Svetski dan borbe protiv hepatitisa ustanovljen je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i obeležava se svake godine 28. jula.
Cilj obeležavanja je povećanje svesti o virusnom hepatitisu – načinima prenosa, potrebi za širim testiranjem i lečenjem ove bolesti.
Na Svetski dan hepatitisa 2022, SZO ističe potrebu za približavanjem nege primarnim zdravstvenim ustanovama i zajednicama kako bi oboleli imali bolji pristup lečenju i nezi, bez obzira na vrstu hepatitisa koji imaju.
Šta je hepatitis?
Hepatitis je upala jetre koja može prouzrokovati niz zdravstvenih problema ali i biti fatalna. Postoji pet glavnih sojeva virusa hepatitisa: A, B, C, D i E. Iako svi izazivaju bolest jetre, oni se razlikuju po načinu prenosa, težini bolesti, geografskoj distribuciji i metodama kojima se mogu prevenirati.
Konkretno, tipovi B i C dovode do hroničnih bolesti kod stotina miliona ljudi i zajedno su najčešći uzrok ciroze jetre, raka jetre i smrti povezanih sa virusnim hepatitisom. Procenjuje se da 325 miliona ljudi širom sveta živi sa hepatitisom B i / ili C, a za većinu njih testiranje i lečenje ostaju van domašaja jer žive u nerazvijenim zemljama.
Neke vrste hepatitisa mogu se sprečiti vakcinacijom. Studija SZO pokazala je da se procenjuje da 4,5 miliona prevremenih smrti može biti sprečeno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima do 2030. godine vakcinacijom, dijagnostičkim testovima, lekovima i edukativnim kampanjama.
Globalna strategija kada je hepatitis u pitanju a koju su odobrile sve države članice SZO, ima za cilj da smanji nove infekcije hepatitisom za 90%, a smrtne slučajeve za 65% u periodu između 2016. i 2030. godine.
Simptomi
Mnogi zaraženi hepatitisom A, B, C, D ili E pokazuju samo blage simptome ili uopšte nemaju simptome. Svaki oblik virusa, međutim, može razviti i teže simptome.
Simptomi hepatitisa A, B i C mogu uključivati temperaturu, nelagodnost, gubitak apetita, proliv, mučninu, nelagodnost u trbuhu, tamnu boju mokraće i žuticu (žutu boju kože i beonjača). U nekim slučajevima virus takođe može izazvati hroničnu infekciju jetre koja se kasnije može razviti u cirozu ili rak jetre.
Hepatitis D (HDV) se nalazi samo kod ljudi koji su već zaraženi hepatitisom B (HBV); međutim, dvostruka infekcija HBV-om i HDV-om može izazvati ozbiljniju infekciju i lošije zdravstvene prognoze, uključujući ubrzano napredovanje u cirozu. Razvoj hroničnog hepatitisa D je redak.
Hepatitis E (HEV) počinje blagom temperaturom, smanjenim apetitom, mučninom i povraćanjem koji traju nekoliko dana. Neke osobe takođe mogu imati bol u trbuhu, svrab (bez oštećenja na koži), osip na koži ili bol u zglobovima. Takođe može da se javi žutica, tamna mokraća i bleda stolica i blago uvećanje i osetljivost jetre (hepatomegalija) ili povremeno akutno zatajenje jetre.
Kako se leči hepatitis
Na raspolaganju su sigurne i efikasne vakcine za sprečavanje virusa hepatitisa B (HBV). Ova vakcina takođe sprečava razvoj virusa hepatitisa D (HDV) i već prvog dana po rođenju značajno smanjuje rizik prenosa virusa sa majke na dete.
Hronična infekcija hepatitisom B može se lečiti antivirusnim agensima. Lečenje može da uspori napredovanje ciroze, smanji pojavu raka jetre i poboljša dugoročno preživljavanje.
Samo jednom delu ljudi sa hroničnom infekcijom hepatitisom B trebaće lečenje. Takođe postoji vakcina za sprečavanje infekcije hepatitisom E (HEV), mada trenutno nije široko dostupna.
Ne postoje posebni tretmani za HBV i HEV i obično nije potrebna hospitalizacija. Savetuje se izbegavanje nepotrebnih lekova zbog njihovog negativnog uticaja na funkciju jetre koja je već oslabljena infekcijama.
Hepatitis C (HCV) može izazvati akutnu i hroničnu infekciju. Deo pacijenata sa jakim imunim sistemom se obično oporavi sam, dok drugi razvijaju po život opasnu infekciju ili dalje komplikacije, uključujući cirozu ili rak.
Ne postoji vakcina protiv hepatitisa C. Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95% osoba koje imaju infekciju hepatitisom C, smanjujući tako rizik od smrti od ciroze i raka jetre.
Virus hepatitisa A (HAV) najčešći je u siromašnim i slabo razvijenim zemljama zbog smanjenog pristupa čistim i pouzdanim izvorima vode i povećanog rizika od kontaminirane hrane.
Postoji sigurna i efikasna vakcina za sprečavanje hepatitisa A. Većina HAV infekcija je blaga, dok se većina ljudi potpuno oporavi i razvije imunitet na dalju infekciju.
Međutim, ove infekcije takođe retko mogu biti ozbiljne i opasne po život zbog rizika od zatajenja jetre.
