Leukemija: simptomi koji lako mogu da deluju bezazleno

Objavljeno: 4. septembar 2026.

Umor koji ne prolazi, bledilo, modrice koje se pojavljuju bez jasnog razloga ili infekcije koje se stalno vraćaju mnogo češće imaju objašnjenje koje nema veze sa malignom bolešću. Upravo zato se prvi simptomi leukemije ponekad pripišu stresu, anemiji, iscrpljenosti ili prolaznoj infekciji.

Nijedan od ovih simptoma sam za sebe ne znači da neko ima leukemiju. Više pažnje zaslužuje situacija u kojoj tegobe traju, postaju izraženije ili se nekoliko različitih znakova pojavi zajedno.

Povod da o tome govorimo baš 4. septembra je Svetski dan leukemije, međunarodna kampanja posvećena boljem prepoznavanju znakova i simptoma ove grupe bolesti.

Šta je leukemija i zašto simptomi mogu biti nejasni?

Leukemija nije jedna bolest, već naziv za grupu malignih bolesti koje nastaju u ćelijama krvi i koštanoj srži. Nastaje kada dođe do poremećaja u stvaranju i sazrevanju krvnih ćelija, najčešće u koštanoj srži.

Koštana srž normalno stvara crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca koja učestvuju u odbrani od infekcija i trombocite koji pomažu u zaustavljanju krvarenja.

Kod leukemije abnormalne ćelije mogu da potisnu stvaranje normalnih krvnih ćelija. Zbog toga se deo simptoma javlja kao posledica anemije, poremećene odbrane od infekcija ili smanjenog broja trombocita.

Da li je leukemija prvenstveno dečja bolest?

Ne. Leukemija se često povezuje sa decom, između ostalog zato što je najčešći malignitet kod dece mlađe od 15 godina. Ipak, leukemija se najčešće javlja kod odraslih starijih od 55 godina.

Razlike postoje i između pojedinih tipova bolesti. Akutna mijeloidna leukemija (AML), na primer, uglavnom se javlja kod odraslih, a prosečna starost u trenutku postavljanja dijagnoze je oko 69 godina, prema podacima American Cancer Society.

Zato starije životno doba nije razlog da se dugotrajne ili neuobičajene promene automatski pripišu godinama.

Simptomi leukemije koji se lako pripišu drugim problemima

Simptomi zavise od vrste leukemije i mogu se razlikovati od osobe do osobe. Akutne leukemije često daju tegobe tokom relativno kratkog perioda, dok neke hronične leukemije mogu dugo imati malo ili nimalo simptoma.

Umor, slabost i bledilo

Kada nema dovoljno normalnih crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, može nastati anemija. Čovek tada može biti neuobičajeno umoran, slab, zadihan pri naporu ili bleđi nego ranije.

Umor je, međutim, jedan od najnespecifičnijih simptoma. Manjak sna, nedostatak gvožđa, infekcije, poremećaji štitaste žlezde i brojna druga stanja mnogo su češći uzroci. Više o tome kada iscrpljenost prestaje da bude samo posledica napornog perioda možete pročitati u tekstu o hroničnom umoru i iscrpljenosti.

Modrice, krvarenja i petehije

Smanjen broj trombocita može dovesti do toga da se modrice pojavljuju lakše nego ranije ili bez jasne povrede. Mogu se javiti i učestalija krvarenja iz nosa ili desni, kao i produženo krvarenje nakon manje posekotine.

Još jedan mogući znak su petehije, veoma sitne crvene, ljubičaste ili braonkaste tačkice nastale zbog krvarenja ispod kože. Mogu da podsećaju na osip, ali pripadaju promenama koje ne blede kada se pritisnu.

Pritiskanje providnom čašom može pomoći da se vidi da li promena gubi boju, ali to nije kućni test na leukemiju. Petehije mogu nastati zbog infekcija, lekova, poremećaja trombocita i brojnih drugih razloga. Ako se brzo šire ili se pojave uz temperaturu i izrazito loše opšte stanje, potrebna je brza medicinska procena. Više o tome zbog čega petehije nastaju objašnjava Cleveland Clinic.

