Zima često podseća na čaroliju: drveće obučeno u belo ruho, sneg škripi dok hodate a zaslepljujuća belina pojačava zimski doživljaj… I sve to skupa je zimska magija, idealna ne samo za šetnju već i zimske sportove – klizanje, sankanje, grudvanje…
Ali u realnosti zima nije toliko idilično godišnje doba i čarobni beli pokrivač sa sobom donosi i mnoge moguće neprilike. A opasnosti vrebaju čak i kada snežnog pokrivača uopšte nema.
Sneg krije potencijalne nevolje, ali nije jedino on opasan
Ispod svakog sloja snega krije se potencijalna nevolja. Zbog samo jedne sekunde nepažnje možete ostatak zime provesti u gipsu. Čak i ako ste vrlo pažljivi i oprezni može se desiti da se okliznete i padnete.
Poledica može dovesti do nezgodnog pada i u najboljem slučaju do uganuća, a u najgorem do iščašenja ili preloma kostiju i skočnih ili ručnih zglobova.
Svake godine kada padne sneg zbog padova i povreda na snegu i ledu, širom države broj pacijenata na odeljenjima za ortopediju i traumatologiju se duplira.
U prethodnih nekoliko godina, količina snežnog pokrivača se smanjila a i njegova zastupljenost nije ista u svim delovima zemlje – u pojedinim regionima se događa da sneg uopšte ne padne. To nažalost ne znači da su povrede tokom zimskih dana isključene.
Ko je najugroženiji?
Za vreme snega i leda, ali i hladnih dana (onih oko nule i ispod) svi su ugroženi i svakome može da se desi da padne i da se povredi. Ali ipak najugroženiji su pripadnici starije populacije.
Zbog svojih godina, oslabljene koštane strukture, poremećenog centra za ravnotežu stariji ljudi češće padaju i najčešće završavaju sa prelomima butne kosti, kuka ili ručnog zgloba.
U sklopu starije populacije najugroženije su žene jer su one podložnije osteoporozi i njihova koštana struktura je više oslabljena.
Prelomi kostiju u starijem dobu nisu naivni, jer proces oporavka je duži i teži nego kod mlađih osoba. Proces oporavka može biti usporen zbog neke hronične bolesti (dijabetes, povišen krvni pritisak) koju obično stariji ljudi imaju. Nažalost to nije sve, pored usporavanja oporavka hronične bolesti mogu dovesti i do drugih komplikacija, ali i novih oboljenja, kao što su plućne infekcije ili embolije. A u zavisnosti od prethodnog zdravstvenog stanja, padovi mogu imati i smrtni ishod.
Ledena kiša
Ledene kiše su česta pojava tokom zimskih meseci i znatno su opasnije od snega.
Najveći broj padova i povreda u toku zime se dešava baš u vreme ledenih kiša i kako bi se to preveniralo, najbolje je u tom periodu ne izlaziti iz kuće, ako baš ne morate.
U slučaju da morate da idete negde, trebalo bi da budete veoma oprezni. Krećite se polako, pridržavajući se uz zidove zgrada ili kuća. A kada nemate za šta da se pridržite od izuzetnog je značaja da ruke nikako ne držite u džepovima, jer rukama treba da održavate ravnotežu. Kako do proklizavanja i pada ne bi došlo bitno je da imate obuću koja se ne kliza. A ako do pada i dođe, može vam pomoći ako imate rukavice na rukama i kapu na glavi.
Povrede koje se dobijaju prilikom pada na poledici ovog tipa, mogu biti veoma opasne, česte su povrede glave, vrata ili ramena i ključne kosti.
Nikako se ne preporučuje vožnja automobila za vreme ledenih kiša, jer je po klizavim ulicama vrlo teško, a ponekad čak i nemoguće kontrolisati auto. On lako može početi da proklizava što dalje može dovesti do ozbiljnih saobraćajnih nesreća.
Zimske sportske povrede
Radost koju donose zimski sportovi kao što su skijanje, klizanje ili vožnja snouborda ne može da se poredi ni sa čim.
Ali često entuzijazam prema ovim sportovima dovodi do toga da mladi, ali i oni stariji zaboravljaju na neophodnu pripremu i oprez.
Pre odlaska na planinu ili pre klizanja, vrlo je bitno da budete fizički spremni za ono šta planirate da radite.
Skijanje i vožnja snouborda zahtevaju malo bolju fizičku spremnost, a vaši zglobovi i mišići bi trebalo da budu dovoljno jaki kako bi podneli određen napor. To znači da je potrebno da se bavite nekom fizičkom aktivnošću tokom cele godine, ako planirate da se tokom zime bavite nekim zimskim sportom. Takođe, bitno je da se pre bilo kakvog spusta dobro pripremite i zagrejete, a nakon spusta istegnete. Ono što ne bi trebalo da ignorišete je težina određenih staza i ako niste iskusni skijaš ili snouborder, nemojte ići na najteže staze. A ne bi bilo loše da savet ili instrukcije potražite od profesionalnih instruktora.
Što se tiče klizanja stvar je ista, pre započinjanja bitno je zagrejati se, a nakon klizanja uraditi vežbe istezanja mišića. Ako nemate iskustva sa klizanjem, nemojte pokušavati da napravite piruete, niti bilo kakve komplikovane pokrete. Budite opušteni ali i oprezni!
Koliko god da neke stvari možemo predvideti, prevenirati ili ublažiti, toliko na neke druge stvari ne možemo uopšte uticati. Zato je bitno razmišljati na vreme i obezbediti sebi određenu sigurnost. Jer kada do povrede dođe najbitnije je povredu adekvatno sanirati i izlečiti. A životno osiguranje vam to i pruža – mogućnost da bez stresa uživate u zimskom periodu i da dobijete adekvatnu negu ukoliko dođe do neke nezgode.
