Multitasking je u savremenom poslovnom okruženju postao gotovo obavezna veština. Mnogi se ponose time što u istom trenutku odgovaraju na mejlove, pišu izveštaje i prisustvuju video-sastancima. Međutim, istraživanja u poslednjih deset godina sve više ukazuju na to da multitasking zapravo nije produktivan kako se verovalo – naprotiv, može naneti ozbiljnu štetu našem zdravlju, mentalnom balansu i efikasnosti na poslu.
U ovom tekstu razmatramo zašto je zdravije i efikasnije da se radi fokusirano nego pokušavati da se radi sve odjednom.
Šta je multitasking i zašto ga praktikujemo?
Multitasking označava obavljanje više zadataka istovremeno ili brzo prebacivanje s jednog zadatka na drugi. U digitalnoj eri ovaj obrazac ponašanja podstiču brojne aplikacije, notifikacije i povezanost na svim nivoima.
Zaposleni često osećaju pritisak da budu dostupni i da istovremeno odgovaraju na više zahteva, naročito u dinamičnim kancelarijskim sredinama. A šta je rezultat toga? Nažalost, multitaskingom se gubi dubina fokusa i raste nivo stresa.
Mit o produktivnosti
Jedan od najrasprostranjenijih mitova u poslovnom svetu jeste da multitasking povećava efikasnost, iako istraživanja Harvard Business Review-a govore suprotno.
U stvarnosti, naš mozak nije dizajniran da u isto vreme radi više kognitivno zahtevnih zadataka. Kad god prebacujemo pažnju s jednog zadatka na drugi, gubimo vreme i mentalnu energiju.
Studija Univerziteta Stanford pokazala je da osobe koje redovno praktikuju multitasking imaju lošije rezultate u testovima pažnje, slabije pamte i teže filtriraju nebitne informacije.
Posledice multitaskinga po zdravlje
Multitasking ne utiče samo na kvalitet obavljenog posla već ima i ozbiljne posledice po zdravlje, naročito kod osoba koje većinu dana provode sedeći. U nastavku izdvajamo najopasnije posledice multitaskinga.
- Mentalni zamor i iscrpljenost
Stalno prebacivanje pažnje troši značajne količine mentalne energije i izaziva osećaj premora, čak i kad fizički ne radimo ništa zahtevno. - Hronični stres
Multitasking povećava nivo kortizola (hormona stresa), što s vremenom može stvoriti anksioznost i druge poremećaje povezane sa mentalnim zdravljem na poslu. - Smanjena sposobnost odlučivanja
Kada paralelno obrađujemo više informacija, teže donosimo racionalne odluke, jer nam fokus odlazi na više strana. - Napetost u vratu, ramenima i očima
Stalno gledanje u više ekrana i zauzimanje neprirodnih položaja tela tokom rada povećava rizik od tenzije mišića i glavobolja, naročito kod osoba koje nemaju zdrav način rada prilagođen dugom sedenju.
Fokusirani rad: Više urađenog za manje vremena
Za razliku od multitaskinga, koncept „monotaskinga” ili dubokog rada (deep work) podrazumeva posvećivanje određenog vremenskog perioda isključivo jednom zadatku. Ovakav pristup ima sledeće dobrobiti:
- povećava kvalitet rada,
- smanjuje broj grešaka,
- umanjuje stres,
- razvija osećaj kontrole nad obavezama.
Naučna istraživanja su otkrila da ljudi koji se fokusiraju na jedan zadatak postižu bolje rezultate i obavljaju posao brže nego oni koji pokušavaju da rade na više frontova i praktikuju multitasking.
Kako trenirati mozak da se fokusira?
Fokus nije urođena sposobnost, već se mora trenirati. Za vas izdvajamo nekoliko jednostavnih saveta za jačanje koncentracije u poslovnom okruženju.
- Primenite pravilo 25/5 (tehniku pomodoro) – 25 minuta fokusiranog rada, 5 minuta pauze.
- Isključite notifikacije – tihi režim ili režim „ne uznemiravaj” smanjuju mogućnost da vas prekidaju razna obaveštenja sa mobilnog telefona.
- Postavite prioritete – jasno odredite najvažnije zadatke za taj dan.
- Radite u blokovima – grupišite slične zadatke (na primer, obrada svih mejlova u jednom terminu).
- Započnite dan bez ekrana – makar prvih 30 minuta posvetite organizaciji dana bez gledanja u telefon.
Multitasking i zdravlje na radu iz ugla poslodavca
Zaposleni koji stalno pokušavaju da obave više stvari odjednom češće greše, češće se žale na umor i nezadovoljniji su poslom. Kompanije koje podstiču „kult brzine” često dobijaju suprotan efekat – iscrpljene timove i češću fluktuaciju kadrova.
Upravo zato je u interesu svakog poslodavca da promoviše kulturu fokusa i ispuni sledeće uslove:
- Obezbeđeno vreme za neometan rad;
- Uvođenje mentalnih pauza;
- Treninzi upravljanja vremenom;
- Mehanizmi za izveštavanje koji ne podstiču stalni multitasking.
Zaključak
Iako multitasking možda deluje kao neophodna veština u savremenom poslovnom svetu, njegovi efekti mogu biti dugoročno štetni po zdravlje i efikasnost, …što je dokazano u istraživanjima Američkog psihološkog udruženja (APA).
Fokusirani rad ne samo da donosi bolje rezultate već i štiti mentalno zdravlje i povećava osećaj zadovoljstva na poslu. Brzina bez pravog fokusa predstavlja rasipanje energije i neminovno izaziva umor i nezadovoljstvo.
