Sigurno ste nekada u životu osetili bol u leđima, a moguće je da ga i sada osećate. Ipak, postoji jedan specifičan i neprijatan bol u leđima. On vam se može pojaviti skoro pa iz čistog mira, kada se najmanje nadate. Bol koji ne želite da osetite. Nikad!
Toliko je prepreden da u jednom trenutku vi možete ćaskati sa prijateljima na kafi, a u drugom kada pokušate da ustanete možete osetiti oštar bol u donjem delu leđa. Šta se dešava?
Nažalost, velika je verovatnoća da imate diskus herniju.
Šta su diskusi?
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje – potrebno je navesti par rečenica o kičmi, pršljenovima i načinu na koji su oni povezani.
Malo anatomije
- Naša kičma ima 33 sastavna dela, odnosno pršljena.
- Pršljeni se dele na vratne, leđne, slabinske, krstne i trtični.
- Kičma se ne sastoji samo od pršljenova, već i od specifičnih želatinoznih „jastučića“ odnosno diskova, koji se nalaze između pršljenova.
Ovi diskovi, odnosno diskusi, predstavljaju elastičnu vezu između pršljenova i čuvaju ih da ne bi dolazilo do trenja. Diskusi su naši najbolji saveznici u kretanju, savijanju i celokupnoj agilnosti našeg tela.
Da nema njih ne bismo mogli da pomeramo kičmu.
Upravo zato kada dođe do povrede tih diskova, kada počnu da „iskaču“ sa svojim mesta, dolazi do velikog problema.
Različiti problemi sa diskovima
- Degeneracija diska – posledica poremećaja u procesu izgradnje, ali i razgradnje gradivnih elemenata diska.
- Protruzija diska – dolazi do pucanja prstena do spoljnih slojeva, pa se tkivo izboči ka spolja, ali ne izlazi van granica diska.
- Prolaps diska – podrazumeva pucanje prstena diska i postoje pokretni i nepokretni prolaps.
- Sekvestracija diska – tkivo se odvaja od diska i gubi se međusobna veza.
Šta je diskus hernija?
Diskus hernija (lat. Prolapsus nuclei pulposi) je prolaps međupršljenskog diska.
Ovo je bolest međupršljenskog diska kičmenog stuba i ona nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinoznog jezgra u međupršljenske otvore. Ovakav prodor vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, što može izazvati izuzetno jake bolove. Pritisak se nekada javlja i centralno u prostoru u kome se nalazi kičmena moždina.
Kod ovakvog poremećaja diskus hernije dolazi do delimične ili potpune rupture hrskavice fibroznog prstena diska sa prolapsom jezgra. A u zavisnosti od toga su i posledice koje pojedinac može da iskusi.
Problem sa diskus hernijom najčešće imaju ljudi starosti između 30 i 60 godina, a češće se javlja kod muškaraca. Statistika kaže da na 1.000 odraslih osoba, godišnje se diskus hernija pojavljuje kod oko 20 ljudi.
Interesantno je da u kičmi postoji jedan disk sa kojim ljudi najčešće imaju problema, a to je C6-7. Diskus hernija ovog diska uzrokuje mnoge simptome. Najčešći je radikulopatija, bolest spinalnog nerva u području vratnog dela kičme.
Ali većina herniranih diskova se javlja u lumbalnom delu kičme, između L4 i L5 pršljenova i razlog je napornih bolova u donjem delu leđa.
Uzroci diskus hernije
Kao što to obično biva ne postoji samo jedan uzrok diskus hernije, već ih ima više.
Najčešći uzrok diskus hernije je degenerativni proces koji dolazi sa starenjem i dovodi do toga da želatinozna masa postane manje hidrirana i dosta slabija. Upravo zbog toga se ova bolest najčešće javlja kod osoba koje imaju između 30 i 60 godina, a ne kod mlađih. Ovaj degenerativni proces postepeno dovodi do diskus hernije i simptoma.
Drugi najčešći uzrok diskus hernije je povreda. Povreda diskus hernije može biti povezana i sa degenerativnim procesom, jer osobe koje imaju lošiju genetiku mogu biti podložnije povredama. Ali isto tako povreda se može desiti bilo kome, pa čak i najzdravijim i fizički spremnim osobama. Povrede dolaze usled fizičkog preopterećenja, prilikom treniranja, podizanja i nošenja teških stvari i slično. Zato se nekada diskus hernija naziva kičmena kila, odnosno kičmeni bruh.
Pored ova dva najčešća uzroka česti uzroci su i reumatične i inflamatorne bolesti. Ali tu su još i loš stil života, loše držanje i nepravilno sedenje, manjak fizičke aktivnosti i slično.
