Gojaznost i kako je pobediti

U savremenom svetu gojaznost je postala globalni neprijatelj čovečanstva i veoma ozbiljan zdravstveni problem. Sa njom se bore i mladi i stari, i muškarci i žene, i bogati i siromašni, u najrazvijenijim i najzaostalijim delovima sveta. Ako je verovati statistici, gojaznost je višestruko veći problem od gladi.

Nutricionista analizira podatke o ishrani pacijenta

Nećemo preterati ako kažemo da je ovo tema o kojoj se govori gotovo u svakoj prilici i na svakom mestu. Ali gojaznost nije samo zdravstveni već i estetski problem.

Među pripadnicima oba pola i svih uzrasta telesna karakteristika o kojoj se najviše govori upravo je težina. To nisu ni visina, ni boja očiju, ni obim struka… Telesna težina i vitka linija su imperativ!

Šta je gojaznost?

Kao jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti, gojaznost se u širem smislu definiše kao prekomerno sakupljanje masti u organizmu, nastalo kada unos energije putem hrane i pića prevazilazi dnevne potrebe čoveka.

Osnovni princip ishrane i metabolizma je u tome da je promena telesne težine vezana za neravnotežu između energetskog sadržaja pojedine hrane i energije koja je telu potrebna za održanje života i obavljanje fizičkih aktivnosti.

Stabilnu telesnu težinu možemo očuvati kroz dug period kada su unos energije i njena potrošnja jednaki.

Razmere i rasprostranjenost gojaznosti

Poslednjih četrdeset godina gojaznost je postala globalni svetski zdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija iznosi podatak da je gotovo 2,5 milijarde ljudi, odnosno jedna trećina čitavog čovečanstva gojazna, a među njima je čak 700 miliona patološki gojaznih. Smatra se vodećim uzrokom smrtnosti u 21. veku koji se može sprečiti.

Uverenje da najrazvijenije zemlje sveta imaju najviše gojaznih ljudi nije baš tačno. Na primer, Sjedinjene Američke Države nalaze se na 12. mestu liste zemalja sa najviše gojaznih.

Nasuprot tome, postoji više zemalja sa vrlo slabo razvijenim ekonomijama koje su pri vrhu liste najgojaznijih. To se objašnjava visokim troškovima zdrave hrane i nedostatkom hrane u nerazvijenim zemljama.

Najdeblja nacija na svetu je Nauru, mala ostrvska zemlja Pacifika, gde su gotovo dve trećine stanovništva gojazne. Ali i pet najmanje gojaznih zemalja su zemlje trećeg sveta: Etiopija, Bangladeš, Nepal, Eritreja i Madagaskar.

Uzroci gojaznosti

Smatra se da gojaznost najčešće nastaje kao posledica kombinacije više faktora. To su prekomerni unos energetski hranljivih materija, nedovoljno fizičke aktivnosti i genetska osetljivost. Naravno, tome treba dodati i slučajeve na koje su prvenstveno uticali geni, poremećaji funkcionisanja endokrinog sistema, kao i lekovi.

Mlađa gojazna žena priprema dijetalni obrok - gojaznost

Zanimljivo je što uverenje da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak se debljaju zbog slabog metabolizma tek donekle može biti potkrepljeno dokazima.

Komplikacije

Iako gojaznost ima estetsku dimenziju, ona je sveprisutni zdravstveni problem koji može izazvati čitav spektar veoma ozbiljnih komplikacija.

Tako gojaznost može uzrokovati:

  • Povišen holesterol, kao i češću pojavu kamena u žuči;
  • Hiperventilacioni sindrom, koji se karakteriše kratkim prekidima disanja u snu i nepravilnim radom srca;
  • Povišen krvni pritisak;
  • Oboljenja mozga, srca i krvnih sudova;
  • Šećernu bolest – dijabetes tipa 2;
  • Oboljenja kičme i zglobova;
  • Oboljenja sistema za varenje – masna jetra, čir na želucu;
  • Psihičke poremećaje kao što je depresija i druge.