Infekcije koje se ponavljaju

Kod pojedinih leukemija broj belih krvnih zrnaca može biti veoma visok. Veliki broj abnormalnih ćelija, međutim, ne znači da odbrana organizma dobro funkcioniše.

Zbog toga se infekcije kod nekih obolelih češće vraćaju, traju duže ili su praćene temperaturom koja nema jasno objašnjenje.

Temperatura i noćno znojenje

Ponavljana temperatura bez jasnog uzroka i obilno noćno znojenje mogu pratiti neke leukemije. Infekcije, hormonske promene i druga zdravstvena stanja ipak su mnogo češći uzroci ovih tegoba.

Razlog za proveru nije jedna noć tokom koje ste se pojačano znojili, već promena koja se ponavlja, naročito kada se javlja zajedno sa drugim neobjašnjivim simptomima.

Gubitak apetita i telesne težine

Nenameran gubitak telesne težine i smanjen apetit mogu se pojaviti kod leukemije, ali nisu karakteristični samo za nju.

Nekoliko izgubljenih kilograma nakon promene načina ishrane nije isto što i mršavljenje bez namere i jasnog razloga, naročito ako ga prate izražen umor, temperatura ili druge promene.

Uvećani limfni čvorovi, osećaj punoće u stomaku i bol u kostima

Kod nekih tipova leukemije mogu se uvećati limfni čvorovi, jetra ili slezina. Čovek može primetiti bezbolnu oteklinu na vratu, u pazuhu ili preponama, odnosno osećaj pritiska ili punoće u gornjem delu stomaka.

Moguć je i dubok, tup ili povremeno oštriji bol u kostima. Kod nekih obolelih oseća se u rukama, nogama, rebrima ili grudnoj kosti. Bolovi u kostima i zglobovima, ipak, imaju mnogo mogućih uzroka i sami po sebi ne ukazuju na leukemiju.

Važnija je kombinacija simptoma i njihovo trajanje

Mnogo je važnije da li se nešto promenilo u odnosu na ranije, koliko dugo traje i da li se više različitih tegoba pojavljuje zajedno.

Dugotrajnija slabost i bledilo praćeni spontanim modricama, ponavljanim infekcijama ili neuobičajenim krvarenjem zaslužuju više pažnje nego bilo koji od tih simptoma pojedinačno.

U takvoj situaciji ne treba pokušavati da se dijagnoza postavi na osnovu simptoma ili fotografija sa interneta. Prvi korak najčešće su pregled lekara i kompletna krvna slika.

Krvna slika može ukazati da su potrebne dodatne analize.

Da li se leukemija vidi u krvnoj slici?

Kompletna krvna slika može pokazati promene koje mogu pobuditi sumnju na leukemiju, ali sama nije dovoljna za potvrdu dijagnoze.

Lekar, između ostalog, posmatra broj crvenih i belih krvnih zrnaca, broj trombocita, količinu hemoglobina i raspodelu različitih vrsta leukocita.

Kod leukemije rezultati mogu izgledati veoma različito. Broj leukocita može biti povećan, normalan ili snižen, a istovremeno mogu postojati anemija i smanjen broj trombocita.

Odstupanje u krvnoj slici nije isto što i leukemija. Infekcije, lekovi, nutritivni nedostaci i brojna druga stanja takođe mogu promeniti ove vrednosti.

Ako nalaz pobudi sumnju, lekar može zatražiti periferni razmaz krvi, pri kojem se krvne ćelije posmatraju pod mikroskopom, kao i dodatna hematološka ispitivanja.

Akutna i hronična leukemija nisu isto

Akutne i hronične leukemije razlikuju se, između ostalog, po brzini razvoja bolesti i stepenu zrelosti abnormalnih krvnih ćelija.

Akutne leukemije karakteriše brzo nakupljanje nezrelih ćelija, pa se simptomi mogu razviti tokom relativno kratkog perioda. Takva stanja zahtevaju brzo ispitivanje i, kada se dijagnoza potvrdi, odgovarajuće lečenje.

