Izmerili ste visok pritisak? Šta znače brojke i šta prvo uraditi

Aparat pokazuje 130/90, 140/100, 150/100 ili još više. Prvo pitanje je obično isto: da li je ovo visok pritisak, koliko je opasno i šta sada treba uraditi?

Jedno merenje ne znači automatski da imate hipertenziju. Pritisak može privremeno da poraste zbog stresa, bola, kafe, previše cigareta, fizičkog napora, nespavanja, pune bešike ili nepravilnog merenja. Ipak, ponavljane visoke vrednosti ne treba objašnjavati nekim spoljnim faktorima ili nervozom.

Najvažnije je da znate kako da ponovite merenje, šta znače najčešće vrednosti i kada je dovoljno zakazati pregled, a kada treba reagovati odmah.

Šta znače gornji i donji pritisak?

Krvni pritisak se zapisuje kao dva broja, na primer 130/90 mmHg.

Gornji pritisak, odnosno sistolni, pokazuje pritisak u arterijama u trenutku kada srce izbacuje krv. To je prvi broj.

Donji pritisak, odnosno dijastolni, pokazuje pritisak u arterijama između dva otkucaja srca, kada se srce odmara. To je drugi broj.

Oba broja su važna. Kod starijih osoba češće raste gornji pritisak, zbog promena na krvnim sudovima. Kod nekih ljudi problem je izraženiji na donjem pritisku, na primer 130/90 ili 140/100. Zato nije dovoljno gledati samo prvi broj.

Koje vrednosti krvnog pritiska se smatraju normalnim, povišenim ili visokim?

Vrednosti krvnog pritiska ne tumače se samo po jednom merenju. Važno je gde je pritisak meren, da li ste bili mirni, da li se vrednost ponavlja i da li postoje dodatni faktori rizika: godine, pušenje, dijabetes, povišen holesterol, višak kilograma, bolesti srca ili porodična istorija hipertenzije.

Okvirno, kod odraslih osoba najčešće se koristi sledeća orijentacija:

Kod kućnog merenja posebno je važan prosek. Ako više dana zaredom kod kuće dobijate prosečne vrednosti oko 135/85 mmHg ili više, to je podatak koji treba pokazati lekaru. Za precizniju procenu lekar može predložiti i 24-časovno ambulantno merenje, poznato kao holter pritiska.

Ovakva orijentacija je u skladu sa evropskim pristupom tumačenju povišenog krvnog pritiska, prema kojem se hipertenzija najčešće definiše kao pritisak 140/90 mmHg ili viši kada se vrednosti ponavljaju. Više o savremenim smernicama možete pročitati na stranici Evropskog kardiološkog društva.

Šta znače najčešće izmerene vrednosti pritiska?

Kada izmerite povišen pritisak, najvažnije pitanje nije samo kako se ta vrednost zove, već šta treba uraditi posle merenja. Sledeća objašnjenja ne postavljaju dijagnozu, već pomažu da se snađete i da znate koji je razuman sledeći korak.

Pritisak 130/80

Pritisak 130/80 najčešće nije razlog za paniku, naročito ako je izmeren posle žurbe, kafe, stresa ili fizičkog napora. Veći značaj ima ako se često ponavlja kod osobe koja već ima dijabetes, bolest bubrega, srčano oboljenje, povišen holesterol ili druge faktore rizika.

Pritisak 130/90

Pritisak 130/90 često zbunjuje zato što gornji broj ne deluje visok, ali je donji na granici. Ako se ta vrednost ponavlja u miru, naročito više dana, treba je pokazati lekaru kroz dnevnik merenja.

Pritisak 140/90

Pritisak 140/90 je vrednost koju ne treba ignorisati ako se ponavlja. Jedno merenje u ordinaciji ili posle napora ne mora značiti da imate hipertenziju. Ali ako kod kuće, u miru, više puta merite oko 140/90 ili više, treba zakazati pregled.

Ako niste sigurni da li pravilno merite, može vam pomoći naš vodič za merenje krvnog pritiska kod kuće.

Pritisak 140/100

Pritisak 140/100 traži više pažnje jer je donji pritisak izraženije povišen. Ako se ponavlja, naročito ako je donji pritisak oko 100, javite se lekaru. To ne mora značiti da je stanje hitno, ali nije ni vrednost za odlaganje “dok prođe samo od sebe”.

Pritisak 150/100

Pritisak 150/100, ako se ponavlja posle odmora, najčešće je razlog da se javite lekaru u kratkom roku. Ako se posle odmora spusti, i dalje je korisno pratiti vrednosti narednih dana.

