Poremećaj pažnje (ADHD/ADD) je neurološki poremećaj koji može da izazove hiperaktivnost i impulsivnost koji premašuju normalan nivo. Osobe sa ADHD-om takođe mogu imati problem da usmere pažnju na izvršenje jednog zadatka ili da duže ostanu mirni.
Skraćenica ADHD (ranije se koristio termin ADD) za poremećaj pažnje je usvojena u maju 2013. godine, kada je APA (Američko psihijatrijsko udruženje) objavilo Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje. Lekari se pozivaju na ovaj priručnik kada postavljaju dijagnozu stanja mentalnog zdravlja.
Kako se manifestuje poremećaj pažnje (ADHD)?
Ljudi sa ADHD-om imaju širok spektar poremećaja ponašanja. Najčešći vidovi su:
- česte promene raspoloženja,
- prekomerna aktivnost,
- manjak koncentracije pri rešavanju zadatka,
- zaboravnost,
- prekidanje drugih dok razgovaraju,
- impulsivnost,
- neorganizovanost,
- loše upravljanje vremenom,
- problem pri rešavanju više zadataka odjednom.
Ako vi ili vaše dete imate poremećaj pažnje, onda ćete u ponašanju verovatno uočiti neke od pomenutih simptoma. Simptomi zavise od tipa ADHD-a.
Zašto se javlja poremećaj pažnje (ADHD)?
Uprkos tome što je ADHD uobičajen neurološki poremećaj, lekari i istraživači još uvek nisu sigurni šta uzrokuje ovo stanje. Faktori koji mogu biti uključeni u razvoj ADHD-a su:
- Genetika. Studije pokazuju da geni mogu imati glavnu ulogu u razvoju ADHD-a.
- Životna sredina. Određeni faktori životne sredine mogu takođe povećati rizik, kao što je na primer, izlaganje deteta olovu.
- Problemi tokom razvoja. Problemi sa centralnim nervnim sistemom, u bitnim trenucima tokom razvoja, mogu uticati na nastanak ADHD-a.
Jedno istraživanje je pokazalo da smanjenje dopamina može prouzrokovati ADHD, dok je drugo istraživanje pokazalo da promene u strukturi mozga utiču na nastanak ovog neurološkog poremećaja. Naime, nalazi ukazuju da ljudi sa ADHD-om imaju manju zapreminu sive masa. Siva masa se nalazi u području mozga i pomaže kod:
- govora,
- samokontrole,
- odlučivanja,
- kontrolisanja mišića.
Istraživači i dalje proučavaju potencijalne faktore koji mogu uticati na nastanak ADHD-a, kao što je pušenje tokom trudnoće.
Tipovi ADHD-a
ADHD mogu imati i odrasli i deca. Američko psihijatrijsko udruženje (APA) koje se najviše i bavilo ovim poremećajem, grupisalo je osobe koje imaju ADHD,u tri kategorije: osobe koje su pretežno nepažljive, pretežno hiperaktivno-impulsivne osobe i one koje ispoljavaju spoj prethodna dva stanja.
Pretežno nepažljive osobe
Kao što i sama kategorija kaže, ljudi sa ovom vrstom ADHD-a imaju velike poteškoće da usmere pažnju na praćenje određenih uputstava radi izvršenja nekog zadatka.
Stručnjaci takođe smatraju da deca sa ovim tipom ADHD-a neće dobiti odgovarajuću dijagnozu, jer takva deca nemaju tendenciju da ometaju čas koji je u toku. Ovaj tip je najčešći među devojčicama koje imaju ADHD.
Pretežno hiperaktivno-impulsivne osobe
Ljudi koji imaju ovaj tip ADHD-a prvenstveno se ponašaju hiperaktivno i impulsivno. To može podrazumevati vrpoljenje, prekidanje drugih ljudi dok razgovaraju i nemogućnost da sačekaju da dođu na svoj red.
Ljudi sa pretežno hiperaktivno-impulsivnim ponašanjem mogu imati poteškoće da se usredsrede na zadatke.
Osobe koje karakteriše hiperaktivno-impulsivno ponašanje i pretežna nepažljivost
Ovo je najčešći tip ADHD-a. Ljude svrstane u ovu kategoriju karakteriše nepažljivost i hiperaktivnost. Tu spadaju nesposobnost fokusiranja pažnje, sklonost ka impulsivnom reagovanju i nivo aktivnosti i energije koji premašuju normalan nivo.
U zavisnosti od tipa ADHD-a koji imate vi ili vaše dete, stručnjaci će odrediti način na koji se dati tip ADHD-a leči.
Tip ADHD-a koji imate može se vremenom promeniti, što znači da će se i način lečenja promeniti.
Kako se dijagnostifikuje poremećaj pažnje?
Ne postoji nijedan test koji može utvrditi da li vi ili vaše dete imate ADHD. Jedna nedavna studija istakla je prednosti trenutno aktuelnog testa za dijagnostifikovanje ADHD-a kod odraslih, ali mnogi analitičari smatraju da se ADHD dijagnoza ne može postaviti na osnovu jednog testa.