Kod nekih hroničnih leukemija abnormalne ćelije su zrelije, a bolest može napredovati znatno sporije. Deo ljudi u početku nema izražene tegobe, pa se promena otkrije slučajno u laboratorijskim analizama urađenim iz drugog razloga ili tokom redovnog zdravstvenog pregleda.

Među najpoznatijim oblicima su akutna mijeloidna leukemija (AML), akutna limfoblastna leukemija (ALL), hronična mijeloidna leukemija (CML) i hronična limfocitna leukemija (CLL). Razlikuju se po toku bolesti, načinu lečenja i prognozi.

Kada ima smisla javiti se lekaru?

Pri proceni simptoma posebno su važni njihovo trajanje, promena u odnosu na ranije i pojava više različitih tegoba istovremeno.

Pregled ima smisla ako primetite:

• umor ili slabost koji traju i ne popravljaju se ni posle odmora;
• modrice koje su odjednom mnogo češće ili nastaju bez jasne povrede, posebno ako ih prati krvarenje iz nosa ili desni;
• sitne nebledeće tačkice na koži koje se pojavljuju bez jasnog razloga;
• infekcije koje se učestalo vraćaju ili od kojih se oporavljate sporije nego ranije;
• temperaturu ili obilno noćno znojenje koji se ponavljaju bez jasnog objašnjenja;
• nenameran i primetan gubitak telesne težine;
• limfni čvor koji ostaje uvećan, raste ili se pojavljuje zajedno sa drugim simptomima.

Ne treba čekati da se pojave svi simptomi. S druge strane, nijedna stavka sa ove liste sama po sebi ne potvrđuje leukemiju.

Dalju proveru zaslužuje i slučajno otkrivena promena u krvnoj slici, naročito kada istovremeno odstupa više vrsta krvnih ćelija.

Izgled krvnih ćelija procenjuje se i mikroskopskim pregledom.

Kako se postavlja dijagnoza leukemije?

Ako simptomi, pregled i krvna slika pokažu da je potrebno dalje ispitivanje, lekar može zatražiti periferni razmaz krvi. Njime se pod mikroskopom procenjuju izgled i zastupljenost pojedinih krvnih ćelija.

Kada postoji opravdana sumnja, pacijenta dalje procenjuje hematolog. U zavisnosti od nalaza mogu biti potrebni aspiracija i biopsija koštane srži, protočna citometrija, citogenetske i molekularne analize.

Ovi testovi pomažu da se utvrde tačan tip leukemije i osobine leukemijskih ćelija. Određene genske i hromozomske promene mogu biti važne i za izbor terapije.

Lečenje i prognoza zavise od vrste leukemije

Razlike između pojedinih vrsta leukemije mogu biti velike. Vrsta bolesti, njene biološke karakteristike, godine pacijenta, opšte zdravstveno stanje i odgovor na terapiju utiču na način lečenja i prognozu.

U zavisnosti od tipa leukemije, lečenje može uključivati hemoterapiju, ciljane lekove, imunoterapiju ili transplantaciju krvotvornih matičnih ćelija.

Kod pojedinih hroničnih leukemija koje ne izazivaju simptome terapija ne mora da počne odmah. U određenim situacijama bolest se pažljivo prati, a lečenje započinje kada za to postoje jasni razlozi.

Zbog tolikih razlika, opšti procenti preživljavanja, bez podatka o tačnoj vrsti leukemije i karakteristikama konkretnog pacijenta, mogu više da zbune nego da pomognu.

Umor, modrice, infekcije ili noćno znojenje mnogo češće imaju druge uzroke nego leukemiju. Ako se, međutim, tegobe uporno vraćaju, postaju izraženije ili se pojavljuju zajedno, pregled i kompletna krvna slika mogu biti prvi korak ka odgovoru.

Ako nalaz pokaže odstupanja, lekar procenjuje da li je dovoljno praćenje ili su potrebna dodatna hematološka ispitivanja.