Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) predstavlja bolest koju karakteriše retrogradni tok želudačnog sadržaja, odnosno vraćanje želudačne kiseline u jednjak. Jedan od najčešćih simptoma GERB-a je gorušica.
Ipak, da bi se vraćanje želudačne kiseline u jednjak ili gorušica smatralo simptomom GERB-a, potrebno je da se javlja najmanje dva puta nedeljno, i to u periodu dužem od tri meseca.
Smatra se da GERB nastaje zbog vraćanja želudačne kiseline u jednjak i/ili dušnik tokom dužeg vremenskog perioda, što izaziva određene simptome i oštećuje tkiva.
Uzrok GERB-a
Kod zdravih osoba donji ezofagealni sfinkter, odnosno prstenasti mišić, koji se nalazi na dnu jednjaka, sprečava vraćanje želudačne kiseline u jednjak. Kod osoba obolelih od GERB-a ovaj mišić ne funkcioniše kako treba, slab je i u većini slučajeva se ne zatvori dovoljno, dopuštajući sadržaju iz želuca da se vrati u jednjak.
GERB se može javiti u bilo kom starosnom dobu i kod oba pola. Češće se javlja kod sledećih osoba:
- gojaznih, zbog povećanog pritiska na želudac;
- trudnica, takođe zbog povećanog pritiska na želudac;
- onih koji koriste određene lekove (neki lekovi za astmu, antihistaminici, sedativi, antidepresivi, blokatori kalcijumskih kanala);
- onih koji pate od iritabilnog kolona;
- pušača, kao i onih koji su pasivno izloženi duvanskom dimu;
- onih koji unose alkohol u prekomernim količinama;
- onih s hijatalnom hernijom.
Ishrana i određene navike u ishranu mogu biti značajan faktor u nastanku i manifestovanju simptoma GERB-a.
Hrana koja utiče na pojavu ove bolesti i pogoršanje simptoma je masna i pržena hrana, napici s kofeinom, kisela hrana, začinjena hrana. Takođe, prejedanje, prebrzo jedenje obroka ili jedenje neposredno pre spavanja nepovoljno utiču na donji ezofagealni sfinkter i doprinose njegovom slabljenju.
PREPORUKA: Da li ste znali da WSO nudi usluge dopunskih pokrića uz životno osiguranje za troškove bolničkog lečenja i hirurških intervencija? Ovaj izbor će vam uštedeti brigu vezanu za novac – vaše zdravlje je na prvom mestu.
Simptomi GERB-a
Najčešći simptom GERB-a je gorušica, odnosno neprijatan i bolan osećaj gorenja u grudnom košu. Ovaj osećaj se javlja u centru grudnog koša, iza grudne kosti, a često se širi u jednjak i grlo.
Gorušica se najčešće javlja ili pogoršava nakon obroka, a bol i neprijatan osećaj mogu trajati i do dva sata. U mnogim slučajevima tokom trajanja ovog simptoma savijanje u stomaku ili ležanje mogu povećati bol i neprijatnost.
Ostali simptomi GERB-a mogu biti sledeći:
- vraćanje želudačne kiseline u usta u stanju mirovanja, tokom spavanja ili pri savijanju,
- gorak ukus u ustima,
- suvi kašalj,
- problemi s gutanjem,
- bolno grlo,
- promuklost,
- neprijatnost u želucu,
- bol u želucu nakon jela,
- mučnina i
- povraćanje.
Dijagnoza GERB-a
Ako često imate gorušicu ili vam se vraća želudačna kiselina, potrebno je da se što pre javite svom izabranom lekaru.
Lekar će obaviti fizički pregled i pitati kakvi se simptomi javljaju, a na osnovu sledećih testova je moguće tačno utvrditi da li je u pitanju GERB:
- laboratorijske analize krvi,
- rendgen želuca barijumom,
- gastroskopija,
- biopsija želuca i patohistološka analiza,
- ph-metrija i
- ezofagealna manometrija.
Lečenje
Lečenje GERB-a podrazumeva smanjivanje pojave simptoma i njihovo ublažavanje. To se može postići pomoću lekova, ali i uz promenu načina ishrane i životnih navika. Teže probleme neophodno je rešiti hirurškim putem.
Lekovi
Radi ublažavanja simptoma preporučuje se korišćenje antacida, H2 blokatora, kao i blokatora protonske pumpe.
H2 blokatori i blokatori protonske pumpe umanjuju dejstvo i proizvodnju želudačne kiseline, a antacidi štite sluzokožu želuca od uticaja želudačne kiseline.
Promena načina života
Ako je uzrok GERB-a gojaznost, preporuka je gubitak telesne težine.
Osobama koje su pušači preporučuje se da prestanu da konzumiraju cigarete, a osobama koje piju alkohol preporučuje se da to više ne rade.
Redovna fizička aktivnost se preporučuje u slučaju ovog problema kako bi se održala poželjna telesna težina, i to svakodnevna šetnja, ali i izbegavanje ležećeg položaja dva sata nakon jela.
PREPORUKA: Izborom dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zdravstvene probleme možete rešavati i držati pod kontrolom uz pomoć kvalitetnih stručnih lica dobro organizovanog medicinskog sistema.
