r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Laka hrana, šta je to?

Čim se pojave prvi znaci lepšeg vremena, a živa na termometru počne pokazivati temperaturu iznad 20 stepeni, mnogi stručnjaci počnu da savetuju da treba preći na „lakšu ishranu”. Često se ovakav način ishrane preporučuje i osobama koje imaju poremećaje organa za varenje. Potrebno je prestati s konzumacijom određenih namirnica, a u ishranu uvrstiti laku hranu kako bi naš organizam funkcionisao što bolje.

Nažalost, najčešće sve ostane na savetima. Glavni razlog je što postoji malo podataka šta se podrazumeva pod lakom hranom i da li je stvarno potrebno menjati ishranu u skladu s godišnjim dobom.

Laka hrana - jutarnji musli sa voćem

Da ne biste pomislili kako je ovo samo još jedan novi trend u svetu, upoznaćemo se malo bolje s pojmom laka hrana i zašto je ona bitna za ljudski organizam.

Na šta se misli kada se kaže „laka hrana”?

Kad već govorimo o lakoj hrani, najpre je važno da se upoznamo sa tim šta to tačno znači. Pod lakom hranom se podrazumevaju namirnice koje se lakše i brže vare, odnosno one namirnice koje se ne zadržavaju previše dugo u želucu.

Upravo se zato laka hrana preporučuje osobama koje imaju neki problem s varenjem hrane, pošto laka hrana ne opterećuje želudac onoliko koliko to čini teška.

Koja se to hrana lakše vari? Najlakše i najbrže vare se ugljeni hidrati, zatim proteini, a najteže i najsporije vare se masti.

Povrće mnogi smatraju lakom hranom, ali ne znaju da nije svako povrće lako svarljivo zbog količine vlakana koje sadrži u sebi.

Bitno je razgraničiti da laka hrana i niskokalorična hrana nisu jedno te isto. Laka hrana ne mora biti niskokalorična i obrnuto. Ovo je bitno za one koji bi voleli da izgube višak kilograma, jer kada jedete laku hranu tokom svoje dijete, možete unositi previše kalorija, a konstantno biti gladni jer se hrana lako vari.

Zašto je bitno jesti laku hranu kada je toplo vreme?

Tokom jeseni I zime, kada je napolju hladno, a vremenski uslovi nepovoljni, potrebno nam je da konzumiramo hranu koja je kalorična i koja će nas dugo držati sitima.

U proleće i leto vremenske prilike se menjaju, a s njima i potrebe našeg organizma. Telo se tokom toplijih meseci detoksikuje od teške hrane koja se konzumirala zimi. Naš zadatak je da mu pomognemo tako što ćemo jesti laku hranu i tako dopustiti da se jetra i žučna kesa odmore i regenerišu. Takođe, u toku toplijih meseci treba jesti hranu koja hladi organizam, a ne onu koja ga dodatno zagreva.

Koja hrana je laka?

Kako biste što bolje mogli da planirate svoje obroke, podelićemo s vama koje to namirnice spadaju u laku kategoriju.

Namirnice koje se brzo vare:

  • Voće: banane, dinja, lubenica, avokado, sos od jabuka;
  • Povrće: bundeva, tikvica bez semenki, spanać, cvekla, boranija, zelena salata, šargarepa;
  • Hleb: beli hleb, tost, dvopek, krekeri, testenina;
  • Meso: nemasna piletina, ćuretina, riba, tofu;
  • Mlečni proizvodi: jogurt, mladi sir, kiselo mleko, sladoled;
  • Žitarice: beli pirinač, kinoa, heljda.

Kad se govori o lakoj hrani, ne misli se isključivo na prirodu namirnica, već i na njihovu pripremu. Da bi se hrana lakše svarila, potrebna je posebna priprema. Preporuka je da se hrana više priprema na vodi i na pari, a manje da se prži i peče. Ako je ipak potrebno peći neku hranu, daje se prednost pečenju u rerni s vrlo malo ulja ili bez njega.

Kada je reč o povrću, najbolje ga je pripremati na pari ili kratko bariti, jer se tako pripremljeno povrće mnogo lakše vari, a zadržava sve nutritivne vrednosti.

Mesne prerađevine je poželjno izbaciti iz ishrane, a kada su u pitanju mesa koja su dozvoljena, preporuka je da se izbegavaju dimljena mesa, ali i dimljena riba.

Kako planirati ishranu u toplijim mesecima?

Da bi hrana imala što bolji uticaj na naš organizam, bitno je dobro isplanirati obroke tokom toplijih meseci.

U proleće treba napraviti postepenu promenu od teške ka lakoj hrani. To podrazumeva konzumaciju povrća koje je u sezoni i postepeno izbacivanje namirnica koje se teško vare i zagrevaju organizam.

Povrće i voće u naručju

A kako biste se što bolje osećali, a organi za varenje bili što zdraviji, tokom leta treba primeniti sledeće savete:

  • Jedite manje, a češće obroke;
  • Jedite više voća i povrća i sveže ceđenih voćnih sokova;
  • Pijte dosta vode;
  • Izbegavajte previše začinjena i ljuta jela;
  • Izbegavajte jela kao što su gulaši i paprikaši.

Predlog jelovnika s lakim obrocima

  • Doručak: dva parčeta tosta, mladi sir i parče lubenice;
  • Ručak: salata od mladog spanaća, zelene salate, kuvane kinoe i grilovane piletine bez ulja i s prelivom od jogurta;
  • Večera: filet lososa pečen u rerni bez ulja s barenom šargarepom i boranijom.

Dobra ishrana je pola zdravlja

Iako nas moderno doba i prebrza sadašnjica često teraju da biramo bržu i nezdraviju hranu, ukoliko želimo da budemo zdravi, moramo voditi računa o ishrani.

Jedan od najboljih načina da se to postigne jeste da slušamo šta nam telo poručuje i da se hranimo u skladu s godišnjim dobima, i to hranom koja je dostupna tokom određene sezone.

NEWSLETTER