r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Želudačna kiselina – omražena a korisna

Šta biste rekli, ako vas neko upita, koje su najdragocenije tečnosti u vašem organizmu? Verovatno biste odmah spomenuli krv. Ali, da li biste se setili da je jedna od najdragocenijih „telesnih tečnosti“ i želudačna kiselina?

Da, upravo ona tečnost na koju se mnogi žale: muči me kiselina, peče me želudac posle jela, kiselina mi se popela u grlo… Praktično, želudačna kiselina se često spominje u kontekstu neprijatnosti – dok se veliki broj korisnih funkcija naprosto zaboravlja ili ne poznaje. Tu smo da ispravimo ovu „nepravdu“.

apstraktni prikaz kako želudačna kiselina se širi van želuca

Šta je želudačna kiselina

To je probavna tečnost koja se formira u želucu, a sadrži hlorovodoničnu kiselinu (HCL) koja je važna za dobro zdravlje želuca, probavnog trakta i čitavog organizma i ima ključnu ulogu u varenju proteina.

Želudac je jedini organ gde bi uvek trebala da bude jaka kisela sredina. Poželjno je da kiselost bude između pH 2 i 3. Da vas podsetimo: na pH skali broj 7 predstavlja  neutralno stanje, sve što je preko toga ima sve veću alkalnost do broja 14 (najalkalnije supstance), a ispod broja 7 je sve kiselo. I što manji broj (u ovom slučaju 2 i 3) – to je kiselost veća i suprotno.

Vratimo se ulozi želudačne kiseline u organizmu. Osim što pomaže pri razgradnji proteina, želudačna kiselina pomaže i pri ubijanju mikroba i patogenih bakterija. Praktično, „sprži“ većinu patogena kada se u želucu u njoj „okupaju“ i time štiti digestivni trakt od nepoželjnih gostiju. Naravno, kada je ima dovoljno i kada je dovoljno jaka.

Želudačnu kiselinu luče parijetalne ćelije preko sekretorne mreže, u deo želuca pod nazivom lumen. Ovaj proces zahteva mnogo energije, ali organizam ne žali da potroši svu tu energiju zbog dobrobiti koje želudačna kiselina donosi.

Zašto je još bitna želudačna kiselina

Pored toga što nam pomaže u varenju i zaštiti od mikroba i patogenih bakterija, želudačna kiselina nas štiti i od gljivica (npr. kandide), pomaže kod apsorpcije hranljivih materija kao što su proteini i vitamin B12, kalcijum, magnezijum, cink, selen, bakar i gvožđe, utiče na zdravlje naše kože i štiti od pojave sindroma propustljivih creva (SIBO).

Kako nam toliko jaka kiselina ne „istopi“ želudac? U normalnim uslovima kada se u želucu stvara ova izuzetno jaka kiselina, stvara se i tanak sloj posebne sluzi otporne na kiselinu koji oblaže unutrašnjost želuca. Taj sloj čuva želudac od agresivnih i jakih želudačnih sokova i enzima, pa je uvek poželjna savršena ravnoteža između kiseline i ovih odbrambenih kontrolnih mehanizama. Obična voda (da, H2O) pomaže građenje kiseline, ali i ove zaštitne barijere pa je preporučljivo popiti čašu vode pola sata pre jela da bi se stvorio ovaj sloj u želucu.

Ukoliko je ravnoteža u želucu poremećena usled različitih faktora ili zbog starenja organizma i ne proizvodi se dovoljno želudačne kiseline, ili kiselina oštećuje sluzokožu želuca, dolazi do različitih zdravstvenih, a prvenstveno gastrointestinalnih problema. Neki od problema mogu biti gorušica, nadutost, gastritis, ali i problemi sa kožom, kao što su akne i rozacea.

Stres – najgori neprijatelj kiseline

Jedan od faktora koji značajno utiče na želudačnu kiselinu i stvaranje iste je stres. Potražite potvrdu ove činjenicu u sopstvenom iskustvu: sigurno ste nekada doživeli da imate problem sa stomakom, želucem, gorušicom i slično, baš u vreme kada ste proživljavali neki stresan period u životu ili bili pod nekom vrstom pritiska (posao, porodica, veza…).

Inače, stres nepovoljno utiče na ceo organizam i u stresnim situacijama organizam prilično pati a i mi sa njim. Tokom stresnih situacija, između ostalog, dolazi do smanjenog dotoka krvi u želudac, što može dovesti do ozbiljnih gastrointestinalnih problema. Praktično, želudac ne može da svari stres jer blokira stvaranje želudačne kiseline, pa samim tim želudac nije u mogućnosti normalno da funkcioniše.

