Kao najčešće hronično oboljenje kože u detinjstvu, atopijski dermatitis se razvija kod čak 20% dece rođene širom sveta. Medicinske statistike govore da se učestalost pojave ove bolesti povećala tri puta u poslednjih trideset godina. Ako tome dodamo i veliku raznovrsnost manifestacija ove bolesti, onda je njeno bolje poznavanje veoma korisno, posebno roditeljima ali i ljudima koji kasnije u životu pate od ovog neprijatnog oboljenja.
Inače, atopijski dermatitis je medicinski izraz za oboljenje među roditeljima poznato kao ekcem. Lekari smatraju da izraz atopijski dermatitis bolje odražava suštinu ove dosadne i dugotrajne bolesti.
O atopiji u nekoliko reči
Atopija je nasledna sklonost da se burno reaguje na uobičajene stimulanse – alergene iz spoljašnje sredine. Najčešće se ove manifestacije javljaju na koži, kao atopijski dermatitis, zatim na disajnim organima, kao alergijski rinitis i astma i na očima, kao alergijski konjuktivitis.
Atopijska konstitucija znači da je dete predisponirano, ima sklonost za alergijske bolesti. Zapisana je u genetskom kodu i najčešće se nasleđuje.
Atopijski dermatitis – kako zapravo izgleda
Posmatrano na nivou same kože, suština atopijskog dermatitisa je suva i osetljiva koža. Svrab i osip su pojave koje prate ovu kožu. Alergolozi znaju da kažu da je atopijski dermatitis „svrab koji se osipa“.
Crvenilo kože ukazuje na zapaljenski proces koji na samom početku ima alergijsko poreklo. Komplikacije će posebno uslediti kada ova ranjena koža bude napadnuta bakterijskom ili gljivičnom infekcijom. Naravno, tada je i lečenje složenije.
Pojava atopijskog dermatitisa
Već u prvoj godini života deteta mogu se uočiti „ostrva“ suve i hrapave kože koja počinje da crveni. Zbog svraba koji oseća dete počinje da češe te delove tela i stvara uslove za pojavu infekcije u vidu žućkaste ogrebotine, ljuspice koja počinje da se širi.
Mesta na kojima se najčešće javljaju ove promene su na obrazima, u pregibima, ali i na spoljašnjoj strani ruku i nogu.
Pedijatri često ukazuju na takozvane „podmukle“ forme atopijskog dermatitisa koje znaju da zavedu roditelje, pa i lekare. Sve to za posledicu može imati zakasnelo i neadekvatno lečenje.
Događa se da se kod neke dece kod koje se pojavio atopijski dermatitis, posle nekoliko godina javi i alergijski rinitis ili, pak, astma.
Može se javiti i kod starije dece, ali je to znatno ređe.
Atopijski dermatitis nije zarazna bolest
Iako ponekad vrlo ružno izgleda, deca sa atopijskim dermatitisom treba aktivno da učestvuju u igri sa drugom decom. Taj vid socijalizacije za njih ima višestruki značaj,
Kada su u pitanju simptomi atopijskog dermatitisa, da dodamo i ovo:
- Pored svraba, crvenila kože, nekada iz izbočina na koži curi žućkasti iscedak koji ukazuje na infekciju;
- Mnogi ljudi navode da se njihove tegobe pojačavaju tokom noći, što otežava spavanje. Češanje dodatno iritira kožu, toliko da to zahteva lečenje antibioticima.
Uzroci nastanka
Treba reći da još uvek nije sasvim otkriven uzrok pojave ovog vrlo čestog oboljenja kože. Istraživači zastupaju mišljenje da je i ovde reč o prekomernoj aktivnosti imunog sistema.
Kod mnogih pacijenata zapažena je genetska mutacija proteina filagrina usled čega je narušena zaštitna barijera kože praćena dehidratacijom. Povećana mogućnost prodiranja alergena izaziva alergijsku reakciju, svrab, češanje, dodatne upale.
Kao što smo rekli, za pojavu bolesti kod deteta, pored nasledne sklonosti da imuni sistem reaguje previše burno, značajnu ulogu imaju okidači koji će podstaći ovakvo reagovanje. Otkrivanje ovih okidača može u velikoj meri smanjiti intenzitet simptoma bolesti i značajno poboljšati efekte preporučene terapije.
Poznati okidači koji imaju važnu ulogu kod pojave atopijskog dermatitisa
- Suva koža – već sama po sebi suva koža govori o poremećenoj barijernoj funkciji. Ona izaziva osećaj svraba praćen češanjem kojim nastaju mikro povrede na koži. Tako se i prisutne bakterije lako raznose i doprinose nastanku zapaljenja, crvenila.
- Iritansi – deterdženti, kao i tamne boje tkanina i aditivi koji se dodaju radi njihove postojanosti, doprinose razvoju zapaljenja.
- Stres – u stresnim situacijama dolazi do lučenja hormona kortizola koji slabi imunološki sistem i uzrokuje upalni odgovor, kao što je atopijski dermatitis.
- Toplota i znojenje – pacijenti sa atopijskim dermatitisom u toploj sredini najpre počinju da se češu, a tek se potom znoje.
