Čir na želucu (Ulcus gaster) i čir na dvanaestopalačnom crevu (Ulcus duodeni) predstavljaju dve vrste peptičkih ulkusa. Obe vrste čira imaju tendenciju da se javljaju (ili pogoršavaju) na prelazu između zime i proleća, pa je upravo sada pravi trenutak da podelimo informacije koje mogu pomoći da se ova neprijatna stanja lakše saniraju.
Peptički ulkus je čir koji nastaje zbog pojačane aktivnosti želudačne kiseline. On se javlja ili na sluzokoži želuca ili u gornjem delu tankog creva. Osoba može imati jedan, ali i oba tipa ulkusa u isto vreme.
Obe bolesti mogu nastati u bilo kojoj starosnoj dobi, a statistički podaci govore da u razvijenim zemljama 1 od 10 osoba razvije ulkusne bolesti u toku jedne godine.
Zašto nastaje čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu?
Postoji više faktora koji utiču na nastanak peptičkog ulkusa, ali najčešće su to bakterijska infekcija ili prekomerna, odnosno dugotrajna upotreba određenih lekova.
Ranije se verovalo da su stres, ljuta i začinjena hrana uzročnici čireva, ali s vremenom se utvrdilo da to nije tačno. Ipak, treba napomenuti da stres i loša ishrana mogu podstaći i pogoršati razvoj ulkusa i prateće simptome.
Heliko bakterija (Helicobacter pylori, H. pylori)
U većini slučajeva uzrok peptičkih čireva su infekcije bakterijom Helicobacter pylori. Ova bakterija utiče na zaštitnu moć sluzokože želuca, koja štiti ovaj organ ali i creva. Pod uticajem Heliko bakterije sluzokoža želuca i dvanaestopalačnog creva gubi zaštitnu moć, a jaka želudačna kiselina slobodno prodire kroz nju, nagriza tkivo i tako se stvara čir.
Nije poznato kako se tačno Helicobacter prenosi, ali veruje se da ju je moguće uneti u organizam preko vode, hrane i prljavog pribora. Takođe, osobe sa ovom bakterijom mogu je dalje preneti pljuvačkom. Helicobacter pylori je izuzetno otporna bakterija i njeno lečenje zahteva specifičnu terapiju.
Lekovi za čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Nakon Heliko bakterije, lekovi su na drugom mestu uzroka peptičkog čira. Ukoliko zastupljena redovna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (skraćeno: NSAIL), kao što su aspirin, ibuprofen, diklofenak, acetilsalicilna kiselina, imate veći rizik da obolite od peptičkog ulkusa. To se dešava zato što pomenuti lekovi iritiraju i oštećuju sluznicu želuca i sluzokožu creva.
Druga oboljenja
U retkim slučajevima moguća je pojava peptičkih čireva kao posledica malignih i benignih tumora. Ovakvi tumori otpuštaju hormone koji utiču na prekomerni nastanak stomačnih kiselina, što pokreće stvaranje peptičkog ulkusa.
Koliko se simptomi čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu razlikuju?
Osnovni način da razlikujete čir na želucu od čira na dvanaestopalačnom crevu (dvanaestercu) jesu simptomi, tačnije to kada i gde se oni javljaju.
Kada je u pitanju ulkus na želucu, simptomi se javljaju ili pojačavaju odmah nakon obroka. Simptomi čira na dvanaestercu malo su drugačiji i javljaju se na prazan želudac, kada je osoba gladna, usred noći (najčešće oko 4 sata ujutru) ili nekoliko sati (obično 3 sata) nakon obroka.
Najčešći simptom peptičkog čira je bol, ali se mesto bola ne mora poklapati s tačnim mestom čira.
Za čir na želucu karakterističan je tup bol, a zbog čira na dvanaestercu više se javljaju oštra probadanja nego bol, kao i osećaj pečenja.
Drugi simptomi koji se javljaju jesu mučnina, povraćanje i nadutost.
Osobe koje imaju neku vrstu peptičke bolesti nemaju konstantne simptome, već se oni povremeno javljaju, pa nestaju na nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Takođe, za ulkus na dvanaestopalačnom crevu specifično je to što se javlja sezonski, i to u proleće i jesen.
Neobično je što većina osoba koja ima neku vrstu čira ne oseća nikakve simptome. Međutim, ima i onih s ozbiljnim simptomima i krvarenjem.
