Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti (skraćeno OKP) pripada grupi neurotskih, anksioznih poremećaja.
U pitanju je poremećaj mentalnog zdravlja koji karakterišu ponavljajuće, neželjene, neprijatne misli i strahovi (opsesije), od kojih osoba ne može da se odvoji, a koje izazivaju uznemirenost i nervozu. One dovode do ponašanja ili radnji (kompulzija) koje osoba mora da izvrši kako bi, bar privremeno, otklonila nelagodnost, uznemirenost i napetost koje izazivaju misli.
Osoba je svesna da su te misli neracionalne, ali ne može da im se otrgne ili da ih kontroliše.
Prvi znaci OKP-a javljaju se već u detinjstvu i mladalačkom uzrastu, oko 19. godine, mada postoji mogućnost da se, usled nagomilanog stresa, pojavi i u zrelom životnom dobu.
Takođe, ne retko kod osoba sa OKP-om evidentan je i poremećaj pažnje i hiperaktivnost, koji opstaju i u odraslom životnom dobu.
U skladu sa ovim svi aspekti života mogu da budu zahvaćeni: škola, porodični život, posao, međuljudski odnosi, a mnoge aktivnosti su ograničene.
Kako se manifestuje
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti se manifestuje kroz pojavu prisilnih misli, ideja, slika i radnji, npr.: stalnom pranju ruku, stalnom proveravanju, preteranom čišćenju, zaokupljenosti detaljima, pravilima, listama, perfekcionizmom, preteranom posvećenošću radu na uštrb slobodnih aktivnosti i prijateljstva, nemogućnošću da se odbace stari i iznošeni predmeti, udaljavanjem od porodice i prijatelja…
Ovo su samo neki od primera manifestacije OKP-a – ima ih veliki broj.
Šta su opsesije, a šta kompulzije
Već je kod definicije rečeno da su opsesije učestale, ponavljajuće misli i/ili strahovi kao: strah od bakterija, lopova, neprijatnog mirisa tela, čak do izvitoperenih seksualnih ili morbidnih misli. Osoba prepoznaje da su iracionalne i stidi ih se.
Kompulzije su ritulne, takođe ponavljajuće radnje, koje se javljaju kao odgovor na opsesiju, a osoba izvodi kako bi se, bar privremeno, oslobodila nelagodne misli koja u njoj izaziva uznemirenost i nervozu: često pranje ruku, otključavanje-zaključavanje vrata, učestalog parfimisanja…
Kako se dijagnostikuje OKP
Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja. Mnogi ljudi sa OKP-om ne traže pomoć sve dok poremećaj ne počne u velikoj meri da ih ometa i utiče na njihov život. A to se događa kada iscrpe odbrambene resurse za borbu sa stresom.
Dijagnozu OKP-a ličnosti postavlja lekar specijalista, upoređujući simptome osobe sa postojećom tabelom OKP simptoma.
Test za opsesivno-kompulzivni poremećaj
Za samotestiranje, postoje na mreži više vrsta testova koji odmah daju odgovor da li nečije ponašanje može da ima elemente OKP-a.
Testovi su ili slikovni ili u vidu pitanja. Kod slikovnih testova potrebno je na, obično tri istovetne slike, uočiti moguće razlike, npr. tri cveta, tri kruga, tri talasa…, ili odgovoriti na pitanja sa ponuđenim opcijama odgovora, kao: “Da li ponovo, nekoliko puta čitate tekstualne poruke, pisma, mejlove?”, “Da li izbegavate određene boje, ili brojeve, jer ih smatrate lošim za sreću, ili zlim?”, “Da li brinete o besmislenom nagonu da gurnete nepoznatu osobu pod autobus, ili nožem ubodete voljenu osobu?”…
Ponuđeni odgovori su: veoma često, često, ponekad, retko, nikad. Procena se dobija automatski, na osnovu datih odgovora. Ove rezultate treba odneti specijalisti na tumačenje.
Odluka da se započne sa lečenjem je veoma hrabra, jer osoba pri donošenju iste želi da otklanjanjem simptoma učini svoj život kvalitetnijim.
Kako se leči opsesivno-kompulzivni poremećaj
Prvi korak je, svakako, prepoznavanje problema, iskrenost i motivisanost da se osoba suoči sa njima, kao i neprikosnovena želja da se energija i vreme troše za ono što pričinjava zadovoljstvo.
Dalje, poslednjih dvadesetak godina najdelotvornijom, u lečenju OKP, se pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), kojoj je središte ponašanje osobe, odnosno uticaj mišljenja na ponašanje pojedinca. Osnova ove terapije je teorija da misli osobe uzrokuju kako osećanja, tako i ponašanje, a ne faktor spoljnjeg događaja sam po sebi.
Kada se terapija započne veoma je važno da se ne prekine naglo i bez dogovora sa terapeutom.
KBT terapija se uspešno primenjuje (70%) kao pomoć ljudima sa različitim kliničkim i nekliničkim problemima.
Zaključak
Za sada ne postoje čvrste teorije o uzrocima opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti, već samo različite pretpostavke. Dakako, svoj uzrok ima u spletu genetskih, bioloških, socijalnih, psiholoških faktora.
Protektivni faktori, kao sport, hobi, prijatelji, ljubav, podrška partnera i porodice i prijatelja će pomoći OKP ličnosti da sačuva pozitivnu sliku o sebi. Sve ovo pada u vodu kada poremećaj uzme maha jer OKP osobe te situacije i ličnosti vidi kao opasne i stresne, pa ih izbegava.
Ako se ne leče simptomi OKP mogu postati ozbiljniji, čak, na izgled, preuzeti život obolele osobe. Dobra vest je da pacijenti, nakon uspostavljanja tačne dijagnoze i lečenja tokom vremena vide poboljšanje.