Isto tako, stres može biti uzrok i prekomernog lučenja želudačne kiseline što takođe dovodi do mnogih problema.

Šta je višak želudačne kiseline i kako nastaje

Kada telo proizvodi više želudačne kiseline nego što je potrebno to može dovesti do blagih, ali i težih zdravstvenih problema.

Postoji dosta faktora koji utiču na povećanje želudačne kiseline a najčešći su:

  • Izbor namirnica – ako u vašoj ishrani preovladava začinjena, ljuta i masna hrana, kao i hrana bogata vlaknima može doći do prekomerne proizvodnje želudačne kiseline.
  • Neredovna ishrana i previše dug vremenski razmak između dva obroka, utiču na prekomernu proizvodnju želudačne kiseline.
  • Alkohol, mleko, pića sa kofeinom, cigarete – iritiraju i stimulišu želudac da proizvodi višak želudačne kiseline.
  • Bakterijske infekcije – često utiču na brzo i veliko povećanje proizvodnje želudačne kiseline. A najčešće bakterija Helikobakter pilori odgovorna za ovo.

Simptomi viška želudačne kiseline

Uobičajeni simptomi viška želudačne kiseline su u većini slučajeva blagi, ali mogu biti izuzetno neprijatni.

  • Nadimanje, nadutost, podrigivanje.
  • Gorušica i refluks (vraćanje) kiseline – gastrointestinalna refluksna bolest (GERB) – sadržaj želuca se vraća nazad u jednjak. Ovo može biti veoma neprijatno stanje praćeno bolovima u predelu grudi koji liče na srčane probleme.
  • Čirevi – otvorene rane na sluzokoži želuca (čir na želucu). Čir na želucu može dovesti do smrtnog ishoda ukoliko dođe do krvarenja i perforacije.

Višak želudačne kiseline i mleko – mit koji je pao

Dugo godina se za višak kiseline u želucu (koji ne mora to i da bude – videćete dalje u tekstu) preporučivalo mleko kao namirnica koja „neutrališe“ kiselinu. Međutim, istraživanja su pokazala da je u pitanju velika zabluda. Posle početnog olakšanja, posle nekih 20 do 30 minuta, mleko daje suprotni efekat jer u želucu formira svojevrsnu loptu u kojoj ima proteina (kazein) i za koju treba još kiseline… I tako u krug…

osoba koja se drži za stomak jer ima osećaj žarenja u želucu

Šta je manjak želudačne kiseline?

Pored viška (o čemu se mnogo više govori) mnogo češće dolazi do manjka želudačne kiseline. A verovali ili ne, u većini slučajeva kada i osetite neku neprijatnost u vezi sa želucem, kao na primer gorušicu, to pre ima veze sa manjkom želudačne kiseline, nego sa viškom!

Hipohloridija je medicinski termin koji označava pojavu niskih vrednosti kiseline u želucu. Takođe, može doći i do pojave potpunog odsustva ili prisustva vrlo male količine hlorovodonične kiseline u želucu i ta pojava se naziva ahlorhidrija. Ova pojava je povezana sa zdravstvenim problema kao što su hronični gastritis, karcinom želuca, perniciozna anemija i alkoholizam.

Slični problemi sa viškom želudačne kiseline se javljaju i prilikom manjka, a to su:

  • Nadimanje, nadutost, podrigivanje
  • Gorušica
  • Refluks kiseline (GERB)

Ali postoje i simptomi koji su specifični za manjak želudačne kiseline:

  • Pojava kandide i bakterijski rast u crevima
  • Problemi sa varenjem proteina
  • Manjak ili nedostatak apetita
  • Sitost nakon unosa vrlo male količine hrane
  • Bol i pečenje u želucu
  • Konstipacija
  • Dijareja

Zašto dolazi do manjka želudačne kiseline

Sve više ljudi ima upravo problem manjka kiseline, a ne viška (kako obično misle). Ovaj manjak vezuje se za savremeni način života, loš životni stil, loše životne navike, lošu ishranu i previše stresa. Sve loše do lošeg… Moglo bi se reći da je ovo „bolest“ savremenog čoveka.