Ozbiljniji simptomi koji se mogu javiti su sledeći:
- krv u stolici ili stolica crne boje (obično je u pitanju perforacija čira),
- poteškoće pri disanju,
- kratak dah tokom fizičke aktivnosti,
- povraćanje krvi,
- zamor i
- nesvestica.
Ukoliko osećate bilo koji od navedenih simptoma ili bol u stomaku, potrebno je da se javite svom izabranom lekaru.
Faktori rizika
Jedan od faktora koji utiče na razvitak bolesti je i genetske prirode. Poznato je da se peptički čirevi javljaju kod osoba koje su u svojoj porodici već imale takve slučajeve.
Osim lekova NSAID, postoje još neki lekovi izazivači ulkusa. U pitanju su lekovi za lečenje osteoporoze, antikoagulanti, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, kao i neki lekovi koji se koriste u hemoterapiji.
Drugi poznati faktori rizika su upotreba alkohola i cigareta, teške fizičke povrede, ali i godine (rizična grupa su osobe starije od 70 godina).
Kako se dijagnostikuje čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Dijagnoza čira na želucu ili na dvanaestercu može se uspostaviti na više načina.
Ukoliko se sumnja da je do pojave čira došlo zbog infekcije sa Helicobacter pylori, potrebno je uraditi neki od ovih testova:
- Analiza krvi – Ovim testom moguće je otkriti antitela na bakteriju H. pylori.
- Urea izdisajni test – Pacijent popije pilulu u kojoj se nalazi urea u specijalnoj formulaciji. Uzima se uzorak pacijentovog izdisaja i meri se nivo ugljen-dioksida. Kada je bakterija H. pylori prisutna, može se otkriti određena vrsta ugljen-dioksida. Ovaj test je tačan u 97% slučajeva.
- Analiza stolice – Ovim testom je moguće otkriti određen protein koji je prisutan samo ako je tu i bakterija H. pylori.
Pored ovih analiza, koje se koriste kako bi se utvrdilo prisustvo Helicobacter infekcije, osnovni dijagnostički metod za ulkus na želucu jesu radiološki pregled (kao kontrastno sredstvo se koristi barijum) i endoskopski metod.
Pomoću radiološke metode moguće je doći do dijagnoze u oko 90% slučajeva, ali se povremeno javljaju i lažno pozitivni i lažno negativni rezultati.
Upravo zato je nakon radiološke metode potrebno uraditi i endoskopski pregled (pregled želuca malom kamerom na vrhu duge, fleksibilne cevi), kojim se mogu tačno videti lokalizacija, veličina i izgled čira. U toku ovog pregleda moguće je izvršiti i biopsiju kako bi se utvrdilo da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje.
Do dijagnoze čira na dvanaestopalačnom crevu dolazi se na sličan način: gastroskopijom i rendgenskim snimanjem želuca.
Lečenje
Lečenje peptičkih čireva (ulkusne bolesti) razlikuje se od pacijenta do pacijenta i zavisi od uzroka i težine simptoma.
Ukoliko pacijent ima infekciju H. pylori, lečenje je potrebno sprovesti antibioticima u kombinaciji s lekovima za smanjenje želudačne kiselosti i lekovima koji štite sluzokožu. Ako želudačni čir nije uzrokovan ovom bakterijom, potrebno je uzimati samo lekove koji blokiraju lučenje želudačne kiseline.
Antacidi se mogu koristiti kao pomoćna terapija i za smanjenje ili uklanjanje simptoma bolesti (uglavnom bol i višak kiseline – pratioce ove bolesti).
Ako je uzrok nastanka bolesti konzumiranje određenih NSAID lekova, potrebno je smanjiti njihovu upotrebu. Idealno bi bilo prestati s njihovim korišćenjem ili ih pak zameniti drugim adekvatnim lekovima.
Kada terapija lekovima ne pomaže, a bolest je „tvrdokorna“ postoji mogućnost operacije.
Ruptura (probijanje) zida želuca ili dvanaestopalačnog creva izazvana čirom (kada obično nastaje i krvarenje) smatra se hitnim slučajem i potrebno je odmah operisati pacijenta.
Dijeta kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Kako bi terapija za ovu bolest želuca bila što uspešnija potrebno je da se pridržavate određene vrste ishrane koja neće izazivati i pogoršavati simptome.
