Hipohondrija – umišljena ili stvarna bolest?

Da li je hipohondrija umišljena bolest ili ozbiljan zdravstveni problem? Da li je ona samo u glavi osobe ili može da daje i neke konkretne tegobe? Kada je zabrinutost za zdravlje normalna pojava, a kada  spada u domen patološkog?

Mlađi muškarac umotan u ćebe drži toplomer u ustima i limun u ruci - Hipohondrija

Hipohondrija je, nema sumnje, kompleksan fenomen sa biološkim, neurohemijskim i psihološkim aspektima, pa je za njeno prepoznavanje, razumevanje i pravilan odnos neophodno bolje upoznati najvažnije odlike ovog poremećaja.

Činjenica da je hipohondrija fenomen koji značajno utiče kako na život bolesnika, tako i na njegovu okolinu, bila je, kroz vekove, inspirativna i za umetnike, književnike, filmske i pozorišne stvaraoce…

Zanimljivo je da su osobe opsednute vlastitim zdravljem u literaturi i kinematografiji predstavljeni tako da izazovu simpatiju, saosećanje, pa i da zasmeju. Za primer neka posluži epitaf na grobu hipohondra:

Jesam li vam rekao da sam STVARNO bolestan?

Sa druge strane, medicina istražuje terapije koje bi pomogle da se prevaziđu ovakvi problemi.

Za hipohondriju su znali i u starogrčkoj medicini

Još je Hipokrat, utemeljitelj starogrčke medicine, opisao i objasnio hipohondriju kao bolest. U to doba verovalo se da je bolest smeštena ispod rebarnih lukova (hipohondrium), pa je prema tome i dobila ime koje se do danas zadržalo.

Istorijski posmatrano, hipohondrija je uvek povezivana sa nekom drugom belesti, poput depresije, histerije. Osnivač psihoanalize Frojd dao je hipohondriji samostalnost u uzročno posledičnom smislu i smatrao je takozvanom aktuelnom neurozom.

Šta je hipohondrija?

Hipohondrija je oblik psihičkog poremećaja koji kod osobe izaziva osećaj da boluje od jedne ili mnoštva telesnih bolesti. Takva osoba sasvim normalne i uobičajene telesne senzacije, kojima većina ljudi ne posvećuje posebnu pažnju, tumači kao nenormalne, ugrožavajuće, opasne, čak i kobne po zdravlje. To izaziva psihičko opterećenje, odnosno intenzivan hipohondrijski strah.

Ovi ljudi imaju nerealni strah da je njihovo zdravstveno stanje ozbiljno ugroženo, odnosno da su u velikom riziku da se razbole. Čak i kada medicinski testovi i analize ne pokažu nikakve probleme, oni ostaju u uverenju da su ozbiljno bolesni.

Većina ljudi je povremeno i umereno zabrinuta za svoje zdravlje, posebno kada osoba ima određene poteškoće. Tada govorimo o normalnoj i korisnoj brizi koja nas podstiče da vodimo računa o svom zdravlju, odlazimo na lekarske kontrole.

Hipohondrija, sa druge strane, predstavlja stalnu opsednutost bolešću, smrću, zdravstvenim problemima koje lekari ne prepoznaju. Zabrinutost podstiče na aktivno traganje za informacijama o raznim bolestima i vrlo često odlaženje lekaru.

Stalna potreba provere da li bolujemo od neke opasne bolesti i javljanje simptoma koji ukazuju na to mora da traje bar šest meseci, da bi se takvo stanje kvalifikovalo kao hipohondrija, smatraju stručnjaci.

Ženska osoba nervozno lomi notke na prstima ruku

Učestalost pojave hipohondrije

I kod nas i u svetu ne postoje pouzdani podaci, ali se procenjuje da se 4,5% opšte populacije u svetu suočava sa problemom hipohondrije. Pouzdano se zna da je podjednako zastupljena kod oba pola. Kod muškaraca se najčešće javlja oko četrdesete, a kod žena oko pedesete godine života.

Takođe, statistike govore da je hipohondrima potrebna čitava decenija da shvate šta je njihov pravi problem i da krenu na terapiju.

Uzročnici pojave hipohondrije

Do sada nauka nije pouzdano ustanovila uzroke nastanka hipohondrije. Postoje teorije koje pojavu hipohondrije vezuju za osobe koje ne mogu da reše svoje životne probleme ili su doživele velike traume, pa će na taj način dobiti neku vrstu podrške okoline. Sa druge strane, hipohondrija se povezuje i sa poteškoćama u komunikaciji, pa bi odlazak u „bolest“ to trebalo da promeni.