Definisanje normalne, idealne, prekomerne težine i gojaznosti

Stavovi o telesnoj težini i doživljaj vlastitih kilograma veoma su različiti.

Šta je normalna težina?

To je željena, optimalna težina čoveka koja zavisi od godina i pola. Ona izražava harmoničan, usklađen odnos telesne težine i visine, utemeljen na izbalansiranoj ishrani i dovoljnoj fizičkoj aktivnosti.

A šta je idealna težina?

Težina koja zadovoljava standarde propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije smatra se idealnom.

Ketletov indeks ili indeks punoće tela ili BMI (Body mass index) prihvatila je Svetska zdravstvena organizacija i predstavlja proizvod realne, stvarne telesne težine izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. Krajnji rezultat poredi se sa standardima ovog indeksa.

Za muškarce i žene BMI izgleda ovako:

  • Ako je BMI ispod 18,5 – osoba je neuhranjena;
  • Ako je BMI između 18,5 i 24,99 – osoba ima normalnu težinu;
  • Ako je BMI između 25 i 29,99 – osoba ima prekomernu težinu;
  • Ako je BMI iznad 30 – osoba je gojazna.

Mršaviti zdravo i pobediti gojaznost

Nema sumnje, pravi put rešavanja problema gojaznosti je da u saradnji sa nutricionistom otkrijemo šta je dobro za naš organizam, pronađemo pravi režim ishrane i zauvek izmenimo životne navike.

Zato želimo da ukažemo na nekoliko važnih okolnosti koje bi mogle biti korisne:

Gojazna žena u sali za vežbanje uzima da pije vodu

Suočimo se sa pozadinom gojaznosti

Većina ljudi ne vidi ili jednostavno ne želi da vidi prave uzroke prekomernog uzimanja hrane i slabe fizičke aktivnosti. Neki od najčešćih uzroka su stres, psihička i emotivna nestabilnost, te ređe neka ozbiljnija oboljenja i hormonalni poremećaji.

Gladovanje ne rešava problem gojaznosti

Možda najveća greška i zabluda je da ćete izgladnjivanjem rešiti ovaj problem. Jedino tačno je sledeće: gladovanje ne vodi ka mršavljenju, već nosi ozbiljne zdravstvene rizike. Periodična prejedanja stvaraju osećaj krivice, slabe motivaciju i vraćaju u začarani krug.

Umesto toga, jedite triput dnevno, ali smanjite količinu. Uvedite dve užine, u pravilnim razmacima.

Dijeta kao dugoročna promena navika

Nagli gubitak velikog broja kilograma može ozbiljno ugroziti zdravlje. Stručnjaci preporučuju optimalni tempo mršavljenja od 5–6 kilograma mesečno. Tako novi režim ishrane postaje svakodnevna navika.

Umesto krupnih ciljeva, postavite kratkoročne

Opredelite se za lakše zadatke, u kraćem vremenskom periodu, jer su i šanse za uspeh tako mnogo veće, što će biti važno za motivaciju.

Redovna fizička aktivnost kao deo života

Vežbanje ne moraju biti samo odlazak u teretanu, naporne i dosadne vežbe. I svakodnevni život nudi prilike za korisno fizičko angažovanje.

Parkirajte auto malo dalje, pa ostatak puta prepešačite, umesto liftom, idite pešice kad god možete, u kupovinu odlazite peške kad god možete, boravite što više napolju u igri sa decom… Posle nekoliko meseci osetićete se bolje, poletnije i lakše.

Da zaključimo:

Borba sa gojaznošću nije nimalo lak zadatak, ali je vredna truda. Usvajanje zdravih navika doprinosi osećanju opšteg blagostanja i kvalitetnijem životu.

Smanjuje se rizik od različitih bolesti, stiče veća energija za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, povećava samopouzdanje i osećaj zadovoljstva zbog ostvarenog uspeha.

Članak stručno odobrio:
Personalni trener i savetnik za ishranu

NEWSLETTER

Moj Wiener portal