Iz ishrane je potrebno u potpunosti izbaciti ljutu hranu, kiselu hranu, alkohol, vrela jela, ali i previše hladna jela. Iako ova vrsta hrane nije uzrok bolesti, doprinosi njenom pogoršanju i izaziva i druge komplikacije (pre svega povećanje kiseline).
Mleko nije potrebno izbaciti iz ishrane, ali je preporučljivo smanjiti njegovu upotrebu i koristiti obrano mleko.
Kod pripreme hrane važno je obratiti pažnju na sam način kuvanja i izbegavati prženje, pečenje i korišćenje životinjskih masti za pripremu, kao i zaprške. Hrana bi trebalo da se priprema dinstanjem, paranjem ili kuvanjem, najbolje na vodi.
Hrana koju treba IZBEGAVATI:
- Meso: svinjetina, divljač, prženo i pohovano meso, iznutrice, industrijske kobasice, salame, dimljena i usoljena mesa
- Riba: sve vrste masne ribe, konzervirana riba, lignje, dagnje i rakovi
- Jaja: tvrdo kuvana i pržena jaja
- Mleko i mlečni proizvodi: punomasno mleko, punomasna pavlaka, topljeni sirevi, masni tvrdi sirevi
- Žitarice i proizvodi od žitarica: svež hleb i pecivo od belog brašna, integralnog brašna i raženog brašna, testa sa kvascem, kisela testa, masna testa
- Masnoće: svinjska mast, guščija mast, loj, podgrejano ulje, podgrejan maslac
- Voće: Nezrelo voće, preslatko voće, konzervirano voće, kiselo voće (agrumi), orasi, bademi, smokve, trešnje
- Povrće: kelj, grašak, sočivo, pasulj, krastavac, kiseli krastavci, kiseli kupus, konzervirano povrće, paprika, luk, rotkvice, paradajz, kečap i konzervirani paradajz, krompir ako je pržen ili pečen, soja, pečurke
- Šećeri i slatkiši: beli šećer, svi industrijski slatkiši uključujući čokoladu i sladoled, domaći slatkiši, kao što su torte, palačinke, marmelade, krofne i slično
- Ostalo: alkohol, gazirana pića, kafa, crni čaj, ljuti začini, biber, sirće, senf, začini sa dodatkom pojačivača ukusa kao što je “vegeta”
Hrana koja je PREPORUČENA:
- Meso: teletina, junetina, nemasna piletina, jagnjetina, jaretina, dinstano meso, šunka, ćureća prsa
- Riba: nemasna bela riba i riblja čorba ukoliko nije ljuta
- Jaja: meko kuvana jaja
- Mleko i mlečni proizvodi: obrano mleko, nemasno kiselo mleko, nemasni sirevi
- Žitarice i proizvodi od žitarica: dvopek, tostirani ili bajati beli ili polubeli hleb, testenina, pirinač, pšenični i kukuruzni griz
- Masnoće: maslac, biljna ulja
- Voće: jabuka bez kore, sveže ceđeni voćni sokovi od dozvoljenog voća, kompoti bez šećera, banane, suvo voće osim smokava
- Povrće: dinstano ili kuvano, pasirano povrće, spanać, blitva, zelje, prokelj, šargarepa, cvekla, mlad grašak, boranija, tikvice, svež kupus, sok od kupusa, kuvani luk, zelena salata, kuvani krompir
- Šećeri i slatkiši: med, sutlijaš, puding, griz bez šećera
- Ostalo: mineralna voda, blagi biljni čajevi, so, peršun, lovor
Prirodna rešenja
Sok od kupusa leči želudac
Uz konvencijalnu terapiju u lečenju bolesti, nekada određeni prirodni preparati mogu dati sjajne rezultate. Jedan od takvih preparata je i dobro poznati recept naših baka, sok od kupusa koji se samo da uklanja bol već pomaže obnovi sluzokože.
U ovom slučaju ne misli se na rasol, već na sok od svežeg kupusa. Ovaj sok je bogat vitaminom C, ali i drugim vitaminima i mineralima.
Preporučuje se konzumiranje jedne čaše soka (2 dl) od svežeg kupusa na prazan stomak, svakog dana ujutru pola sata pre doručka i to u periodu od najmanje 10 dana. Postoje studije koje pokazuju da konzumacija ovog soka u periodu od 3 nedelje čak u 93% slučajeva potpuno sanira oštećenja sluznice želuca!
Ako imate sokovnik ovaj sok možete pripremiti tako što ćete u njega dodati pola glavice opranog kupusa i jednu čašu vode.