Razlozi koji dovode do manjka želudačne kiseline:

  • Loša ishrana bogata prerađenom hranom naročito šećerom
  • Intolerancija na određenu hranu
  • Različiti poremećaji ishrane uključujući neuhranjenost/gojaznost
  • Dugoročno praktikovanje restriktivnih dijeta
  • Nedostatak fizičke aktivnosti
  • Preterana fizička aktivnost u kombinaciji sa vrlo intenzivnim vežbama
  • Konzumacija antibiotika i drugih lekova (antacida)
  • Prekomerna konzumacija alkohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci
  • Hronični stres

Na pojavu hipohloridije utiču i određene stvari na koje prosto ne možemo direktno da utičemo, a to su starenje, trudnoća i hormonalne promene.

  • Starenje – više od 50% muškaraca i žena starijih od 60 godina ima problema sa atrofičnim gastritisom, odnosno u njihovom želucu se ili luči izuzetno malo ili nimalo kiseline. A kod osoba starijih od 80 godina ovo stanje je sasvim normalno i uobičajeno.
  • Trudnoća i hormonske promene – tokom trudnoće, kao i kod određenih hormonalnih promena i poremećaja, može doći do promene u stvaranju želudačne kiseline, kao i manjka iste.

Koliko je opasan manjak želudačne kiseline

Iako u većini slučajeva simptomi koje osećate dođu i prođu, ne treba ih zanemariti jer time samo prolongirate neprijatnost i dovodite sebe do mogućih ozbiljnih posledica.

Usled nedostatka hlorovodonične, odnosno želudačne kiseline može doći do pojave:

  • Nesvarene hrane u stolici
  • Pojave kandide
  • Hroničnog umora
  • Problema u radu nadbubrežnih žlezda
  • Anemije
  • Astme
  • Hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi)
  • Mnogobrojnih kožnih problema
  • Lupusa
  • Osteoartritisa
  • Osteoporoze

grafička ilustracija koja pokazuje kako lekari ispituju želudac i kiselinu unutar njega uz različite lekove

Kako rešiti problem viška ili manjka želudačne kiseline

Ako osećate bilo kakvu neprijatnost, bolove ili simptome koje smo prethodno naveli a intenzit bola i neprijatnosti je veliki obavezno se javite izabranom lekaru.

Dijagnoza, kako viška, tako i manjka želudačne kiseline može da se utvrdi otkrivanjem uzroka koji su do toga doveli. Potrebno je izvršiti biopsiju sluzokože želuca, iz krvi odrediti antitela na sopstvenu želudačnu sluzokožu, i odrediti eventualno prisustvo bakterije Helikobakter pilori.

U zavisnosti od uzroka koji je doveo do povećanja ili smanjenja lučenja želudačne kiseline, odrediće se način lečenja, a odluku o tome trebalo bi da donese gastroenterolog.

Obično je, uz određenu terapiju medikamentima, potrebna  i promena ishrane i određenih životnih navika koje su do stanja i dovele. Koji su medikamenti u pitanju – nećemo da pišemo budući da je to oblast specijaliste. Ipak, spomenućemo da se veoma često, kao prva pomoć, daju antacidi – lekovi koji neutrališu bio višak bilo manjak kiseline. U pitanju su antacidi i ljudi ih masovno piju da bi ublažili simptome gorušice. Većinom ih uzimaju na svoju ruku, pa tako sebi stvore veći problem nego što su imali. Jer, simptomi i viška i manjka želudačne kiseline su jako slični (zašto je to tako i kako izgleda ceo mehanizam to je već za poseban članak).

Pojedina istraživanja su pokazala da antacidi vrlo često samo maskiraju probleme, ali ih i ne rešavaju. Takođe, konzumiranje ovih lekova može da dovede do preteranog smanjenja želudačne kiseline, što svakako ne želite, jer to može dovesti do mnogo ozbiljnijih problema i komplikacija.

Promena načina života kao rešenje problema

U većini slučajeva minimalna promena životnih navika može dovesti do velikih zdravstvenih promena na bolje.

