r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Alchajmerova bolest

Ukoliko je Alchajmerova bolest deo svakodnevnice osobe u vašem neposrednom okruženju, morate se naoružati strpljenjem i znanjem, kako biste svima olakšali život. Morate razumeti kakve promene ličnosti bolest uzrokuje…

alchajmerova bolest

Smetnje u pamćenju, poteškoće u pronalaženju pravih reči i izraza ili promene raspoloženja, samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu na ovu bolest, najčešći uzrok demencije. Moderna medicina i dalje zna jako malo o uzrocima ove bolesti, kao i njenoj prevenciji i lečenju.

Alchajmer, kao i druge bolesti koje vode demenciji, izaziva odumiranje nervnih ćelija (neurona), tako što se dve vrste proteiona akumuliraju oko njih u abnormalnim količinama.

Usled uništavanja neurona u mozgu, dolazi i do smanjivanja moždane mase, te gubljenja određenih neuroloških veza. Tako se neurološki obrasci potrebni za funkcije poput razmišljanja, te obrade i pamćenja informacija, postepeno oštećuju i na kraju gube svoju funkciju.

Prvi znaci bolesti

Zaboravnost je obično prvi simptom. Međutim, treba da znate da zaboravnost nije uvek pouzdan znak. Ako se tokom bar šest meseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u svakodnevnom životu i radu, verovatno i nema razloga za brigu.

Ukoliko se zaboravnost pogoršava i dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju, potrebna su medicinska ispitivanja. Dijagnoza demencije, pa samim tim i Alchajmera, donosi se na osnovu neurološkog i psihijatrijskog pregleda, odgovarajućih laboratorijskih analiza, skenera mozga i drugih analiza koje se rade prema potrebi.

Kada govorimo konkretno o Alchajmerovoj bolesti, rana dijagnostika je važna za njenu uspešnu kontrolu i usporavanje napretka toka bolesti. Treba, pak, imati na umu da ne postoji poseban i jedinstven test kojim se ova bolest otkriva. Jedino nakon autopsije moguće je sa sigurnošću reći da li je neko bolovao od Alchajmerove bolesti ili ne.

Kako “izgleda” Alchajmerova bolest?

Sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, može da se razvije čitav niz problema i smetnji u normalnom funkcionisanju obolelih. Oni mogu zaboravljati skorašnje događaje, imena, ili imati poteškoće da razumeju i “obrade” obične fraze i pitanja. Zato budite izuzetno strpljivi i nemojte ih uznemiravati. Ponašajte se kao da je sve u redu i nemojte im dati povoda da budu razdražljivi ili neraspoleženi.

Oboleli često postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Što su ovakvi simptomi učestaliji, vašim najbližima će biti potrebna veća neposredna pažnja. Probajte da uvek motrite na njih u situacijama koje mogu izazvati opasnost po njihovo i zdravlje drugih, ali nemojte da preterujete u “praćenju”, jer ih to može razdražiti.

Alchajmerova bolest utiče da oboleli neretko prestaju da brinu za osobe iz svoje neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, kao i prevelika sumnjičavost, kada oni misle da ih neko potkrada, da želi da im naudi i sl. Zato je emocionalna podrška veoma važna, jer kod obolelih može smanjiti strahove, neraspoloženje i osećaj napuštenosti.

Kasnija faza

U kasnijoj fazi bolesti, pacijenti mogu da postanu uznemireni, da ustaju noću i spremaju se da negde idu, mogu čak da odlutaju, izgube se. Vremenom oboleli gube i druge normalne obrasce (norme) ponašanja, skidaju se pred drugim ljudima, ponašaju se neprimereno i sl. Opet je od izuzetne važnosti biti strpljiv, ne izazivati svađe, ne dozvoljavati rasprave. Uvek morate da imate na umu da govorite sa bolesnom osobom, kojoj upravo bolest onemogućava normalan tok razgovora.

U završnoj fazi, bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija sa okolinom i mogućnost kontrole stolice i mokrenja. Ličnost može da se u toj meri promeni da i bliske osobe imaju utisak kao da se radi o strancu. Iako je to trenutak u kojem ništa ne možete da uradite da pomognete njima, probajte da pomognete sebi. Pokušajte da situaciju podnesete dostojanstveno i da se pomirite sa istinom. Ne dozvolite da vam sećanje na vaše najbliže pomute promene ličnosti koje nastaju isključivo pod uticajem bolesti.

Osobe sa Alchajmerovom bolešću treba da vode što normalniji život, u početku samostalan, a kasnije sa sve većom negom od strane najbližih. Ukoliko je to moguće, njihova svakodnevna rutina ne treba da se menja. Potrebno ih je stimulisati na umerenu fizičku aktivnost i hobije. Veoma važno je biti strpljiv, te obolelima obezbediti i emocionalnu podršku.

Izlečenje je nemoguće, ali je moguća kontrola

Kada se radi o medikamentima, primenjuje se nekoliko osnovnih principa lečenja ove bolesti. Uzimanje inhibitora holinesteraze povećava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamćenje i ponašanje. Vitamin E donekle usporava napredak bolesti kao i briga oko unosa namirnica koje su se pokazale kao dobra hrana za mozak.

Neuroleptici nove generacije uspešno ublažavaju poremećaje ponašanja, bez značajnijih neželjenih dejstava.

Ipak, Alchajmerova bolest se nijednim lekom ne može izlečiti. Lečenje se usmerava ka usporavanju napretka bolesti i ublažavanju njenih posledica. Čak i da jednog dana dobijemo lek koji će bolest prekinuti, danak koji je ona uzela do tog trenutka je nenadoknadiv – izgubljene nervne ćelije se ne mogu povratiti. Stoga se velika pažnja stručne javnosti posvećuje istraživanjima o prevenciji demencije.

Nažalost, i prevencija je još uvek tajna za modernu medicinu. Da bi se preventivno delovalo na bilo koju bolest, moraju se znati njeni uzroci. Tačni uzroci Alchajmerove bolesti uglavnom nisu poznati i verovatno je da je većina slučajeva uslovljena sa više udruženih činilaca.

Najveći faktor rizika za nastanak bolesti je starije životno doba, a na njega ne možemo uticati. U dobu posle 65. godine života, učestalost Alchajmera iznosi oko 5 procenata, a u dobu nakon 80. godine, ona raste na čak 20 procenata. Pored toga, poznato je da teže ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije, što je, pored opštih zdravih navika, faktor na koji je moguće uticati.

Alchajmerova bolest – činjenice

  • Operativna moždana masa obolelih osoba se smanjuje usled odumiranja neurona.
  • Ne postoji lek za ovu bolest. Lečenje podrazumeva usporavanje napretka bolesti i umanjivanje njenih posledica.
  • Bolest je dobila ime po nemačkom lekaru Alojzu Alchajmeru, koji je još 1906. godine kolegama opisao njenu neobičnu kliničku sliku.
  • Sa obolelima je potrebno biti strpljiv i pružiti im svaku moguću negu.
  • Bolest se najčešće javlja među osobama starijim od 65. godina.
  • Danas od ove bolesti pati oko 30 miliona ljudi širom sveta.
  • Učestalost bolesti je u stalnom rastu. Predviđa se da će do 2050. godine bolest pogađati svakog 85. čoveka na svetu.
OZNAKE: alchajmermozak

NEWSLETTER