A ako nemate sokovnik, potrebno je da naribate kupus i ostavite ga da odstoji preko noći u frižideru. Ujutru kupus procedite kroz gazu, a sok koji ste dobili popijte, ali prvo sačekajte da se ugreje do sobne temperature.
Prirodni lek protiv čira na želucu
Još jedan prirodni preparat koji se pokazao kao odličan lek protiv bola u želucu i ostalih simptoma čira možete napraviti na vrlo lak način uz sastojke koje verovatno već imate kod kuće.
Potrebno vam je 500 g meda, 500 ml devičanskog maslinovog ulja, 100 ml jabukovog sirćeta i sok od jednog limuna. Sve sastojke dobro pomešajte i stavite u teglu koju se prethodno oprali i dezinfikovali. Smesu je potrebno da čuvate u frižideru i uzimate po jednu kašiku oko pola sata pre svakog obroka. Kada potrošite svu količinu koju ste napravili potrebno je napraviti pauzu od mesec dana pre nego što ponovite kuru.
Prirodni preparat od bokvice
Bokvica je izuzetno lekovita biljka i može da se koristi za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Prirodni preparat od bokvice se vrlo lako pravi, a daje sjajne rezultate. Ono što je potrebno da uradite pre nego što počnete sa pravljenjem ovog preparata je da nađete bokvicu. Bitno je da to nije bokvica koja je ubrana pored puta i u urbanim delovima. Potrudite se da nađete neko mesto koje je udaljeno od zagađenja.
Za ovaj preparat će vam biti potrebna sveža bokvica, oko 500 g ili koliko god da ste uspeli da uberete. Bokvicu prvo operite pa je stavite u blender zajedno sa sokom jednog limuna i 100 ml devičanskog maslinovog ulja i 100 g meda. Sve sastojke je potrebno samleti u blenderu ili uz pomoć štapnog miksera. Dobijenu smesu stavite u prethodno opranu i dezinfikovanu teglu i čuvajte u frižideru. Uzimajte po jednu kašiku pre svakog obroka u trajanju od mesec dana, pa napravite pauzu od nedelju dana.
Belim lukom protiv Helicobacter pylori
Beli luk je poznat po svom antiupalnom i antimikrobnom dejstu i pokazao se kao odličan saveznik u borbi protiv Helicobacter pylori. Gledajte da uvrstite beli luk što više u svoju ishranu i da ga koristite što više možete. Ako ne volite da jedete beli luk i ne možete da ga uvrstite u svoju ishranu, postoje kapi od belog luka koje su veoma delotvorne, a i praktičnije su za korišćenje.
Kako se može prevenirati čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Ne postoji ništa što potpuno može sprečiti nastanak peptičkog čira. Međutim, postoje određeni saveti koji bi mogli pomoći da se smanji rizik od nastanka ovog čira.
- Ako redovno koristite NSAID lekove za neke druge bolesti, smanjite njihovu upotrebu ili promenite terapiju ako je to moguće.
- Ako ne možete da prestanete da koristite lekove iz NSAID grupe, pijte ih uz obroke ili uz lekove za zaštitu sluznice želuca.
- Prestanite da pušite i smanjite unos alkoholnih pića.
- Hranite se zdravo.
- Povećajte fizičku aktivnost.
Zaključak
Čir na želucu i čir na dvanaestercu mogu biti izrazito neprijatna oboljenja, s bolnim simptomima. Ukoliko se ne leče na adekvatan način, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Posebno ozbiljne posledice mogu imati osobe s nekim pridruženim zdravstvenim problemom ili hroničnim oboljenjem.
Ako imate neki od simptoma, pogotovo bolove u predelu želuca ili krvarenje, odmah se javite svom izabranom lekaru. Nemojte trpeti bol ili ignorisati simptome. Takođe, jasni indikaktori da nešto nije u redu su i simptomi kao što su mučnina, povraćanje – naročito ako se dešavaju posle obroka (ili noću).
Uz adekvatnu negu i lečenje moguće je smanjiti mogućnost ponovnog nastanka čireva. Od toga koliko se pacijent pridržava propisane terapije i koliko je uporan u tome da svoje stanje drži pod kontrolom zavisi i to da li će se bolest ponovo javiti. Prema tome, treba zapamtiti da ovo stanje nije neizlečivo i da određenim promenama možete sprečiti ponovno pojavu bolesti.