Može se reći da su pojavi hipohondrije bliži:

  • Oni koji su u detinjstvu doživeli traumu, zlostavljanje i zanemarivanje;
  • Oni koji su doživeli izuzetan stres;
  • Oni koji u svojim porodicama imaju obolele od anksioznih poremećaja;
  • Oni koji su bolovali u detinjstvu ili bili svedoci teških bolesti članova porodice;
  • Oni koji su doživeli traumu kao što je silovanje, fizičko i emocionalno zlostavljanje.

O simptomima hipohondrije

Hipohondrija kao poremećaj mentalnog zdravlja obično počinje u ranom odraslom dobu. Može nastati  kao posledica bolesti kroz koju je osoba prošla, ili je izgubila neku dragu osobu zbog ozbiljne bolesti.

U zavisnosti od faktora kao što su stres i godine starosti, i simptomi hipohondrije mogu biti različiti. Među njima su:

  • Redovne provere ima li znakova bolesti i česte posete lekaru;
  • Suprotno tome, strah od odlaska lekaru, jer bi mogao otkriti postojanje ozbiljne bolesti;
  • Strah da je svaka pojava, pa čak i obična kijavica znak ozbiljne bolesti;
  • Neprestane priče o bolesti;
  • Posvećivanje velike pažnje medijima, društvenim mrežama koje govore o zdravlju, kako bi se tu prepoznali simptomi koje osoba navodno ima;
  • Ponekad je to strah od bilo koje bolesti, ponekad od jedne određene bolesti, a ponekad je fokus na jednom organu, delu tela;
  • Sumnja u rezultate medicinskih testova i analiza, ukoliko su negativni, sa strepnjom da će naknadno bolest biti otkrivena, ali neće moći da se leči.

Treba reći da strah od bolesti tako ovlada životom osobe sa hipohondrijom da usled velikog stresa osoba stvarno bude i fizički i psihički oslabljena.

U jednom američkom medicinskom časopisu hipohondri su definisani kao majstori za interpretaciju simptoma. To su osobe uvek spremne na osluškivanje signala vlastitog tela i njihovo interpretiranje na najdramatičniji način. Nekontrolisani strah od bolesti čini da hipohondri stalno misle kako ih je bolest zadesila.

Pacijentkinja razgovara za lekarkom

Kako se leči hipohondrija

Kao vrlo kompleksan i specifičan poremećaj mentalnog zdravlja, hipohondrija zahteva složeni tretman. Različitost simptoma i uzroka mogu biti i za lekara otežavajuća okolnost. Nekada će lekari sprovesti gomilu nepotrebnih testova, ali to neće biti od pomoći pacijentu sa hipohondrijom.

Umesto toga, učenje tehnika upravljanja stresom i opuštanja mogu biti od značajne pomoći. Kroz ovakve aktivnosti pacijent uči da prihvata i prepoznaje telesne senzacije ne kao znak nečeg zloslutnog, već kao sasvim normalne pojave.

Javljanju ove vrste problema doprinosi i dosada, neispunjenost i nedostatak ciljeva i osećaja smisla života. Zbog toga tretman hipohondrije, pored rada na prevazilaženju anksioznosti i preterane brige, podrazumeva i rad na izražavanju osećanja, osmišljavanju života, stvaranju ciljeva i planova za budućnost.

Profesionalni tretmani za hipohondriju uključuju kognitivno bihevioralnu terapiju koja je korisna za smanjenje straha pacijenata. U njoj pacijenti uče da prepoznaju i razumeju lažna uverenja koja izazivaju njihovu anksioznost.

Kako pomoći pacijentima sa hipohondrijom?

Retko se dešava da osoba sa ovim poremećajem sama odluči da poseti stručnjaka za mentalno zdravlje. Zato je preporuka da se uključi neko blizak iz okruženja osobe kao pratilac.

Lečenje primarne hipohondrije zahteva od psihijatra toleranciju, strpljenje, fleksibilnost, prepoznavanje pacijentovih potreba, korišćenje raznih veština i dinamičko prilagodjavanje pacijentu. U lečenju, koje je dugotrajno obično se koristi psihoterapija u kombinaciji sa medikamentima.

Veću ulogu igra odnos između pacijenta i terapeuta, nego primena specifičnih terapijskih tehnika.

I za kraj – Srbi i hipohondrija

Agencija Eurostat sprovela je istraživanje o zdravstvenim navikama građana Srbije, kao i ostalih evropskih zemalja.

Prema podacima iz publikacije “Koliko često idete kod lekara”, čak 1,1 milion stanovnika Srbije odlazi kod lekara opšte prakse deset i više puta godišnje. Tako se Srbija svrstala na drugo mesto u Evropi po broju poseta njenih građana lekaru tokom godine. Samo  građani Danske više brinu o svom zdravlju!

NEWSLETTER

Moj Wiener portal