Svetski dan pčela 2023

Da nema pčela, ne bi bilo hrane – zvuči dramatično, zar ne? Ali istina je da su ovi mali krilati radnici presudni za naš ekosistem, ishranu i zdravlje. Zato 20. maja obeležavamo Svetski dan pčela.

Svetski dan pčela

Svetski dan pčela je međunarodni praznik koji se obeležava svake godine 20. maja. Ovaj dan je posvećen promovisanju važnosti pčela i njihove zaštite širom sveta. Poreklo ovog dana može se pratiti od inicijative koju je pokrenula Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u saradnji sa Savezom pčelara Slovenije.

Na osnovu ove saradnje, 20. maj je odabran kao Svetski dan pčela, jer se poklapa sa rođendanom Antona Janše, pionira moderne pčelarske tehnike i slovenačkog pčelara koji je imao veliki uticaj na razvoj pčelarstva.

Svetski dan pčela postao je način za podizanje svesti o značaju pčela u oprašivanju biljaka, proizvodnji hrane i očuvanju biodiverziteta. Obeležava se širom sveta kroz različite događaje, kampanje, edukativne programe i inicijative koje promovišu zaštitu pčela i njihovog staništa.

Svetski dan pčela: Zašto su pčele važne za našu budućnost?

Pčele su neumorni radnici prirode i njihova uloga u našem svetu daleko nadmašuje proizvodnju meda. One igraju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka, procesu koji je od suštinskog značaja za održavanje raznolikosti biljnih vrsta i proizvodnje hrane. Naime, skoro trećinu svetske hrane možemo zahvaliti pčelama i drugim insektima oprašivačima, uključujući voće, povrće i orašaste plodove, koji su vitalni za našu ishranu.

Pored toga, pčele doprinose održavanju ravnoteže u ekosistemu, jer oprašivanje koje obavljaju pomaže u reprodukciji biljaka, što na kraju podstiče rast populacija divljih životinja koje se hrane tim biljkama. Ovaj lanac interakcija podržava biodiverzitet, ključan za zdrave i funkcionalne ekosisteme.

Međutim, pčele su trenutno suočene sa brojnim izazovima, uključujući gubitak staništa, klimatske promene, bolesti i prekomernu upotrebu pesticida. S obzirom na presudnu ulogu koju pčele igraju u našem ekosistemu i prehrambenom lancu, zaštita ovih malih radnika i njihovih prirodnih staništa ključna je za našu budućnost. Moramo se posvetiti održivim poljoprivrednim praksama, smanjenju upotrebe hemikalija i očuvanju biodiverziteta kako bi se osigurao opstanak pčela i, na kraju, naša vlastita budućnost.

Da nema pčela, ne bi bilo hrane

Istraživanja su pokazala da je oprašivanje pčela od vitalnog značaja za biljke i useve. Bez pčela mnoge biljke ne bi mogle da proizvedu plodove ili seme.

Prema procenama, čak jedna trećina hrane koju konzumiramo zavisi od oprašivanja pčela. To uključuje voće, povrće i orašaste plodove, koji su ključni za našu ishranu. Bez pčela naš izbor hrane bio bi znatno ograničen, a cene bi se verovatno povećale. Dakle, kada jedemo ukusno voće ili povrće, trebalo bi da budemo zahvalni malim krilatim radnicima koji su omogućili da te biljke rastu i sazrevaju.

PČELINJI PLES: Pčele plešu da bi komunicirale: Jedna od najfascinantnijih činjenica o pčelama je način na koji komuniciraju. Pčele koriste složen oblik plesa, poznat kao „ples waggle“, da bi drugim pčelama u košnici prenele informacije o lokaciji izvora hrane. Ovaj ples uključuje specifične pokrete koje pčela izvodi u određenom obliku i smeru, što pokazuje udaljenost i pravac izvora hrane.

Pčele su zaslužne za očuvanje biodiverziteta

Pčele ne donose samo hranu na naš sto. One su takođe od ključne važnosti za očuvanje biodiverziteta. Kroz proces oprašivanja pčele omogućavaju biljkama da se razmnožavaju i da se njihova populacija održi. Ovo je posebno važno za očuvanje prirodnih staništa i održavanje ravnoteže u ekosistemu. Bez pčela mnoge biljke bi mogle biti ugrožene, što bi potom uticalo na druge vrste životinja i ekološke procese.

Pčelinji proizvodi

Kada je reč o našem zdravlju, pčelinji proizvodi, poput meda, propolisa i matičnog mleča, imaju brojne blagodati.

Pčele u košnici

Med je poznat po antibakterijskim svojstvima i koristi se kao prirodan lek za kašalj i prehladu. Propolis, koji pčele prikupljaju sa pupoljaka drveća, takođe ima snažna antimikrobna i antiinflamatorna svojstva. On se koristi za jačanje imunološkog sistema i lečenje raznih infekcija. Matični mleč ima visoku hranljivu vrednost i koristi se kao dodatak ishrani radi povećanja energije i jačanja organizma.

