Sigurno vam se nekada desilo da se tokom određenog godišnjeg doba, najčešće proleća, osećate umorno i iscrpljeno. Nikako ne možete dovoljno da se naspavate, budite se umorni, ne možete normalno da obavljate dnevne obaveze zbog iscrpljenosti. Jednostavno – osećate hronični umor. Da li vam je ovo poznato?
Ako jeste, onda sigurno znate i da je prolećni umor normalna pojava koja dođe, prođe i vi ste opet odmorni i poletni.
Ali šta znači kada je proleće davno iza vas, a vi se iz dana u dan osećate iscrpljeno i ne pamtite kada ste poslednji put bili odmorni?
Jedan od odgovora može biti sindrom hroničnog umora. Ovaj poremećaj se još naziva i benigni mijalgički encefalomijelitis i odlikuju ga apatija, letargija, bolovi u mišićima, kao i manjak energije.
Hronični umor i iscrpljenost možda izgledaju kao nešto normalno i nešto na šta ste navikli, ali to je ozbiljan poremećaj koji ne bi trebalo ignorisati.
Još uvek se ne zna šta tačno izaziva ovaj poremećaj, ali postoje određene pretpostavke o uzrocima.
PREPORUKA: Izborom odgovarajućih dopunskih pokrića uz životno osiguranje, u vidu usluga sistematskih pregleda, u svakom momentu ćete imati mogućnost da saznate uzrok Vašeg hroničnog umora i isrpljenosti. Vaše zdravlje nam je na prvom mestu!
Hronični umor i njegovi uzroci
Naučnici smatraju da potencijalni uzroci sindroma hroničnog umora mogu biti sledeći:
- virusne infekcije,
- oslabljen imuni sistem,
- stres i
- hormonski disbalans.
Takođe se smatra da neke osobe mogu biti genetski predodređene da razviju ovaj poremećaj.
Što se tiče virusnih infekcija, ne postoji određeni tip infekcija koji se smatra uzrokom hroničnog umora, ali istraživanja su dovela do saznanja da sledeće infekcije mogu izazvati ovo stanje:
- rubeola,
- Epštajn-Barov virus,
- Ros-Riverov virus i
- humani herpes virus 6.
Pored virusnih, smatra se i da određene bakterije i bakterijske infekcije mogu izazvati hroničan umor i iscrpljenost.
Rizične grupe
Ova vrsta poremećaja najčešće se javlja kod osoba od 40 do 50 godina, a jako retko, skoro pa nikad, kod mlađih osoba.
Pol osobe je još jedan faktor koji utiče na pojavu sindroma hroničnog umora, te se tako ovaj poremećaj kod osoba ženskog pola javlja čak četiri puta više.
Ostali faktori koji mogu povećati rizik od pojave sindroma hroničnog umora su sledeći:
- genetska predispozicija,
- alergije,
- stres i
- faktori životne sredine.
Simptomi sindroma hroničnog umora
Simptomi variraju od osobe do osobe i zavise od toga koliko je poremećaj ozbiljan.
Najčešći sindrom je umor koji se dosta razlikuje od običnog umora i samim tim otežava obavljanje normalnih dnevnih aktivnosti.
Kako bi se postavila dijagnoza sindroma hroničnog umora, intenzivan umor koji ne prolazi ni nakon odmaranja i spavanja mora trajati najmanje šest meseci.
Intenzivan umor može se javiti i nakon običnih fizičkih, ali i mentalnih aktivnosti i može trajati do 24 sata.
U nastavku slede još neki simptomi:
- umor čak i nakon celonoćnog sna,
- malaksalost,
- hronična insomnija,
- drugi poremećaji spavanja,
- gubitak pamćenja,
- smanjena koncentracija,
- nesvestica, ošamućenost i vrtoglavica,
- bol u mišićima i zglobovima,
- česte glavobolje i
- natečeni limfni čvorići vrata i pazuha.
Neki ljudi simptome osećaju ciklično, sa periodima kada se osećaju loše, pa dobro. Može se desiti da simptomi potpuno nestanu, ali često se i vrate.
Sindrom hroničnog umora – dijagnostika
Jako je teško dobiti dijagnozu sindroma hroničnog umora upravo zbog toga što se o ovom poremećaju još uvek ne zna dovoljno, niti postoje određeni testovi kojima se dolazi do dijagnoze.
Simptomi ovog poremećaja vrlo su slični mnogim drugim poremećajima i bolestima, pa je najsigurnije prvo raditi testove na druge bolesti i isključiti njihovo prisustvo.
Kako lečiti hronični umor
Za sada ne postoji određeni lek, niti lečenje koje je specijalno usmereno ka ovom poremećaju.
Svaki pojedinac ima različite simptome, pa je zato vrlo bitan individualni pristup.
Pošto ne postoji univerzalni lek, zavisno od simptoma izabrani lekar može propisati jedan ili više lekova koji će ublažiti simptome. Neki od lekova mogu biti lekovi protiv bolova, kao i antidepresivi.
Promena životnog stila
Promena životnog stila može pomoći u ublažavanju simptoma.
Osobama sa dijagnozom sindroma hroničnog umora preporučuje se smanjenje ili kompletno prestajanje konzumiranja kafe i napitaka sa kofeinom iako se čini da kofein može rešiti problem umora.
Preporučuje se i prestanak konzumiranja alkoholnih pića, kao i cigareta.
Za osobe koje imaju problem sa insomnijom preporučuje se izbegavanje dremanja tokom dana, ali i održavanje ustaljene rutine spavanja.
Alternativna medicina i hronični umor
Pacijentima koji imaju problema sa bolovima u mišićima i zglobovima mogu pomoći masaža, akupunktura, tai či, kao i praktikovanje joge.
Pre započinjanja bilo kakve alternativne terapije potrebno je konsultovati se sa svojim izabranim lekarom.
Zaključak
Sindrom hroničnog umora je ozbiljan poremećaj za koji trenutno ne postoji terapija, a nisu poznati ni uzroci nastajanja.
Život sa ovim poremećajem može biti izazov, a normalne dnevne aktivnosti mogu predstavljati problem. Kao rezultat, mogu se pojaviti anksioznost, depresija i socijalna izolovanost. Zbog toga mnogima može pomoći i odlazak na psihoterapiju.
Kako je ovo poremećaj koji se još uvek istražuje i naučnici još uvek nemaju rešenje, bitno je da ne postavljate sami sebi dijagnozu, niti da se lečite na svoju ruku. Najbolje je slušati savete izabranog lekara i držati se dobijenih preporuka i terapije.