Ishrana
Pojedina hrana nepovoljno utiče na simptome GERB-a i u skladu s tim bi trebalo planirati ishranu, a određene namirnice izbaciti ili smanjiti njihovo konzumiranje.
Bitno je i promeniti neke navike u ishrani. Preporučuju se manji obroci, izbegavanje prejedanja i sporije jedenje i žvakanje hrane. Bolje je jesti manje porcije više puta u toku dana nego dva-tri puta velike porcije. Takođe, bitno je izbegavati obroke dva-tri sata pre spavanja.
Hrana koju NE BI trebalo jesti je sledeća:
- masna i pržena hrana,
- začinjena i ljuta hrana,
- čokolada,
- citrusi i sokovi od citrusa,
- paradajz i proizvodi od paradajza,
- crni i beli luk,
- pepermint,
- ananas,
- kafa i napici s kofeinom,
- čaj i
- gazirana voda i gazirani sokovi.
Sve osobe različito reaguju na određene namirnice i ukoliko ne znate koja tačno namirnica izaziva simptome GERB-a kod vas, najbolje je da izbegavate sve što smo naveli.
Pomoć iz prirode
Stotinama godina unazad ljudi koriste pomoć iz prirode u borbi protiv gorušice i sličnih simptoma.
Postoje biljke koje vam mogu pomoći da ublažite simptome i prevaziđete ih vrlo lako.
- Čaj od belog sleza – smiruje iritiranu sluzokožu želuca;
- Čaj od kamilice – umiruje iritirani želudac;
- Čaj od sladića – smiruje iritiranu sluzokožu želuca i ima protivupalno dejstvo;
- Badem – služi kao prirodni antacid i
- Mirođija – ublažava osećaj gorušice.
Pre konzumiranja bilo kakvog leka iz prirode konsultujte se sa svojim lekarom, jer se mogu javiti neželjena dejstva ako neku biljku kombinujete s određenim lekovima ili imate još neke zdravstvene probleme.
Operacija
Ako promena životnog stila, načina ishrane i terapija lekovima ne pomažu ili se jave komplikacije, do rešenja problema dolazi se hirurškim putem.
Operacija podrazumeva rešavanje problema opuštenog donjeg ezofagealnog sfinktera, a to se najčešće radi endoskopskim zašivanjem ili spaljivanjem mišića radiofrekvencijama kako bi se mišić stegnuo i ojačao.
Moguće komplikacije zbog GERB-a
U većini slučajeva uz pravilnu terapiju simptomi GERB-a lako se kontrolišu, a komplikacije se retko dešavaju. Ipak, postoje slučajevi kada GERB može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Moguće komplikacije su sledeće:
- zapaljenje jednjaka,
- rak jednjaka,
- astma i
- erozija zuba, problemi s desnima i drugi dentalni problemi.
Kako bi se izbegle moguće komplikacije, bitno je javiti se lekaru čim primetite prve simptome, a nakon dobijanja terapije obavezno se morate pridržavati svega što vam je lekar rekao.
Trudnoća i GERB
Trudnice su u rizičnoj grupi za razvitak GERB-a, jer je vraćanje želudačne kiseline u jednjak jedan od tipičnih simptoma trudnoće. Takođe, kod onih trudnica koje su imale GERB pre trudnoće moguće je da će se simptomi u trudnoći pogoršati.
Razlog zašto se ovaj simptom često javlja kod trudnica je taj što hormonske promene u telu tokom trudnoće utiču da se mišići jednjaka dodatno opuste. Još jedan razlog je i što je želudac pod stalnim pritiskom.
Većina lekova, kako komercijalnih, tako i prirodnih, koji se koriste radi ublažavanja simptoma GERB-a bezbedna je za korišćenje tokom trudnoće, ali se ipak savetuje dodatno konsultovanje s ginekologom pre započinjanja bilo kakve nove terapije.
Zaključak
Čak i ako vam se dešava da doživite neki od simptoma GERB-a, kao što je vraćanje želudačne kiseline u jednjak ili pojava gorušice, to ne znači da imate ovu bolest.
Ako vam se nekada desi da osetite gorušicu ili vam se želudačna kiselina vrati u jednjak zato što ste se naglo savili, nema potrebe za panikom. Međutim, ako se ovi simptomi često javljaju, potrebno je da se što pre obratite svom izabranom lekaru.
GERB je hronično stanje, što znači da je potrebno da se simptomi javljaju minimalno dva puta nedeljno u periodu dužem od tri meseca.
Kako biste izbegli ovu bolest, potrebno je da promenite određene životne navike i okrenete se zdravijem načinu života. Preporučuje se umereno i sporije jedenje obroka, s fokusom na zdravoj ishrani, bez masne i pržene hrane. Cigarete i alkohol trebalo bi da izbegavate, kao i preteranu konzumaciju gaziranih i kofeinskih napitaka.
U svoju dnevnu rutinu uvrstite laganu šetnju i imajte uvek na umu da su zdrava telesna težina i fizička aktivnost pola zdravlja.