A kako smo već pomenuli da je ovo prepredena bolest, postoji mogućnost da do diskus hernije dođe i bez uticaja bilo kakvih spoljnih uzroka. Jednog dana možete se osećati savršeno, a već sledećeg vam može biti problem da ustanete iz kreveta.
Koji su simptomi diskus hernije
Najveći problem kod diskus hernije i glavni simptom je bol. Bol se može javiti kada hodate, kada ležite i spavate, kada se krećete, kada se uopšte ne krećete, kada pomerite samo jedan deo svog dela, pa čak i kada kijate ili kašljete.
Ali ako ste mislili da se bol javlja samo u predelu leđa, prevarili ste se.
- Ako se diskus hernija nalazi u donjem delu leđa bol možete osećati i u butinama i u donjem delu noge, kao i stopalima. Ali najintenzivniji je svakako bol u gluteusu.
- Ako se diskus hernija nalazi u vratnom delu kičme obično se bol javlja u ramenom području i rukama.
Bol nažalost nije jedini simptom koji se javlja.
U delovima gde se nalazi diskus hernija moguće je osećati trnjenje ili ukočenost, kao i slabost u mišićima.
Kako se dijagnostifikuje diskus hernija
Ukoliko osećate neki od prethodno navedenih simptoma, a nemate neko drugo objašnjenje za njih potrebno je da se obratite izabranom lekaru za pomoć. Vrlo je bitno što pre obaviti pregled, kako bi se što pre započelo lečenje.
Vaš izabrani lekar će vam prvo obaviti fizički pregled. To podrazumeva proveru osetljivosti vaših leđa, kako bi se utvrdio uzrok bola.
Pored fizičkog, bitan je i neurološki pregled, tokom kojeg se proveravaju refleksi, mišićna snaga, sposobnost pri hodanju, kao i osetljivost na lake dodire, ubode ili vibracije.
Pored ovih pregleda, najlakše je dobiti dijagnozu uz pomoć određenih testova, odnosno snimaka, na kojima se tačno može videti koji su nervi povređeni.
Ti testovi su:
- CT skeniranje – dobija se slika poprečnog preseka kičme, kao i strukture oko nje.
- Rtg – običnim rendgenskim snimkom se mogu isključiti drugi potencijalni uzroci bola u leđima, ali se retko može otkriti diskus hernija.
- Magnetna rezonanca – dobija se slika unutrašnje strukture tela, pa samim tim i lokacija diskus hernije i nerava koji su povređeni.
- MGT (mijelografija) – klasičnim rendgenskim snimkom se ne otkriva diskus hernija, ali ukoliko se u kičmenu tečnost ubaci boja i uradi Rtg moguće je otkriti gde se nalazi pritisak na kičmenu moždinu ili nerv.
- EMGN (elektromioneurografija) – nervni test koji pomaže pri utvrđivanju lokacije povređenog nerva pomoću kretanja električnih impulsa duž nervnog tkiva.
Kako se leči diskus hernija?
Postoje mnogi načini na koji se leči diskus hernija i zavise od toga gde se hernija nalazi, koliko je rano otkrivena, kakvi su i koliko učestali i jaki simptomi.
Lečenje diskus hernije je individualno i razlikuje se od pacijenta do pacijenta.
Lekari obično preporučuju svim pacijentima da izbegavaju čest boravak u pozama koje su bolne, da vežbaju po individualnom planu, ali i konzumaciju lekova protiv bolova. Naravno lekovi protiv bolova se nikako ne trebaju uzimati na svoju ruku, već isključivo oni koji su prepisani od strane lekara, ako su prepisani.
- Fizikalna terapija je još jedna moguća vrsta terapije gde pacijenti rade sa fizioterapeutom vežbe koje pomažu pri smanjenju bolova u određenim delovima tela.
- Dekompresija je najstariji način lečenja ove bolesti i na momente vas može podsetiti na srednjovekovno mučenje. Nekada su postojale „mašine“ koje su pomagale ljudima da se istežu kako bi se prostor između pršljenova proširio, a diskovi vratili na svoje mesto. Ljudi su takođe isto ovo pokušavali da postignu viseći naglavačke. Ipak danas živimo u savremenom svetu pa postoje dekompresioni stolovi na kojima se rade terapije kojima je isto cilj da se prostor između pršljenova proširi, a diskovi vrate na svoje mesto. Postoje i dekompresioni pojasevi koje pacijenti mogu da koriste i u udobnosti svojih domova.
Postoje ljudi koji su odgovor na problem sa diskus hernijom našli i u drugim metodama a neke od njih su:
- Masaža
- Kiropraktika
- Akupunktura
- Joga
Od masaže i akupunkture možete očekivati kratkoročnu pomoć i olakšanje kod hroničnih bolova u leđima ili vratnom predelu.