  • Naučite da se izborite sa stresom i kako da upravljate njim. Ako ste na poslu konstantno u stresnom okruženju zaštitite se od toga i potrudite se da kod kuće napravite svoju oazu mira.
  • Trudite se da dovoljno spavate i to minimalno 7 do 8 sati u toku noći.
  • Počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, nađite nešto što volite i vežbajte minimalno 30 minuta svakog dana. Ako vam obaveze to ne dozvoljavaju, pokušajte bar 3 puta nedeljno da se bavite nekim sportom i šetajte što više.
  • Oprobajte se u jogi i meditaciji i praktikujte vežbe dubokog disanja, jer ove aktivnosti su odlične za smirenje i ublažavanje stresa.
  • Nađite način da se svakog dana opustite i da uživate. Najbolji lek za stres je smeh, pa u skladu sa tim pronađite i radite ono što će vas ispunjavati i povratiti osmeh na lice. To može biti neki hobi, druženje sa dragim ljudima, gledanje omiljenih filmova i serija ili čitanje knjiga, na vama je da to otkrijete.
  • Prestanite sa lošim navikama – pušenjem, prekomernim konzumiranjem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, jer to uništava organizam ali i nepovoljno utiče na psihu.
  • Važno je promeniti Ishranu, jer upravo je to jedan od najvećih razloga zbog kojih se javlja manjak ili višak želudačne kiseline. Za početak nemojte da držite nikakve restriktivne dijete koje izbacuju nutritivne namirnice iz upotrebe i ograničavaju unos kalorija.
  • Izbacite iz upotrebe prerađenu, previše masnu, začinjenu i ljutu hranu. Obogatite vašu ishranu kuvanim i sirovim povrćem i drugim zdravim namirnicama. Odličan izbor su probiotičke namirnice kao što su jogurt ili kefir.
  • Trudite se da jedete redovno i to manje obroke u toku dana. Izbegavajte prejedanje i obilne obroke i nemojte jesti najmanje tri sata pre spavanja.
  • Zdravo je piti dosta vode u toku dana, ali obratite pažnju na to kada pijete vodu. Nije poželjno da pijete velike količine vode ili bilo koje druge tečnosti u toku obroka, jer rizikujete da razredite želudačnu kiselinu i time usporavate i otežavate varenje.

Lečenjem alternativnim metodama

Ukoliko se ustanovi da nemate ozbiljnih problema i da nema potrebe za terapijom medikamentima, uvek se možete okrenuti prirodnom načinu rešavanja problema manjka ili viška želudačne kiseline.

Da biste pomogli svom želucu da ponovo postigne izbalansiranu pH vrednost, možete koristiti namirnice, koje verovatno već imate kod kuće.

Jabukovo sirće – za povećanje kiseline

Pre svakog obroka uzmite 1 do 2 kašičice jabukovog sirćeta pomešanog sa malo vode. Vrlo je bitno da sirće bude organskog porekla, sirovo i fermentisano. Zašto baš jabukovo sirće? Zato što ima veoma nizak pH i kiselo je, pa zbog toga imitira same želudačne sokove.

jabuke i čaša jabukovog sirćeta

Rasol

Pored toga što je rasol odličan u borbi protiv mamurluka, on takođe ima odličnu sposobnost da poveća nizak nivo želudačne kiseline, ali i da snizi previsok nivo ove kiseline. Najbolje bi bilo da redovno konzumirate 1 do 2 kašike rasola, na isti način kao i jabukovo sirće.

Đumbir

Za smirenje želuca, odličan je čaj od đumbira. Lako se priprema: kolutić svežeg korena đumbira iseckati na sitno, preliti vodom i kuvati dva minuta.

Želudačna kiselina a i želudac vole – gorko!

Gorke biljke poput pelena, žalfije, hajdučke trave – poboljšavaju stvaranje kvalitetne želudačne kiseline. Zato, ukoliko imate problema sa manjkom, mudro je u svakodnevnu rutinu uvesti pijenje čaja od spomenutih biljaka. Priprema (ukoliko nije drugačije navedeno na pakovanju) je jednostavna: Kašičicu biljnog čaja prelijete sa dva decilitra ključale vode, ostavite pet-deset minuta (što duže stoji – postaje gorči), procedite i pijuckate sat vremena pre obroka. I ne, ne dodaje se med, šećer ili veštački zaslađivač.

Par reči za kraj

Želudačna kiselina povišena/snižena i problemi koje ova stanja donose su samo pokazatelji kakav nam je životni stil. Generalno, bilo koji poremećaj digestivnog trakta, a naročito želuca, govori da u nekom segmentu (ili više njih) poprilično grešimo i da je potrebno napraviti korenite promene.

Naravno, promene su uvek teške – zahtevaju izlazak iz rutine, zone komfora, čega već… ali su neophodne ukoliko želimo kvalitetniji i ispunjeniji život gde nema mesta zdravstvenim problemima koji se generišu zbog naše nepromišljenosti i nepažnje.

NEWSLETTER