Ako već pijete terapiju za pritisak, ne duplirajte dozu na svoju ruku. Zapišite vrednost, vreme merenja, puls i okolnosti u kojima ste merili, pa se posavetujte sa lekarom koji vodi terapiju.

Pritisak 160/100 ili 170/100

Vrednosti 160/100 ili 170/100 su visoke. Ako se ponavljaju ili ostaju visoke posle odmora, nemojte čekati nedeljama na rutinsku kontrolu. Kontaktirajte lekara i dogovorite dalji korak.

Ovo nije situacija za panično obaranje pritiska “na brzinu”, ali nije ni za ignorisanje.

Hitna pomoć je potrebna ako je pritisak veoma visok i uz njega se jave bol u grudima, kratak dah, slabost ili utrnulost jedne strane tela, smetnje govora, konfuzija, gubitak vida, jaka nova glavobolja ili nesvestica.

Visok donji pritisak: zašto je važan?

Donji pritisak pokazuje koliki je pritisak u arterijama dok se srce odmara između otkucaja. Kada je donji pritisak stalno visok, krvni sudovi i srce su pod opterećenjem i u fazi u kojoj bi trebalo da imaju predah.

Zato vrednosti kao što su 130/90, 140/100 ili 150/100 ne treba gledati samo kroz prvi broj. Donji pritisak od 90 ili 100, ako se ponavlja, zaslužuje lekarsku procenu.

Uzroci mogu biti različiti: nasledna sklonost, višak kilograma, visok unos soli, manjak kretanja, stres, alkohol, pušenje, problemi sa bubrezima, hormonski poremećaji, apneja u snu ili neki lekovi. Ne može se na osnovu broja reći šta je uzrok, ali se može znati kada broj treba proveriti.

Simptomi visokog pritiska: zašto ih često nema?

Jedna od najvećih zabluda je da ćete sigurno osetiti visok pritisak. Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, čak ni kada su vrednosti dugo povišene.

Zato glavobolja, zujanje u ušima, crvenilo lica ili osećaj pritiska u glavi nisu pouzdan način da znate koliki vam je pritisak. Nekada se jave, nekada ne. Jedini način da znate vrednost jeste merenje.

Kada je pritisak veoma visok ili naglo poraste, mogu se javiti:

• jak bol ili pritisak u grudima;
• kratak dah;
• iznenadna slabost, utrnulost ili oduzetost jedne strane tela;
• otežan govor ili konfuzija;
• iznenadne smetnje vida;
• jaka glavobolja koja je drugačija od uobičajene;
• nesvestica, jaka vrtoglavica ili osećaj ozbiljne slabosti.

Ovi simptomi ne znače da treba čekati da se pritisak “sam smiri”. To su situacije za hitnu medicinsku procenu.

Kako pravilno ponoviti merenje kod kuće?

Ako ste izmerili povišen pritisak, nemojte odmah donositi zaključak na osnovu jednog broja. Uradite sledeće:

Pravilno izmerene i zapisane vrednosti krvnog pritiska pomažu lekaru da lakše proceni da li je reč o prolaznom skoku ili o hipertenziji koja traži dalje praćenje.

• sedite mirno najmanje 5 minuta;
• ne pričajte tokom merenja;
• stopala držite na podu, bez prekrštanja nogu;
• ruka treba da bude oslonjena i u visini srca;
• manžetna treba da odgovara obimu nadlaktice;
• ponovite merenje posle 1 do 2 minuta;
• zapišite oba rezultata i puls.

Prvo merenje često bude više, posebno ako ste uznemireni. Lekaru više znači niz pravilno izmerenih vrednosti nego jedan izolovan rezultat.

Dobro je da nekoliko dana merite pritisak ujutru i uveče, u sličnim uslovima, i da zapisujete vrednosti. Taj dnevnik može pomoći lekaru da razlikuje prolazne skokove od stvarnog problema.

Šta da radite ako je pritisak povišen, ali nemate alarmantne simptome?

Ako nemate bol u grudima, gušenje, neurološke simptome, smetnje govora ili vida, prvi korak je smireno ponavljanje merenja. Ne merite pritisak iznova svakih nekoliko minuta, jer to kod uznemirenih osoba može dodatno da podigne vrednosti. Dovoljna su dva pravilna merenja u razmaku od nekoliko minuta, osim ako vam lekar nije rekao drugačije.

U tom trenutku ima smisla da:

• prekinete fizički napor;
• ne pijete dodatnu kafu ili energetska pića;
• ne pušite neposredno pre novog merenja;
• ne uzimate tuđe lekove;
• ne menjate svoju terapiju bez dogovora sa lekarom;
• zapišete vreme, vrednost pritiska, puls i okolnosti.