Uticaj pčela na mentalno zdravlje ljudi

Pored toga, istraživanja su pokazala da kontakt sa pčelama i rad u pčelinjacima može pozitivno uticati na naše mentalno zdravlje. Proces bavljenja pčelama, poznat kao apiterapija, koristi se kao oblik alternativnog tretmana za smanjenje stresa, anksioznosti i poboljšanje raspoloženja. Neki ljudi čak tvrde da im boravak u prirodi i rad sa pčelama donose osećaj smirenosti i povezanosti sa prirodom.

Svetski dan pčela: Pčele su svake godine sve ugroženije

Prekomerna upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi, kao što su pesticidi i herbicidi, ima ozbiljne posledice po pčele i njihovu populaciju. Ovi agrohemijski proizvodi, iako su korisni u suzbijanju štetočina i korova, mogu biti štetni po pčele i druge oprašivače.

Pesticidi su posebno problematični jer imaju sposobnost da se zadrže na površinama biljaka, uključujući cvetne delove. Kada pčele posećuju ove cvetove kako bi skupile nektar i polen, mogu biti izložene pesticidima, koji se zadržavaju na biljkama. Ovi pesticidi mogu biti toksični za pčele jer ometaju njihov nervni sistem, smanjuju im sposobnost orijentacije i sletanja na cvetove, kao i sposobnost da se vrate u košnicu. Pesticidi takođe mogu oslabiti imunološki sistem pčela, čineći ih podložnijim bolestima i infekcijama.

Drugi faktor koji doprinosi smanjenju populacije pčela je nedostatak hrane. Intenzivna poljoprivredna praksa, koja se često fokusira na monokulture i uklanjanje prirodnih staništa pčela, smanjuje dostupnost biljaka bogatih nektarom i polenom, koje su ključne za ishranu pčela. Pčele se suočavaju sa sve manjim izvorima hrane, zbog čega se loše hrane, pa njihove kolonije slabe.

ZANIMLJIVOST: Pčele su izuzetno brzi letači: Iako su male, pčele mogu leteti prilično brzo. U proseku, pčela leti brzinom od oko 25 kilometara na sat. Štaviše, pčele mogu preleteti i do 8 kilometara u potrazi za hranom, a pri povratku u košnicu sa punim „košarama“ polena na nogama, i dalje su sposobne za brzi let. Ova izdržljivost i brzina su ključni za efikasno oprašivanje i proizvodnju meda.

Kako pomoći pčelama

Da bismo sačuvali pčele i sprečili njihovo izumiranje, neophodno je preduzeti mere za smanjenje upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi i podizanje svesti o ovoj temi. Neophodno je i da se svi uključimo u spasavanje pčela.

To uključuje sledeće mere:

  • promovisanje organskih i održivih metoda uzgoja biljaka;
  • primenjivanje integrisane zaštite bilja, uz upotrebu bioloških kontrolnih agenasa, kao što su korisni insekti i mikroorganizmi, koji su prirodni neprijatelji štetočina;
  • edukaciju poljoprivrednika o alternativnim metodama zaštite useva koje su manje štetne za pčele;
  • podršku očuvanju prirodnih staništa pčela, što može uključivati izgradnju pčelinjaka, kao i sadnju biljaka bogatih nektarom i polenom na otvorenim prostorima;
  • informisanje javnosti o značaju pčela i njihovom ugroženom statusu;
  • podršku lokalnim pčelarima i kupovinu proizvoda direktno od njih. Ovo pomaže u očuvanju tradicionalnih pčelarskih praksi i održavanju populacija pčela.

Zašto je Svetski dan pčela od suštinskog značaja za našu dobrobit i opstanak ekosistema

Svetski dan pčela 2023. stavlja fokus na ključnu ulogu pčela u očuvanju zdravlja ljudi i ekosistema. Kao neumorni radnici prirode, pčele obezbeđuju oprašivanje biljaka i proizvodnju hrane, dok istovremeno njihovi proizvodi pružaju obilje zdravstvenih koristi.

Smanjenje upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, promovisanje biodiverziteta i edukacija javnosti predstavljaju neophodne korake u očuvanju pčela i ostvarivanju održivog ekosistema. Svako od nas može uneti pozitivne promene u ove sfere kroz male, ali značajne prilagodbe u svakodnevnim navikama. Zaštita pčela nije samo poželjna, već je vitalna za naše zdravlje, ishranu i očuvanje prirodnih ekosistema.

Svetski dan pčela treba da bude ne samo podsetnik na dugovanje zahvalnosti ovim malim krilatim radnicima, već i opomena da je naša bliska veza sa prirodom presudna za dobrobit svih nas.

. . .

Ako pčela nestane s lica Zemlje, čoveku bi ostalo samo još četiri godine života.“ –  Albert Ajnštajn