Da li možete da zamislite svoj život bez kozmetike? Kakvo čudno pitanje, zar ne? Ali ako malo bolje razmislite, kozmetički preparati su deo naših svakodnevnih života. Pa čak i ako niste neki ljubitelj istih i koristite samo ono najosnovnije, verovatno bi vam život bio značajno drugačiji.
Današnja kozmetika nije ista kao pre 50, pa ni pre 15 godina, a kamoli kao pre više hiljada godina, stoga ćemo vas danas povesti na jedan zanimljiv čas i provesti vas kroz istoriju kozmetike. Odakle potiče, gde i kada su nastali prvi kozmetički proizvodi, kao i mnoge druge zanimljivosti.
Poreklo imena
Reč kozmetika se toliko dugo koristi da se niko i ne pita šta ona znači. Ali za one radoznale evo odgovora: reč kozmetika je grčkog porekla i potiče od reči kosmos što znači ukras, red i uređenost.
Kozmetika nisu samo preparati koje koristimo, već se ova reč odnosi na stručnu disciplinu koja se bavi podjednako negom i dekoracijom kože, kose i svih delova tela.
Istorija kozmetike
O kozmetici postoje spisi i dokazi koji datiraju hiljadama godina unazad. Ljudska potreba za negom, ulepšavanjem i doterivanjem nije produkt novog doba, već je nešto sa čim su se susreli ljudi mnogo pre razvitka tehnologije.
Drevni Egipat – 4000. godina pre nove ere
Sigurno su vam poznate slike egipatskih drevnih vladara, a ono što je specifično za njihov izgled je da su svoje lice uvek ulepšavali sa nečim što bi mi danas nazivali šminkom. Upravo u Egiptu su nađeni prvi dokazi o postojanju kozmetičkih preparata.
U vreme egipatskih faraona „šminkali“ su se vladari, ugledni građani, kao i njihove žene. Jedina mana kozmetičkih preparata koji su se koristili tada je to što su obično bili pripremljeni od štetnih i otrovnih sastojaka. Tako su žene obrve mazale mešavinom olova, čađi i ovčijeg loja, a oči šminkale mešavinom olova i bakra. Poprilično toksična kombinacija, zar ne?
Japan – 1500. godina pre nove ere
I dan danas često možete videti motiv gejše na različitim predmetima, ali i u umetnosti, filmovima, kao i literaturi. Upravo ono po čemu su gejše poznate je specifična šminka koju su koristile.
One su bile prve osobe koje su se u to vreme šminkale, a svoje lice su bojile puderom koji je napravljen od pirinča. Za šminkanje ostalih delova lica koristile su kanu, koja je i danas popularna kao prirodna alternativa za farbe za kosu.
Grčka – 1000. godina pre nove ere
Slično kao u Egiptu i u Grčkoj su kozmetičke preparate tog doba koristili i žene i muškarci. Kako bi što više izbledeli svoj ten koristili su olovni puder, koji je bio jako štetan. Žene su umesto ruža za usne koristile mešavinu crvene gline i crvenog gvožđa.
Rim – 100. godina pre nove ere
Rimljani su dosta vodili računa o svom izgledu, a trudili su se da ulažu vreme kako u ulepšavanje, tako i u negu tela i kože. Oni su poznati po kupanju u lekovitom blatu, što i danas mnogi praktikuju. A za negu lica koristili su maske pravljene od ječmenog brašna i maslaca.
Italija – period renesanse 1400. – 1499. godina
Mnogo godina nakon raspada Rimskog carstva na prostorima istog započela je renesansa i sa sobom donela nove poglede na život i negu tela. Fokus kozmetike je bio da neguje kožu, a ne da je menja i ukrašava. U to vreme se dosta pažnje posvećivalo i higijeni, što nije bio slučaj u srednjem veku, a žene su koristile mnoge sastojke iz kuhinje kako bi pripremile preparate kojima će se negovati.
Engleska – 1500. – 1599. godina
Za vreme vladavine kraljice Elizabete I dosta toga se promenilo kada su moda i kozmetika u pitanju. Žene su u svakom momentu bile sređene i našminkane, a specifično za ovo doba su bila izrazito bela lica.
S obzirom da je bledo lice bilo simbol visokog staleža mnoge žene su se trudile da isprate taj trend. Ipak, ono što nije bilo sjajno kod ovo trenda je to da se puder za izbeljivanje lica pravio od olova, ali to kao da nije smetalo ženama koje su živele tokom elizabetanske ere.
Francuska – 1600. – 1699. godina
U Francuskoj u periodu baroka je bilo popularno naglašeno šminkanje i izbeljivanje lica puderom, koji se nažalost i dalje pravio od olova. U ovom periodu su nastali i novi proizvodi i jedan bez koga ni mi danas ne možemo da zamislimo život. U pitanju je sapun, a buržoazija je mogla posebno da uživa u mirisnim sapunima koji su se pravili od eteričnih ulja.
Začeci moderne kozmetike
Kozmetički preparati i šminka su tokom istorije imali svoje uspone i padove, gubili su i dobijali na popularnosti, prateći dešavanja, ratove i previranja u svetu. Tako su postojali i periodi nakon velikih ratova i revolucija kada se kozmetika skoro nije ni koristila i gde su ljudi isključivo skromno živeli.
Veliki pomak u svetu kozmetologije se desio sa početkom industrijske revolucije i pronalaskom parne mašine. Masovna proizvodnja je donela i siromašnijem staležu mogućnost da koriste neke kozmetičke preparate, kao što je sapun.
Naravno, ekskluzivni preparati, kao što su mirišljavi sapuni sa kvalitetnim sastojcima su i dalje bili privilegija dobrostojećeg staleža.
Iz kozmetičkih proizvoda su se postepeno izbacivali štetni sastojci, a zamenjivali su ih prirodni, kao što su mleko, med, žumance, limun i ovsene pahuljice.
Francuzi su dosta napredovali od perioda baroka i vredno su razvijali nove formulacije i hemijske procese kojima dobijaju parfeme i kozmetičke preparate. Konačno su u prošlosti ostavili olovo, izbacili ga iz preparata za lice i zamenili cink oksidom. Ipak, godine će morati da prođu dok se određene štetne supstance ne izbace iz raznih senki za oči i ruževa.
Kozmetika danas
Danas su kozmetički preparati za negu i ulepšavanje daleko dogurali od onih koji su davno korišćeni i koji su u sebi sadržali otrovne supstance koje su štetile zdravlju. Sa razvojem i napretkom tehnologije razvijala se i kozmetička industrija, pa tako danas imamo efikasan preparat za sve što nam je potrebno. Ipak i danas postoje kozmetički preparati koji nisu najsjajnijeg sastava, pa je uvek poželjno proveriti kakav je neki proizvod pre nego što ga nanesete na svoju kožu.
A ako ne želite da rizikujete, uvek možete i sami da napravite preparat za negu kože po uzoru na stare Rimljane ili da tražite proizvode koji su isključivo prirodnog porekla.