Ako se povišene vrednosti ponavljaju, zakažite pregled. Ako su vrednosti veoma visoke ili se javljaju zabrinjavajući simptomi, potrebna je hitna procena.

Kada se javiti lekaru, a kada zvati hitnu pomoć?

Lekaru se treba javiti ako:

• više dana zaredom merite oko 140/90 ili više;
• kod kuće često dobijate prosečne vrednosti oko 135/85 ili više;
• donji pritisak često ide oko 90 ili 100;
• imate vrednosti 150/100, 160/100 ili više koje se ponavljaju;
• već pijete terapiju, a pritisak nije dobro regulisan;
• imate dijabetes, bolest bubrega, srčano oboljenje ili visok holesterol;
• povišen pritisak prvi put primetite u trudnoći.

Hitnu pomoć treba potražiti ako je pritisak veoma visok, naročito oko 180/120 ili viši, i ako se javi bilo koji od sledećih simptoma:

• bol u grudima;
• otežano disanje;
• slabost, utrnulost ili oduzetost jedne strane tela;
• otežan govor;
• iznenadna konfuzija;
• naglo pogoršanje vida;
• nesvestica;
• jaka, neuobičajena glavobolja.

Ako izmerite oko 180/120 ili više, a nemate ove simptome, odmorite se i ponovite merenje. Ako vrednost ostaje veoma visoka, odmah kontaktirajte lekara ili dežurnu službu za savet. Ne čekajte danima da vidite da li će se stanje samo srediti.

Da li pritisak može da skoči od stresa?

Može. Stres, strah, bol, neprospavana noć, žurba, napor ili odlazak kod lekara mogu privremeno da podignu krvni pritisak. Kod nekih ljudi se javlja i takozvani efekat belog mantila: u ordinaciji su vrednosti visoke, a kod kuće normalne.

Ali nije svaka visoka vrednost “samo nervoza”. Ako se pritisak ponavlja u kućnim uslovima, u miru, više dana zaredom, treba ga proveriti sa lekarom.

Kod sumnje na pritisak belog mantila lekar može predložiti kućni dnevnik merenja ili 24-časovno merenje pritiska. To daje jasniju sliku od jednog merenja u ordinaciji.

Kako dugoročno smanjiti rizik od visokog pritiska?

Kod povišenog pritiska najviše vrede promene koje se mogu održati: manje soli, više kretanja, regulacija telesne težine, bolji san i redovne kontrole.

Redovno kretanje, dovoljno tečnosti i jednostavniji, svežiji obroci mogu biti važan deo svakodnevne brige o krvnom pritisku i opštem zdravlju.

Manje soli i industrijske hrane

So nije samo ono što dodate iz slanika. Mnogo soli dolazi iz suhomesnatih proizvoda, grickalica, gotove hrane, peciva, sireva, industrijskih sosova i brze hrane. Kod osoba koje su osetljive na so, smanjenje unosa može značajno pomoći kontroli pritiska.

Kretanje, telesna težina i obim struka

Višak kilograma povećava opterećenje za srce i krvne sudove. I umereno smanjenje telesne težine može pomoći kod pritiska, posebno ako ide uz više kretanja i bolju ishranu.

Za krvni pritisak nije neophodno da odmah krenete sa teškim treninzima. Brza šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili redovno kretanje tokom dana mogu biti dobar početak. Ako imate veoma visok pritisak, bol u grudima, gušenje ili srčano oboljenje, prvo se posavetujte sa lekarom o nivou napora koji je bezbedan.

Ishrana koja čuva krvne sudove

Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom, orašastim plodovima i namirnicama bogatim kalijumom može pomoći u kontroli pritiska. O ulozi kalijuma detaljnije smo pisali u tekstu o tome kako kalijum u ishrani utiče na krvni pritisak.

Za osobe sa povišenim pritiskom često se preporučuje i DASH način ishrane, koji je posebno osmišljen za bolju kontrolu pritiska. Više o tome možete pročitati u vodiču za DASH dijetu.

San, alkohol, pušenje i apneja

Loš san, hrkanje sa prekidima disanja, česta buđenja, previše alkohola i pušenje mogu otežati kontrolu pritiska. Ako se budite umorni, hrčete glasno ili vam partner primećuje pauze u disanju tokom sna, recite to lekaru. Apneja u snu može biti jedan od razloga za povišen pritisak.

Čajevi, suplementi i pojedine namirnice mogu biti deo šire brige o zdravlju, ali ne treba da zamene pregled, dnevnik merenja ili terapiju koju je propisao lekar.