Da bi postavio dijagnozu, lekar će proceniti sve simptome koje ste vi ili vaše dete imali u prethodnih šest meseci. Vaš lekar će verovatno prikupiti informacije od nastavnika ili članova porodice i primeniti skale za procenu simptoma. Takođe će obaviti fizički pregled kako bi proverio da li postoje i drugi zdravstveni problemi. Ako sumnjate da vi ili vaše dete imate ADHD, razgovarajte sa svojim lekarom o vašim sumnjama.
U zavisnosti od dijagnoze, može vam biti predložena poseta psihijatru ili neurologu.
Kako se tretira ADHD (lekovi, prirodni preparati i tehnike)
Lečenje ADHD-a obično uključuje terapije ponašanja, lekove ili i jedno i drugo.
Terapije koje se primenjuju su psihoterapija ili terapija razgovorom. Uz terapiju razgovorom, vi ili vaše dete ćete razgovarati o tome kako ADHD utiče na vaš život, kao i o načinima koji će vam pomoći da upravljate njime.
Druga vrsta terapije je bihejvioralna terapija. Ova terapija može pomoći da naučite kako da posmatrate i kontrolišete svoje ponašanje.
Lekovi takođe mogu biti od velike pomoći ukoliko imate ADHD, jer vam omogućavaju da bolje kontrolišete svoje impulsivno ponašanje.
ADHD lekovi
Dve glavne vrste lekova koje se koriste za lečenje ADHD-a su stimulansi i nestimulansi.
Najčešći lekovi koji se propisuju za lečenje ADHD-a jesu stimulansi. Ovi lekovi deluju tako što povećavaju količinu hemijskih supstanci, dopamina i norepinefrina.
Ovi lekovi uključuju metilfenidat i stimulanse na bazi amfetamina.
Ako stimulansi nisu dobri za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, odnosno, ako lekovi uzrokuju neželjene efekte, u tom slučaju, lekar vam može predložiti nestimulativne lekove. Određeni nestimulativni lekovi povećavaju nivo noradrenalina u mozgu.
Ovi lekovi uključuju atomoksetin i neke antidepresive kao što je bupropion.
ADHD lekovi mogu biti korisni i pomoći u lečenju, ali takođe mogu izazvati i neželjene efekte – zato se obavezno o tome posavetujte sa stručnim licem.
Prirodni lekovi za lečenje ADHD-a
Za početak, vođenje zdravog načina života može pomoći vama ili vašem detetu da utičete na simptome ADHD-a.
Preventivne mere
Svakako da će od velike pomoći biti ako usvojite sledeće navike:
- hranite se zdravo i uravnoteženo,
- spavajte dovoljno,
- ograničite svoje vreme za korišćenje mobilnog telefona, računara i televizora,
- joga i provođenje vremena na otvorenom će smiriti vaš um i ublažiti simptome ADHD-a,
- meditacija je druga opcija. Istraživanja su pokazala da meditacija kod odraslih i tinejdžera pomaže u procesima razmišljanja i ublažava anksioznost i depresiju.
- Izbegavanje određenih alergena i aditiva iz hrane takođe su dobar način za smanjenje simptoma ADHD-a.
Da li je poremećaj pažnje invaliditet?
Iako je ADHD neurorazvojni poremećaj, vi ste sposobni da učite, ali simptomi ADHD-a vam mogu otežati učenje. Nastavnici mogu pomoći deci sa ADHD-om tako što će im dati dodatno vreme za rešavanje zadataka ili testova. Iako to tehnički nije invaliditet, ADHD može imati doživotne posledice.
Poremećaj pažnje i depresija
Ako vi ili vaše dete imate ADHD, velika je verovatnoća da ćete imati i depresiju. Naime, stopa depresije kod dece sa ADHD-om je pet puta veća nego kod dece bez ADHD-a. Utvrđeno je da 31 posto odraslih sa ADHD-om takođe imaju depresiju.
Trebalo bi da znate da terapija razgovorom može pomoći u lečenju oba pomenuta stanja. Takođe, određeni antidepresivi, poput bupropiona, ponekad mogu pomoći u ublažavanju simptoma ADHD-a. Naravno, ne znači da će svaka osoba koja ima ADHD doživeti i depresiju, ali važno je znati da je i to moguće.
Saveti osobama koje imaju poremećaj pažnje
Ako vi ili vaše dete imate ADHD, možete napraviti raspored redovnih obaveza koji vam može biti od pomoći. Odrasli mogu koristiti podsetnike, koji će im pomoći da se pridržavaju određenih aktivnosti i tako će ostati organizovani. Za decu može biti korisno da se usredsrede na pisanje domaćih zadataka i da svoje igračke, rančeve i druge predmete ostavljaju uvek na određeno mesto.
Ako se informišete o poremećaju ADHD, to će vam dodatno pomoći da naučite kako lakše da živite sa ovim stanjem. Internet je doneo još neke značajne mogućnosti odraslim obolelim osobama i roditeljima dece sa ADHD. Naime, moguće je pronaći virtuelne grupe za podršku (npr: ADHD support groups) gde se mogu, u krugu ljudi sa istim problemima, informisati o novim terapijama, ali i dati i primiti podršku i savet kada je potrebno.
