Proleće 2020. nas je iznenadilo mnogim stvarima a jedna od njih je potreba za jakim imunitetom. Da bi imuni sistem dobro funkcionisao bitan je dobar rad creva jer se oko 70 procenata imunološkog sistema nalazi upravo duž probavnog trakta. A za dobro funkcionisanje creva neophodni su probiotici i prebiotici. Čemu oni praktično služe? Pre ovog odgovora – podsetimo se kakvo je „stanje stvari“ na terenu tj. u crevima.
Veliki broj bakterija živi u našim crevima (setite se mikrobioma i mikrobiote). Rade „punom parom“ i bez pauze u procesu razgradnje unete hrane i od toga imaju koristi i one i mi. One imaju stanište i hranu koju vole, a mi veliku pomoć pri razgradnji iste te hrane, izvlačenju dodatnih hranljivih materija kao i proizvodnji nekih vitamina koji su nam neophodni.
Kada se ovim malim “radnicima” zada previše posla (uglavnom u vidu loše i nekvalitente hrane ali i stresa) – rezultat je loše varenje i previše toksina koji ostaju u organizmu. Sve se to reflektuje i na zdravlje našeg tela i na imunitet! Dakle, veliki procenat lošeg imuniteta leži u prevelikom obimu posla za mikroorganizme. Nekada (setite se šta je pisano za SIBO) bakterije jednostavno „odlepe“ i treba mnogo vremena da se vrate u ravnotežu.
Ponekad ovih malih pomagača nema dovoljno – najslikovitije se može opisati kao nedostatak radnika u fabrici u kojoj se obim posla stalno povećava.
Razlozi za povećanje obima posla tj. materijala koji se nađe u crevima – mogu da budu:
- Genetski, jer svako ima jedinstven sistem varenja pa neke materije sporije vari u ustima i želucu tako da višak prosleđuje u debelo crevo;
- Prevelik unos tečnosti pre i za vreme jela, jer se time razblažuje želudačna kiselina. Praktično, ako osoba nije imala problem sa slabim varenjem ranije na dobrom putu je da ga napravi;
- Redovna ishrana namirnicama koje sadrže velike količine konzervansa i antibiotika. Ukoliko nemate problema sa sistemom za varenje i sve radi regularno, opet može doći do zastoja kada hrana koja se inače vari u crevima a sadrži antibiotike. Problem je očigledan, jer svi ti vredni mikroorganizmi stradaju zajedno sa bakterijama uljezima.
Rešenje za bolji rad creva i bolji imunitet
Bilo kako bilo, za svaki problem koji se pojavi nađe se i rešenje. Vraćajući se na primer fabrike i radnika postoje dva načina kojima se može sa ovom poteškoćom izaći na kraj.
Prvi način je povećanje broja korisnih mikroorganizama a drugi je podsticanje postojeće populacije mikroorganizama da brže radi i da se brže razmnožava. I sve to kroz unos određenih namirnica. U savremenoj nauci ove dve vrste namirnica se zovu probiotici i prebiotici.
Probiotici
Probiotici su hranljive materije koje u sebi sadrže, po nas, korisne kulture mikroorganizama. Unosom hrane koja sadrži ove mikroorganizme mi činimo uslugu postojećim jer im obezbeđujemo pojačanje (ili slikovito: povećavamo broj radnika u fabrici). Probiotici se još u žargonu zovu i „živa hrana“.
U namirnice koje treba pomenuti kao delotvorne probiotike spadaju:
- jogurt,
- kefir,
- kiseli kupus,
- kiseli krastavci,
- različite vrste turšija,
- kombuha,
- zeleni grašak…
Ima ih još, ali su ove namirnice najefikasnije. Ako mislite da morate čekati jer je sezona pravljenja turšija prošla, obradovaće vas na kraju članka recept za pripremanje zdrave i brze turšije bogate probioticima.
Iako su spomenute namirnice dostupne u prodaji ipak je naša najtoplija preporuka da ih pravite u domaćoj režiji. Razlog su gore pomenuti konzervansi, antibiotici i prezervativi koje prerađivačka industrija stavlja u svoje proizvode. Da ne bude zabune, i industrijski proizvodi sadrže probiotike ali u znatno manjoj količini u odnosu na one iz domaće proizvodnje.
Prebiotici
Prebiotici su namirnice koje sadrže hranljive materije koje nisu primarno korisne za nas već za mikroorganizme koji obitavaju u našim crevima.
Logika kojom se kod upotrebe prebiotika služimo je činjenica da postoje idealni uslovi (tj. hrana) za najefektivniji rad i razmnožavanje bakterija tako da daju brzo varenje i kraće zadržavanje hrane u crevima. Praktično, mi ih hranimo namirnicama koje posebno vole a to su one bogate mineralima i zato je poželjno redovno jesti sveže povrće. Ne kuvano, ne pečeno već samo oprano i iseckano povrće je ono za čime naše bakterije najviše žude.
Prema analogiji fabrike i radnika onda ovo može da se opiše kao davanje povišice i podsticaja radnicima. Kao veoma efektivne prebiotike (spisak je duži) vredi pomenuti:
- svež koren cikorije,
- sveža čičoka,
- svež list maslačka,
- svež beli luk,
- svež praziluk,
- svež crni luk,
- sveža šargarepa…
Probiotici i prebiotici ipak nisu rešenje za sve
Probitici i prebiotici jesu rešenje za mnoge probleme koji nastaju usled sporog varenja ali nisu dugotrajno rešenje. Rešenje je pažnja. Pažnja koja se usmerava na namirnice koje vam izazivaju probleme sa varenjem i njihova zamena namirnicama koje vam ne prave taj problem.
Taj proces traženja, posmatranja i prebiranja šta valja i šta ne valja je dugotrajan a ponekad može da traje i godinama. Dok se jasno ne definiše šta je dobro a šta nije, probitici i prebiotici su tu da vam olakšaju život. A i vaš imunitet će biti znatno jači jer, kada probava radi kako treba, nema viška toksina i nikakvih iznenađenja za naše prirodne čuvare.
. . .
Brza turšija
Sastojci:
- šargarepa, kupus i krastavac
- morska ili himalajsk so
- voda
- lovorov list i biber u zrnu (ako želite)
Izrendajte šargarepu i kupus. Krastavac isecite na kolutiće. Pomešajte šargarepu i kupus (odnos po želji), pospite kašikicom soli i opet rukom promešajte uz malo jače pritiskanje tako da povrće upije so.
Na dno tegle stavite sloj povrća debljine 2 – 3 cm a preko toga naređajte kolutiće krastavca i slažite naizmenično povrće i krastavac sve dok se tegla ne napuni. Nalijte vodom da povrće u tegli ogrezne.
Staviti na sunce (osunčano mesto na terasi ili prozoru) i nakon 2 – 3 dana turšija je spremna za upotrebu. Pre korišćenja željenu količinu staviti u cediljku i pustiti mlaz vode da malo spere so, a zatim servirati.
Napomene: Na sličan način se pravi i turšija od krastavaca koje možete seći na različite načine. Rotkvice ili dajkon, mogu se takođe korisiti za turšiju na isti način kao kupus i šargarepa. Lovor i biber (oba ili pojedinačno) – stavljaju se prema ukusu. A možete eksperimentisati i sa mirođijom, ruzmarinom, majčinom dušicom…
