r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Odgovornost – ovde i sada

Retko kada je odgovornost pojedinca bila toliko značajna na globalnom nivou, kao što je to u slučaju aktuelne pandemije. Ima dosta onih koji misle da im Korona virus ne može ništa jer su mladi, snažni i zdravi (ili se tako osećaju).

Činjenica da ih pomenuti virus ne interesuje nije i garancija da će ga biti pošteđeni. Nije garancija ni da neće, svojim nehajnim odnosom, doprineti da se proširi i naudi nekome ko je osetljiviji od njih.

mlada žena sa maskom na licu plače

Informacije prikupljene tokom meseci pandemije bacaju nešto drugačije svetlo na oboljevanje mlađih osoba ali i bitnost stepena izloženosti virusu.

Virus nije „privilegija“ starih

Li Venliang, kineski doktor koji je prvi upozoravao na novi virus, umro je od istog tog virusa u februaru. Imao je svega 34 godine.  Njegova smrt je bila iznenađenje za mnoge – ne samo zbog njegove uloge u proglašenju epidemije koja je tek uzimala zamah, već i zbog njegovih godina. Smatralo se (a i dalje se smatra) da mlađi ljudi nemaju visok rizik smrtnosti od COVID-19.

Da li je moguće da je dr Li umro, jer je kao lekar dosta vremena provodio pored teško bolesnih pacijenata, zaraženih virusom COVID-19? Da li je i sam bio zaražen a da su komplikacije i smrt nastali upravo zbog prevelike izloženosti virusu? Da li je svakodnevni,  dugotrajni i naporni rad oslabio njegov imuni sistem pa je zbog iscrpljenosti njegovo telo izgubilo sposobnost da se odbrani od virusa?

Iako je bio jedan od prvih mladih zdravstvenih radnika koji je umro nakon što je bio duže vreme izložen virusu, dr Li, nažalost, nije bio i poslednji.

Bitna je i količina

U diskusiji o Korona virusu zanemaruje se značaj količine virusa. Кao i bilo koji drugi otrov, i virusi su obično opasniji u većim količinama. Mala početna izlaganja dovode do blagih ili asimptomatskih infekcija, dok veće doze mogu biti smrtonosne.

Dakle, trebalo bi uzeti u obzir da je lako moguće da nije svako izlaganje virusu Korona isto. Ulazak u kancelariju u kojoj je boravio neko sa Korona virusom nije istog stepena opasnosti kao na primer sedenje pored zaražene osobe sat vremena u nekom prevoznom sredstvu.

To se možda čini očiglednim, ali mnogi ljudi ne prave ovu razliku. Praktično, veći fokus treba da bude na sprečavanju infekcije tj. izlaganja velikim dozama.

I male i velike količine virusa mogu se replicirati u našim ćelijama i izazvati tešku bolest kod osetljivih osoba, sa lošim imunitetom. Međutim, kod zdravih ljudi imuni sistem reaguje čim oseti kako se virus razmnožava unutar tela. Oporavak zavisi od toga ko će u toj trci pobediti: širenje virusa ili imunoaktivacija.

Stručnjaci za viruse znaju da doza virusa utiče na težinu bolesti. U laboratoriji, miševi koji primaju malu dozu virusa uništavaju ga i brzo se oporavljaju, dok ih isti virus u većoj dozi ubija. Osetljivost na dozu je primećena za svaku uobičajenu akutnu virusnu infekciju koja je proučavana u laboratorijskim životinjama, uključujući korona viruse.

higijena ruku

Eksperiment na dobrovoljcima

Ljudi takođe pokazuju osetljivost na dozu virusa. Volonteri su dozvolili da budu izloženi malim ili visokim dozama relativno dobroćudnih virusa koji izazivaju prehladu ili dijareju. Oni koji su primili niske doze virusa retko su razvijali vidljive znake infekcije, dok su velike doze obično dovele do infekcija i težih simptoma.

Bilo bi neetično eksperimentalno manipulisati dozom virusa kod ljudi pogotovo sa ozbiljnim patogenom kao što je  Korona virus, ali postoje dokazi da ovo pravilo važi kada su ljudi u pitanju. Na primer, pri izbijanju epidemije virusa SARS 2003. godine u Hong Кongu, jedan pacijent je zarazio mnoge sustanare koji su živeli u istom kompleksu stambenih zgrada, što je 19 ljudi odvelo u smrt.

