Hašimoto je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem napada štitastu žlezdu. Zbog ovog zapaljenja tiroidni hormoni se proizvode sve manje, a to dalje izaziva hipotireozu. Bolest je dobila naziv po Hakaru Hašimotu, japanskom lekaru koji ju je prvi opisao 1912. godine. Ova bolest se najčešće javlja kod žena od 30 do 50 godina, ali sve češće obolevaju i mlađe osobe.
Uzroci
I dalje nije potpuno jasno šta to tera organizam da napada sopstvenu žlezdu, ali veruje se da je u pitanju kombinacija svih faktora: genetika, pol, starost, okruženje i slično. Rizik da će osoba oboleti od Hašimota se povećava ako u porodičnoj istoriji postoji neko sa ovom dijagnozom ili pak neko ko je bolovao od neke druge autoimune bolesti.
Simptomi
Na samom početku bolesti simptomi izostaju i čini se da je sve normalno, što neretko pokazuje i hormonalni status. Kako bolest napreduje, vrlo često se dešava da je štitasta žlezda blago uvećana, a kako se smanjuje njena funkcija, osoba biva sve umornija i iscrpljenija
Pored konstantnog umora i tromosti, simptomi ovog podmuklog oboljenja su i:
- povećanje telesne težine
- zatvor
- hladne ruke i stopala
- suva i gruba koža
- gubitak kose ili veliki zalisci
- problemi sa pamćenjem i koncentracijom
- usporen rad srca
- nizak pritisak
- zamagljen vid
- mučnina i povećan apetit
- nesanica ili prekomerna pospanost
- problemi sa menstrualnim ciklusom ili neplodnost
Iako simptomi mogu varirati od osobe do osobe, ako osetite bilo koji od njih ili čak više njih, obratite se lekaru da proveri da li možda bolujete od ove bolesti jer je prilično ozbiljna i važno je postaviti pravu dijagnozu i uključiti adekvatnu terapiju. Ako se otkrije u ranoj fazi, stanje se može uspešno kontrolisati.
Dijagnoza i lečenje
Najpre će vas pregledati endokrinolog, uradiće ultrazvuk štitaste žlezde, a potom će vas uputiti na analizu krvi kako biste proverili nivo hormona.
Ako vam je dijagnostikovan Hašimoto, lekar će preporučiti terapiju zamene hormona kako bi se nadoknadio nedostatak hormona štitaste žlezde. Terapija obično podrazumeva svakodnevno oralno uzimanje hormonskih lekova. Ako ne reagujete na ovakav tip terapije, lekar može preporučiti upotrebu radioaktivnog joda, a u krajnjem slučaju i operativno uklanjanje štitaste žlezde.
Zdrave navike ublažuju Hašimoto
Pored terapije, važno je da se pridržavate zdravih navika u ishrani. Treba da unosite dovoljno joda, pa u ishranu uvrstite ribu, morske plodove, školjke. Pored joda, važni su i vitamini i minerali, pa je poželjno da konzumirate i dovoljno integralnih žitarica, integralnog pirinča, orašastih plodova, mlečnih proizvoda, mahunarki, mesa, kao i voća.
Osim što treba da vodite računa o ishrani, bitno je da ste redovno fizički aktivni kako biste pomogli telu da funkcioniše što bolje. Naravno, podrazumeva se da treba da unosite dovoljno tečnosti, a od suplemenata je poželjno da uvedete selen i vitamin D3.
Šta ako se Hašimoto ne leči
S obzirom na to da je Hašimoto prilično teško dijagnostikovati u početnoj fazi, vrlo je moguće da se osim njega pojave još neki zdravstveni problemi. Najčešće je reč o nekim metaboličkim poremećajima kao što su dijabetes, povećani holesterol i trigliceridi, bolesti srca, infarkt, psihički problemi.
Zbog svega ovog važno je da bolest otkrijete na vreme i slušate savete lekara jer jedna narušena metabolička funkcija urušava čitav sistem i neminovno je da se pojavi još neko oboljenje.
Život sa Hašimotom
Iako izlečenje nije moguće, ne znači da je tu kraj života. Najvažnije je da svoje stanje shvatite ozbiljno i da redovno idete na lekarske preglede, da se pridržavate određene terapije i da poradite na kvalitetu života. Dakle, živite urednije, hranite se zdravije, vežbajte onoliko koliko vam prija, klonite se stresa, spavajte dovoljno.
Sve ovo može doprineti da vodite normalan život uprkos dijagnozi i da vi gospodarite svojim telom, a ne ono vama.
