Kada bismo uspeli da spakujemo sve koristi od hodanja u jednu pilulu, apoteke bi je verovatno naplaćivale hiljade evra. Hodanje smanjuje sistemsku upalu organizma, reguliše insulinsku osetljivost i podstiče neurogenezu.
Ipak, pošto je u pitanju besplatna aktivnost, hodanje je često potcenjeno – a o tome koliko je fizička aktivnost važna za zdravlje jasno govore i preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o fizičkoj aktivnosti.
Zato zaboravite na trenutak priču o „skidanju kalorija”. Zapravo, to i nije najvažniji benefit hodanja.
Mnogo važnije od kalorija jeste ono što se dešava u vašoj „unutrašnjoj laboratoriji” kada se pokrenete. Nauka je jasna: hodanje predstavlja složen metabolički proces koji resetuje vaše telo na ćelijskom nivou.
Navodimo četiri dubinska procesa koja se aktiviraju čim zakoračite.
Pokretanje limfnog sistema
Ovo je podatak koji većina ljudi previđa. Vaše srce pumpa krv, ali ko pumpa limfu?
Limfni sistem je zadužen za izbacivanje toksina i metaboličkog otpada iz ćelija, kao i za transport belih krvnih zrnaca (ključnih za imunitet). Međutim, limfni sistem nema svoju pumpu. On potpuno zavisi od mehaničkog pokreta vaših mišića.
Kada hodate, ritmične kontrakcije mišića listova (potkolenica) deluju kao pumpa koja potiskuje limfnu tečnost nagore, boreći se protiv gravitacije.
- Šta to znači: Ukoliko sedite ceo dan, vaša „unutrašnja kanalizacija“ stagnira. Otpadne materije se zadržavaju, što vodi ka hroničnom umoru i upalama.
- Rešenje: Šetnja je jedini način da fizički ispumpate toksine iz tkiva.
Efikasnije stvaranje energije
Šetnja posle obroka nije samo savet iz naroda već dokazan mehanizam za kontrolu glikemije. Kada hodate, aktiviraju se GLUT4 transporteri u vašim mišićima. Oni bukvalno „otvaraju vrata” mišićnih ćelija i usisavaju glukozu direktno iz krvotoka, i to bez potrebe za velikim skokom insulina.
- Naučne studije pokazuju da samo dva do pet minuta laganog hodanja nakon jela značajno utiče na skokove šećera u krvi.
- Redovno hodanje povećava gustinu mitohondrija, malih elektrana u vašim ćelijama. Više mitohondrija znači da vaše telo efikasnije proizvodi energiju i sporije stari.
Poboljšanje moždane funkcije
Dugo se verovalo da se moždane ćelije odraslih osoba ne obnavljaju. Međutim, danas znamo za neuroplastičnost, a hodanje je njen glavni pokretač.
Aerobna aktivnost poput brzog hodanja stimuliše proizvodnju proteina zvanog BDNF (Brain-Derived Neurotrophic Factor). Naučnici ovaj protein nazivaju „đubrivom za mozak“. Njegove najvažnije uloge su sledeće:
- Štiti postojeće neurone od propadanja;
- Podstiče rast novih neurona u hipokampusu (centru za memoriju i učenje);
- Poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije.
Kada kažete da idete u šetnju da „razbistrite glavu“, zapravo idete da okupate mozak u BDNF-u.
Odmor za oči
Evolutivno posmatrano, ljudsko oko je stvoreno da skenira horizont. Međutim, danas većinu vremena provodimo u fovealnom fokusu (gledamo u jednu tačku – ekran, telefon), što stvara ogroman napor za nervni sistem i drži nas u stanju blagog ali konstantnog stresa.
Šetnja, posebno na otvorenom prostoru, aktivira panoramski vid. Kada se vaš pogled proširi i počnete da posmatrate okolinu perifernim vidom, to šalje direktan signal parasimpatičkom nervnom sistemu da se umiri. To je biološki mehanizam kojim šetnja smanjuje nivo kortizola, hormona stresa.
Zaključak
Ne gledajte na šetnju kao na gubitak vremena, već na najvažniju investiciju u toku dana. Samo 30 minuta šetnje doprineće tome da vaš limfni sistem radi kako treba, da vam se stabilizuje šećer u krvi, da vam se „razbistri mozak” i da odmorite oči od svakodnevnog napora.
Nije vam potrebna nikakva oprema, niti članarina. Potrebna vam je samo odluka da svom telu pomognete da radi za vas.
Tekst pregledao i odobrio: Stručni tim portala KrugZdravlja.rs
