Njihov cilj je usporavanje kliničkog pogoršanja kod određenih pacijenata u ranoj fazi.

Činjenica da su lekovi odobreni u Evropskoj uniji ne znači automatski da su dostupni u Srbiji niti da ih svaki pacijent može dobiti. Dostupnost i uslovi primene proveravaju se u konkretnom zdravstvenom sistemu.

Može li se Alchajmerova bolest sprečiti?

Ne postoji način kojim se može garantovati da osoba neće razviti Alchajmerovu bolest. Godine, genetika i drugi faktori na koje ne možemo uticati imaju važnu ulogu.

Ipak, deo rizika od demencije povezan je sa faktorima koji mogu da se menjaju. Prema ažuriranim smernicama Svetske zdravstvene organizacije iz 2026. godine, postoje mere kojima se rizik od kognitivnog pada i demencije može smanjiti ili njihov nastanak odložiti. WHO navodi da se do 45 odsto rizika od demencije može pripisati promenljivim faktorima.

Važne mere uključuju redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, ograničavanje alkohola, zdravu ishranu, društvenu i mentalnu aktivnost, kao i lečenje stanja koja povećavaju rizik. Posebno su važni kontrola visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola, kao i rešavanje problema sa sluhom.

WHO ne preporučuje vitamine B i E, omega-3 masne kiseline ili multivitaminske i mineralne preparate kao sredstvo za smanjenje rizika od demencije kod ljudi koji nemaju potvrđen deficit. Suplementi zato nisu zamena za fizičku aktivnost, kontrolu krvnog pritiska i drugih faktora rizika, kvalitetnu ishranu i društvenu aktivnost.

Više o navikama koje doprinose očuvanju kognitivnog zdravlja možete pročitati u tekstu Kako usporiti starenje mozga.

Kako porodica može da pomogne osobi sa Alchajmerovom bolešću?

Dijagnoza menja život i obolele osobe i njene porodice. Pomoć ne znači odmah preuzeti sve obaveze. U ranim fazama važno je sačuvati što više samostalnosti, ali istovremeno smanjiti rizike.

Može pomoći da se:

• Lekovi organizuju tako da se smanji mogućnost preskakanja ili dvostrukog uzimanja doze.
• Važni termini i obaveze zapisuju na vidljivom mestu.
• Prati da li osoba i dalje bezbedno upravlja novcem, šporetom i drugim uređajima.
• Proceni bezbednost vožnje kada se pojave problemi sa orijentacijom ili rasuđivanjem.
• Održava što predvidljivija dnevna rutina.
• Podstiču kretanje, razgovor i aktivnosti koje osoba još može i želi da obavlja.
• Obrati posebna pažnja na izlazna vrata i bezbednost prostora ako se pojavi lutanje.

Kako bolest napreduje, raste i opterećenje osobe koja neguje obolelog. Zdravlje negovatelja zato nije sporedno pitanje. Dugotrajna briga može dovesti do iscrpljenosti, problema sa snom, anksioznosti i depresivnosti.

Šta uraditi ako sumnjate na Alchajmerovu bolest?

Ne pokušavajte da postavite dijagnozu na osnovu jednog zaboravljenog imena, internet testa ili jednog lošeg dana. Ali nemojte ni ponavljane i sve izraženije promene mesecima ili godinama objašnjavati samo time da je osoba „stara“.

Ako se pamćenje, govor, snalaženje, rasuđivanje ili sposobnost obavljanja poznatih poslova postepeno pogoršavaju, razgovarajte sa lekarom. Korisno je da na pregled dođe i osoba koja dobro poznaje pacijenta i može opisati kada su promene počele i kako utiču na svakodnevni život.

Alchajmerova bolest i dalje nema terapiju koja je može potpuno zaustaviti ili izlečiti, ali su se dijagnostika i mogućnosti lečenja značajno promenile. Što se ranije utvrdi uzrok promena, više je vremena za lečenje drugih stanja kada su prisutna, planiranje podrške i razmatranje terapijskih mogućnosti za konkretnog pacijenta.