- Alergeni – pogoršanju stanja ovih pacijenata mogu da doprinesu inhalatorni, nutritivni i kontaktni alergeni, ali i ne moraju.
Postavljanje dijagnoze
Iako ne postoji specifičan test, može se reći da nije posebno teško dijagnostikovati atopijski dermatitis. Najčešće se već prilikom prve kontrole bebe kod pedijatra utvrdi postojanje.
Kako je ovo hronična bolest koja ima sinusoidni tok, pa se faze poboljšanja i pogoršanja smenjuju, to je neophodno redovno praćenje od strane dermatovenerologa. Već kod prvih promena na koži treba se obratiti lekaru, kako bi se sprečila veća oštećenja kože.
U najvećem broju slučajeva nije potrebno raditi alergo test. U lečenju atopijskog dermatitisa ne pomažu testovi intolerancije.
Kako se leči atopijski dermatitis
Lekovi koji leče ovo hronično zapaljensko oboljenje ne postoje, ali postoje različiti lekovi koji mogu da pomognu u kontrolisanju bolesti.
Dermatolog i alergolog mogu pronaći tretman koji će najbolje pomoći, a zavisi od vrste i težine slučaja.
Medikamenti
- Oralni antihistaminici – deluju u pravcu ublažavanja svraba. To se postiže tako što se blokiraju alergijske reakcije izazvane histaminicima. Ponekad ovi lekovi izazivaju pospanost.
- Kortikosteroidi – za vreme pogoršanog zapaljenja lekar može odrediti upotrebu kortikosteroida. Ove preparate treba koristiti strogo prema uputstvu, što je moguće kraće, ali dovoljno dugo radi potpune efikasnosti.
- Kalcineurinski inhibitori – ovo je dragocena alternativa koja ne sadrži kortikosteroide, a može se koristiti od druge godine života deteta. Naročito su pogodni za upotrebu na osetljivim delovima, kao što je koža lica, ali i kod dece i osoba koji nisu tolerantni na preparate koji sadrže kortikosteroide.
Inače, deluju tako što inhibiraju upravo ćelije koje izazivaju upalu kože kod atopijskog dermatitisa. Pokazali su se posebno efikasnim ako se nanesu na kožu pri prvim znacima razvoja bolesti, jer će sprečiti njeno dalje širenje.
- Antibiotici – kod bakterijskih i virusnih infekcija koje se često javljaju kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom, treba koristiti antibiotike i antivirusne lekove.
- Antihistaminici – za ublažavanje svraba mogu se koristiti antihistaminici, ali samo uz konsultaciju sa lekarom.
Terapija
Primenom svetlosne, odnosno fototerapije ultraljubičastim zracima može se smanjiti upaljenost kože i svrab. Ova terapija je odgovarajuća kod osoba sa velikim procentom zahvaćene kože.
Da li je atopijski dermatitis potpuno izlečiv?
Ovu upornu i dosadnu bolest još uvek nije moguće potpuno izlečiti. Ali, uz pravilnu negu kože i izbegavanje činilaca koji izazivaju pojavu atopijskog dermatitisa, ostvaruje se sasvim dobra kontrola ove bolesti.
Preventiva i dobre životne navike
I dermatolozi, kao i drugi lekari, govore o koži kao ogledalu zdravlja. Hrana koja sadrži konzervanse, emulgatore, pojačivače ukusa, kafa i cigarete loše utiču na opšte stanje organizma, pa i na kožu.
Sa druge strane, unos dovoljne količine vode je od neizmernog značaja. Boravak na svežem vazduhu, kretanje i odgovarajuća fizička aktivnost obezbeđuju dovoljno kiseonika za razgradnju toksina nagomilanih u organizmu.
Preventivni postupci kao deo terapije atopijskog dermatitisa
Dobro edukovani bolesnici i njihovi roditelji mogu redovnom upotrebom sredstava za zamašćivanje kože, kao i blagih sredstava za pranje, u značajnoj meri sprečiti pogoršanje bolesti i pojavu akutnih zapaljenskih procesa.
Kupanjem se odstranjuje nečistoća i znoj, ali kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom ne sme se dozvoliti da se koža isuši. Preporučuje se tuširanje mlakom vodom tokom 5 do 10 minuta, primenom uljnih kupki.
Odmah nakon kupanja treba naneti emoliens preparat u obliku kreme, losiona ili gela koji hidriraju i omekšavaju kožu.
Upotreba emoliensa je značajna jer smanjuje gubitak vode kroz kožu i povećava otpornost na iritanse spolja. Ova sredstva treba da budu dermatološki testirana, bez supstanci koje mogu da deluju kao alergeni.
Uz sve navedeno, kao preventivna mera preporučuje se povremena upotreba probiotika, vitamina D i cinka.
Da zaključimo:
Iako se atopijski dermatitis ne može sasvim izlečiti, uz blagovremeno postavljenu dijagnozu i adekvatnu negu suve i osetljive kože, kao i izbegavanjem okidača koji doprinose pojavi, moguće je smanjiti intenzitet simptoma ove bolesti.
U fazi pogoršanja i razvoja zapaljenskih procesa primenjuje se nekoliko vrsta lekova koje svakako treba davati detetu samo po savetu lekara – terapija „na svoju ruku“ dugoročno predstavlja opasnost za dete.