Smatra se da je širenje infekcije prouzrokovano virusnim česticama, koje su putem sistema ventilacije, praktično iz stana zaraženog vazduhom dospele i u ostale stambene jedinice zgrade. Rezultat veće izloženosti virusima je da su stanari zgrade češće oboljevali i umirali. Suprotno tome, udaljeniji susedi, čak i kada su zaraženi, imali su manje problema, tj. i simptomi su im bili blaži.

Niske doze i jačanje imuniteta

Infekcije niskim dozama mogu čak i da pojačaju imunitet, štiteći od izloženosti velikim dozama u budućnosti. Poznato je recimo  da su, pre pronalaska vakcine, lekari često zdrave pojedince namerno inficirali tečnošću iz plikova uzetom od pacijenata sa malim boginjama. Nastale infekcije sa malim dozama bile su neprijatne, ali su ih svi preživeli i stekli otpornost na teže stepene bolesti kada su  kasnije bili izloženi malim boginjama u nekontrolisanim količinama.

Dakle, ljudi treba posebno da paze na izlaganje velikim dozama virusa, koje će se najverovatnije pojaviti u bliskim kontaktima osoba – kao što su druženja uz kafu, zatvoreni prostori u prevozu pa i duže vreme u sobi sa zaraženom osobom.

Pazite na higijenu ruku

Posebno je važno da se ne dodiruje lice rukama nakon izloženosti većim količinama virusa. Interakcije između ljudi su opasnije u zatvorenim prostorima i na malim rastojanjima, a doza se povećava s izlaganjem u dužem vremenskom periodu.

Za privremene kontakte koji krše pravilo održavanja 2 metra između vas i drugih, kao što je plaćanje na kasi u prodavnici,  pravilo koje dolazi iz USA je „unutar 2 metra, treba biti samo šest sekundi“.

Budući da je doza bitna, medicinsko osoblje se suočava s velikim rizikom, jer su svakodnevno u dodiru sa velikim brojem pacijenata koji imaju virus. Zato je zaštitna oprema za ove radnike od presudnog značaja.

Imunitet presuđuje

Ključnu ulogu u zaštiti od Korona virusa ima imunitet. Zato se često piše i govori o tome kako i čime ojačati imunitet i kako ga održati snažnim. Imajte na umu, da ponekad jedna neprospavana noć i naporan rad u toku dana, može oslabiti imuni sistem tako da lako možete postati prijemčivi za virusnu infekciju.

Za sve ostale, društveno distanciranje, nošenje maski i dobra higijena su dovoljne mere zaštite,  jer time, ne samo da smanjuju zarazno širenje, već imaju tendenciju smanjenja doze, a time i smrtnosti infekcija koje se mogu javiti.

Iako je sprečavanje širenja virusa društveno dobro, izbegavanje visokih doza infekcija je lični imperativ, čak i za mlade i zdrave ljude.

devojka zaražena virusom

Izolacija je ipak najefikasniji metod

Potpuna izolacija tj. model „ostani kod kuće“ je najefikasniji način da se zaustavi širenje virusa, ali to ima svoju cenu – i ekonomsku i psihološku. Кada se društvo konačno otvori, mere smanjenja rizika kao što je održavanje ličnog prostora i pravilno pranje ruku, biće od suštinskog značaja za smanjenje infekcija velikim dozama.

Mesta visokog rizika za izlaganje visokoj dozi, kao što su javna mesta i prostorije u kojima se održavaju sastanci i slična grupna okupljanja u višesatnom trajanju, svakako da  treba da ostanu zatvorena duži vremenski period.

Sada je vreme da ostanete kod kuće. Ali nadamo se da ove restrikcija neće dugo trajati. Кada mere ograničavanja kretanja budu ukinute i ponovo počnemo da napuštamo svoje domove, učinimo to mudro, imajući na umu važnost i mere predostrožnosti ali i značaj doze virusa.

NEWSLETTER

S pažnjom prema važnom