Kiropraktika, odnosno nameštanje kičme, kod pojedinaca može vrlo efikasno ublažiti bolove u leđima.
Joga u kombinaciji sa meditacijom i vežbama disanja se pokazala kao odličan saveznik u borbi protiv hroničnog bola u leđima.
Operacija je zadnja opcija, koja se jako retko i koristi. U današnje vreme operativne metode se izbegavaju, osim u specifičnim slučajevima kada je bol neizdrživ i pacijenti ne mogu normalno da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Način života ako imate diskus herniju
Nećemo vas lagati i reći da je život sa diskus hernijom lagan, jer nije. U zavisnosti od položaja diskus hernije bolovi mogu biti izuzetno oštri, ali pre svega naporni. Bolovi koji se iznenada javljaju i nedozvoljavljaju vam da normalno obavljate svoje svakodnevne aktivnosti, smetaju vam pri spavanju, ne dozvoljavaju vam da spavate i slično, mogu veoma uticati na psihičko stanje pojedinca.
Ali ipak, nije sve tako crno. Promenom životnog stila i uvođenjem određenih rutina (uz naravno terapiju koju vam prepiše izabrani lekar), moguće je poboljšati kvalitet života i pored postojanja diskus hernije.
Na šta bi trebalo da obratite pažnju:
- Kako sedite – možda je dosadno sedeti pravo u stolici ili fotelji, ali je neophodno kako biste izbegli bolove; zaboravite na noge na stolu i pogureno držanje.
- Mislite na težinu – normalna težina je od izuzetnog značaja za bolove u kičmenom delu, jer svaki višak kilograma je kao dodatni teret na kičmu i uzrok jačim bolovima.
- Vežbanje – svakodnevno vežbanje pa makar i u trajanju od 15 minuta vam može smanjiti bolove u leđima.
- Jačanje mišića – ovde se misli na leđne mišiće koji su većini slučajeva apsolutno zapostavljeni, a od izuzetnog su značaja za normalno funkcionisanje čitavog tela.
Diskus hernija i kako spavati
Nažalost, diskus hernija ne spava kada je vreme spavanju, a sa njom se dešava da ne možemo ni vi.
Za početak trebalo bi prestati sa spavanjem na stomaku. Takav položaj nije povoljan u slučaju diskus hernije i može samo da pogorša stanje.
Najbolji položaj za spavanje je onaj koji prati prirodni oblik kičme, odnosno prirodnu krivinu. Tako možete spavati na leđima ili na boku, a ono što vam može dodatno pomoći je jastuk postavljen kod određenog dela tela.
Kada ležite na leđima probajte da jastuk postavite ispod kolena, a kada ležite na boku postavite između kolena. Na ovaj način smanjuje se pritisak na lumbalni deo kičme.
Što se dušeka tiče, bitno je nađete onaj koji će vam pružati odličnu potporu, ali neće biti ni previše mekan, ni previše tvrd. Pored dušeka je bitan i jastuk, koji bi trebalo da bude anatomski, sa odličnom potporom i ni previše mekan, ni previše tvrd. Jastuk od memorijske pene može biti vaš najbolji prijatelj u ovakvim situacijama.
Vežbe za diskus herniju
Već smo napomenuli koliko je vežbanje bitno i to iz više razloga. Vežbanjem jačate svoje mišiće, svoje telo, ali i održavate optimalnu kilažu.
Na internetu možete naći odlične vežbe koje će vam pomoći u jačanju svog tela, ublažiti vam bolove i olakšati vaše stanje. Potražite vežbe koje su predviđene za donji deo leđa i za istezanje kičme i leđa.
Zaključak
Problem sa diskus hernijom ne znači da je došao kraj kvalitetnom životu. Uz upornost i posvećenost rešavanju problema moguće je ponovo doći do onog starog načina života, bez bolova koji vas sputavaju.
Ali to ne znači da možete i niti da treba da primenjujete neke od starih navika koje su bile loše po vas i vaše zdravlje.
Da bi se uspešno izborili sa diskus hernijom prvo je potrebno da se na vreme obratite lekaru, kako bi on utvrdio gde se problem nalazi i koliko je problem ozbiljan. Na osnovu toga vaš lekar će vam napraviti plan lečenja koji je obavezno potrebno da pratite.
Pored standardnog plana lečenja, morate se pozdraviti sa određenim nezdravim navikama i uvesti zdrave, kao što su: vežbanje, pijenje više vode, zdrava ishrana i održavanje normalne težine.
Ukoliko nešto dovoljno jako želite i posvetite se maksimalno tome, rezultati će doći. A u ovom slučaju mislimo da imate dovoljno dobar razlog da se posvetite sebi i svom zdravlju.