Preventivne kontrole i dnevnik pritiska

Visok krvni pritisak često ne boli i ne mora da daje jasan znak. Zbog toga su redovne kontrole korisnije od čekanja simptoma. Posebno ako u porodici imate hipertenziju, srčani ili moždani udar, dijabetes ili povišen holesterol.

Za neke osobe biće dovoljne promene navika i praćenje. Kod drugih će biti potrebna terapija. O tome ne odlučuje samo jedna brojka, već ukupna procena rizika.

Ako se povišene vrednosti ponavljaju, preventivni kardiološki pregled može pomoći da se stanje sagleda na vreme, pre nego što nastanu ozbiljnije posledice. Više o tome kada ima smisla proveriti srce i krvne sudove pročitajte u tekstu o preventivnom kardiološkom pregledu.

Kada se pritisak prati duže vreme, važni su dostupnost lekara, redovne kontrole i mogućnost da se pregled ne odlaže. Wiener Städtische dobrovoljno zdravstveno osiguranje može biti podrška kroz lakši pristup pregledima i kontinuitet praćenja.

Zaključak

Visok pritisak ne treba proveravati iz minuta u minut, ali ga ne treba ni ignorisati. Jedna povišena vrednost je signal za proveru. Ponavljane visoke vrednosti su razlog za pregled. Visok pritisak uz bol u grudima, gušenje, smetnje govora, smetnje vida, konfuziju ili slabost jedne strane tela razlog je za hitnu pomoć.

Najkorisnije što možete da uradite jeste da merite pravilno, zapisujete vrednosti i ne menjate terapiju bez lekara.

Najčešća pitanja o visokom krvnom pritisku

Da li je pritisak 130/90 visok?

Pritisak 130/90 nije uvek hitan problem, ali donji pritisak od 90 zaslužuje pažnju ako se ponavlja. Ponovite merenje posle odmora i vodite dnevnik nekoliko dana. Ako se slične vrednosti ponavljaju, javite se lekaru.

Da li je pritisak 140/90 opasan?

Jedno merenje 140/90 ne znači automatski hitno stanje. Međutim, ako se 140/90 ili više ponavlja u miru, to je razlog za lekarsku procenu. Lekar će proceniti i druge faktore rizika, ne samo samu brojku.

Šta znači pritisak 140/100?

Pritisak 140/100 znači da je donji pritisak izraženije povišen. Ako se ponovi posle odmora ili se često javlja kod kuće, treba se javiti lekaru. Ne treba samoinicijativno uzimati lekove ili povećavati dozu postojeće terapije.

Šta znači pritisak 150/100?

Pritisak 150/100, ako se ponavlja, najčešće traži pregled u kratkom roku. Ako uz takvu vrednost imate bol u grudima, gušenje, slabost jedne strane tela, smetnje vida, otežan govor ili jaku neuobičajenu glavobolju, potrebna je hitna medicinska pomoć.

Da li je pritisak 170/100 za hitnu pomoć?

Zavisi od simptoma i ponavljanja vrednosti. Ako izmerite 170/100, odmorite se i ponovite merenje. Ako ostaje visok, kontaktirajte lekara. Ako postoje bol u grudima, gušenje, neurološki simptomi, konfuzija, smetnje vida ili nesvestica, treba tražiti hitnu pomoć.

Kada je visok pritisak hitan slučaj?

Hitno je ako je pritisak veoma visok, naročito oko 180/120 ili viši, i ako se jave simptomi kao što su bol u grudima, kratak dah, slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan govor, konfuzija, iznenadne smetnje vida, nesvestica ili jaka nova glavobolja.

Može li visok pritisak da bude od nervoze?

Može. Stres, strah, bol i odlazak kod lekara mogu privremeno podići pritisak. Ali ako se visoke vrednosti ponavljaju kod kuće, u miru, ne treba ih pripisivati samo nervozi. Tada je potreban dnevnik merenja i razgovor sa lekarom.

Da li visok pritisak uvek ima simptome?

Ne. Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome iako im je pritisak povišen. Zato se hipertenzija često otkriva tek merenjem. Glavobolja, crvenilo lica ili zujanje u ušima nisu pouzdan način da znate koliki vam je pritisak.

Šta mogu odmah da uradim ako izmerim visok pritisak?

Sedite, odmorite se, ponovite merenje i izbegnite kafu, cigarete i napor. Ne uzimajte tuđe lekove i ne povećavajte dozu svoje terapije bez dogovora sa lekarom. Ako je pritisak veoma visok, ako se ponavlja ili ako imate alarmantne simptome, javite se lekaru ili hitnoj pomoći.