Svake godine 28. jula obeležava se Svetski dan hepatitisa, odnosno dan borbe protiv ove opake a tihe bolesti.
Inicijativa za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv hepatitisa potekla je od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i njen cilj je da poveća svest o virusnom hepatitisu, kao i o načinima prenosa, potrebi za čestim testiranjem i blagovremenom lečenju od ove bolesti.
Svetski dan hepatitisa 2023.
Ovogodišnjom akcijom povodom Svetskog dana hepatitisa SZO želi da skrene pažnju na značaj jetre kao ljudskog organa.
Tema 2023. godine glasi „Jedan život, jedna jetra.” Trebalo bi da ljudi postanu svesni da imaju samo jedan život i samo jednu jetru, a da hepatitis može razoriti oboje. Ljudska jetra je organ koji je najviše zanemaren i zapostavljen, a obavlja više od 500 vitalnih funkcija svakodnevno kako bi nas održao živim.
Vreme je da počnemo da obraćamo pažnju na svoju jetru, jer bez nje naš organizam ne bi mogao da funkcioniše. Virusni hepatitis napada jetru, a vrste B i C izazivaju čak 8.000 infekcija svakodnevno širom sveta, zbog čega svake godine umre više od milion osoba.
Bitno je da znate da se možete zaštititi od hepatitisa i pomoći svojim voljenima da se i oni zaštite. To možete uraditi tako što će vam zdravlje jetre postati prioritet.
Šta je hepatitis?
Hepatitis je upala jetre koja može izazvati niz zdravstvenih problema, ali i biti fatalna. Postoji pet glavnih sojeva virusa hepatitisa: A, B, C, D i E. Iako svi izazivaju bolest jetre, razlikuju se po načinu prenosa, težini bolesti, geografskoj distribuciji i metodama kojima se mogu sprečiti.
Tipovi B i C izazivaju hronične bolesti kod stotina miliona ljudi i zajedno su najčešći uzrok ciroze jetre, raka jetre i smrti povezanih sa virusnim hepatitisom. Procenjuje se da 325 miliona ljudi širom sveta živi sa hepatitisom B i/ili C, a za većinu njih testiranje i lečenje ostaju van domašaja jer žive u nerazvijenim zemljama.
Neke vrste hepatitisa mogu se sprečiti vakcinacijom. Studija SZO pokazala je da se procenjuje da 4,5 miliona prevremenih smrti može biti sprečeno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima do 2030. godine vakcinacijom, dijagnostičkim testovima, lekovima i edukativnim kampanjama.
Globalna strategija protiv hepatitisa koju su odobrile sve države članice SZO ima cilj da smanji nove infekcije hepatitisom za 90%, a smrtne slučajeve za 65% između 2016. i 2030. godine.
Simptomi
Mnogi zaraženi hepatitisom A, B, C, D ili E pokazuju samo blage simptome ili ih uopšte nemaju. Svaki oblik virusa, međutim, može izazvati i teže simptome.
Simptomi hepatitisa A, B i C mogu uključivati temperaturu, nelagodnost, gubitak apetita, proliv, mučninu, nelagodnost u trbuhu, tamnu boju mokraće i žuticu (žutu boju kože i beonjača). U nekim slučajevima virus takođe može izazvati hroničnu infekciju jetre, koja se kasnije može razviti u cirozu ili rak jetre.
Hepatitis D (HDV) nalazi se samo kod ljudi koji su već zaraženi hepatitisom B (HBV); međutim, dvostruka infekcija HBV-om i HDV-om može izazvati ozbiljniju infekciju i lošije zdravstvene prognoze, uključujući ubrzano napredovanje u cirozu. Razvoj hroničnog hepatitisa D je redak.
Hepatitis E (HEV) počinje blagom temperaturom, smanjenim apetitom, mučninom i povraćanjem koji traju nekoliko dana. Neke osobe takođe mogu imati bol u trbuhu, svrab (bez oštećenja na koži), osip na koži ili bol u zglobovima. Takođe, mogu se javiti žutica, tamna mokraća, bleda stolica i blago uvećanje i osetljivost jetre (hepatomegalija) ili povremeno akutno zatajenje jetre.
Kako se leči hepatitis
Na raspolaganju su sigurne i efikasne vakcine za sprečavanje virusa hepatitisa B (HBV). Ova vakcina takođe sprečava razvoj virusa hepatitisa D (HDV) i već prvog dana po rođenju značajno smanjuje rizik od prenosa virusa sa majke na dete.
Hronična infekcija hepatitisom B može se lečiti antivirusnim agensima. Lečenje može usporiti napredak ciroze, smanjiti pojavu raka jetre i poboljšati dugoročno preživljavanje.
Samo jednom delu ljudi sa hroničnom infekcijom hepatitisom B trebaće lečenje. Takođe, postoji vakcina za sprečavanje infekcije hepatitisom E (HEV) mada trenutno nije široko dostupna.
Ne postoje posebni tretmani za HBV i HEV i obično nije potrebna hospitalizacija. Savetuje se izbegavanje nepotrebnih lekova zbog negativnog uticaja na funkciju jetre, koja je već oslabljena infekcijama.
Hepatitis C (HCV) može izazvati akutnu i hroničnu infekciju. Deo pacijenata sa jakim imunim sistemom obično se oporavi sam, dok drugi razvijaju po život opasnu infekciju ili dalje komplikacije, uključujući cirozu ili rak.
Ne postoji vakcina protiv hepatitisa C. Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95% osoba koje imaju infekciju hepatitisom C, smanjujući tako rizik od smrti od ciroze i raka jetre.
Virus hepatitisa A (HAV) najčešći je u siromašnim i slabo razvijenim zemljama zbog smanjenog pristupa čistim i pouzdanim izvorima vode i povećanog rizika od kontaminirane hrane.
Postoji sigurna i efikasna vakcina za sprečavanje hepatitisa A. HAV infekcija uglavnom je blaga, dok se većina ljudi potpuno oporavi i razvije imunitet na dalju infekciju. Međutim, ove infekcije takođe ponekad mogu biti ozbiljne i opasne po život zbog rizika od zatajenja jetre.
Zdrava jetra – zdravo telo
Zdrava jetra je preduslov za zdrav i dugovečan život. Kako biste održavali svoju jetru zdravom, potrebno je da radite sledeće:
- redovno idete na preglede i proveravate da li vam je jetra zdrava i da se testirate na hepatitis;
- smanjite konzumaciju alkohola;
- održavate zdravu telesnu težinu;
- lečite hipertenziju;
- lečite dijabetes;
Zdrava jetra će vam obezbediti dug i vitalan život, a pored toga, svi organi, uključujući srce, mozak i bubrege, biće zaštićeni. Trudite se da živite što zdravije, ne zaboravite da je prevencija pola zdravlja. Ipak, ukoliko se jave određeni simptomi, ne oklevajte da odete kod lekara, što pre saznate koji problem imate, to ćete se pre uhvatiti ukoštac da ga rešite.
