Sepsa: kada infekcija postaje hitno stanje

Objavljeno: 9. septembar 2026.

Možda se već nekoliko dana lečite od infekcije ili brinete o nekome ko je bolestan. Umesto očekivanog oporavka, stanje se naglo pogoršava: javljaju se izrazita iscrpljenost, otežano disanje ili dezorijentacija.

Sepsa je životno ugrožavajuće stanje koje nastaje kada reakcija organizma na infekciju počne da oštećuje sopstvena tkiva i organe. Može brzo da napreduje, pa je važno prepoznati trenutak kada infekcija više nije nešto što treba pratiti kod kuće.

O ovoj temi se posebno govori uoči Svetskog dana sepse, 13. septembra, koji je 2026. posvećen poruci „Invest in Sepsis – Save Lives“.

Šta je sepsa i kako nastaje?

Sepsa može nastati kao komplikacija različitih infekcija. Česta početna mesta su pluća, mokraćni putevi, koža i organi u trbuhu. Bakterijske infekcije su čest uzrok, ali sepsa može nastati i kod virusnih i gljivičnih infekcija.

Jedan od mogućih izvora su urinarne infekcije, naročito kada se infekcija proširi izvan mokraćnih puteva ili se razvije kod osobe koja već ima povećan rizik od komplikacija. Među čestim bakterijskim uzročnicima urinarnih infekcija je i Ešerihija koli.

Sepsa nije jednostavno „trovanje krvi“ i ne znači da mikroorganizmi obavezno moraju biti pronađeni u krvi. Problem nastaje kada reakcija organizma na infekciju počne da ugrožava rad organa.

Svetska zdravstvena organizacija sepsu zato smatra hitnim stanjem koje zahteva brzo prepoznavanje i lečenje.

Koji simptomi mogu da upozore na sepsu?

Ne postoji jedan simptom po kojem se sepsa može prepoznati kod kuće. Posebnu pažnju zahteva nagla promena opšteg stanja osobe koja ima ili je nedavno imala infekciju.

Znaci upozorenja mogu biti:

• nagla zbunjenost ili dezorijentacija;
• otežano ili veoma ubrzano disanje;
• izrazita pospanost ili osoba koju je teško razbuditi;
• visoka temperatura i drhtavica, ali i neuobičajeno niska temperatura;
• ubrzan rad srca, slab puls ili nizak krvni pritisak;
• hladna, vlažna ili izrazito bleda koža;
• veoma malo mokrenja;
• jak ili neuobičajen bol i naglo pogoršanje opšteg stanja.

Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne potvrđuje sepsu. Ako se više njih pojavi uz infekciju ili se stanje naglo pogoršava, ne treba čekati da se razvije „potpuna slika“ bolesti.

Kako se sepsa može ispoljiti kod beba i male dece?

Kod beba znaci ozbiljnog pogoršanja mogu izgledati drugačije nego kod odraslih. Svetska zdravstvena organizacija među njima navodi neuobičajenu pospanost ili teško razbuđivanje, slabo sisanje ili odbijanje hrane, ubrzano ili otežano disanje, bledilo i znatno manje mokrih pelena nego obično.

Da li sepsa uvek počinje visokom temperaturom?

Ne. Visoka temperatura i drhtavica mogu pratiti sepsu, ali telesna temperatura može biti normalna ili čak neuobičajeno niska. Odsustvo visoke temperature zato ne isključuje ozbiljno stanje.

To je naročito važno kod starijih ljudi, osoba sa oslabljenim imunitetom i teško bolesnih pacijenata. Kod njih nagla slabost, promena ponašanja ili ubrzano disanje mogu biti važniji znak upozorenja od samog broja na toplomeru.

Ko je pod većim rizikom?

Sepsa može da se razvije kod svakoga ko ima infekciju, ali su pod većim rizikom stariji ljudi, bebe, trudnice i žene nakon porođaja, osobe sa oslabljenim imunskim sistemom i ljudi sa određenim hroničnim bolestima.

Kako navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, rizik je veći i kod ljudi sa dijabetesom, hroničnim plućnim bolestima, kao i kod osoba koje su nedavno imale tešku bolest, operaciju ili boravak u bolnici.

Posebna pažnja posle porođaja

Posle porođaja naglo pogoršanje stanja zahteva brzu procenu.

Izrazitu iscrpljenost nakon porođaja lako je pripisati nespavanju i brizi o bebi, ali naglo pogoršanje ne treba automatski objašnjavati umorom. Infekcije materice, mokraćnih puteva ili rane nakon carskog reza ili epiziotomije mogu u određenim slučajevima dovesti do sepse.

Temperatura ili drhtavica uz bol u maloj karlici, neprijatan miris vaginalnog sekreta, promene na operativnoj rani, ubrzano disanje ili naglu izrazitu slabost razlog su da se žena bez odlaganja javi lekaru.

Kako lekar utvrđuje da li je u pitanju sepsa?

Ne postoji jedan laboratorijski test koji sam potvrđuje ili isključuje sepsu. Lekar procenjuje opšte stanje, disanje, puls, krvni pritisak i znake da neki organ ne funkcioniše kako treba, istovremeno tražeći izvor infekcije.

Mogu biti potrebne analize krvi i drugih uzoraka radi traženja uzročnika, kao i snimanja kada treba pronaći mesto infekcije. CRP i drugi pokazatelji zapaljenja mogu pomoći u proceni, ali visok CRP sam po sebi ne znači da osoba ima sepsu.

Kada postoji sumnja na sepsu, lečenje se započinje brzo. U zavisnosti od uzroka i stanja pacijenta može uključivati antimikrobnu terapiju, intravensku nadoknadu tečnosti, lekove za održavanje krvnog pritiska i druge mere podrške radu organa.

Naglo pogoršanje kod kuće traži brzu reakciju, ne čekanje.

Kada ne treba čekati kod kuće?

Ne čekajte da se pojave svi simptomi. Pozovite Hitnu pomoć ili se javite najbližoj službi urgentne medicine i jasno recite da osoba ima ili je nedavno imala infekciju i da joj se stanje naglo pogoršalo.

Ima smisla postaviti i direktno pitanje zdravstvenom radniku: „Da li bi ovo mogla da bude sepsa?“ Cilj nije da sami postavite dijagnozu, već da jasno prenesete zbog čega ste zabrinuti.

Sama sepsa nije zarazna bolest koja se prenosi sa čoveka na čoveka. Infekcija koja ju je izazvala, međutim, može biti zarazna, zavisno od uzročnika.

Oporavak posle sepse

Mnogi ljudi se nakon sepse potpuno oporave, ali kod dela rekovalescenata posledice mogu trajati nedeljama ili mesecima. Mogu se javiti izražen umor, slabost, bolovi u mišićima i zglobovima, problemi sa snom, koncentracijom ili pamćenjem.

CDC u preporukama za oporavak posle sepse naglašava da telu i psihi može biti potrebno vreme da se oporave i da rehabilitaciju treba prilagoditi stanju svakog pacijenta.

Kod sepse je zato važnije reagovati na naglo pogoršanje postojeće infekcije nego čekati da se pojavi neki „tipičan“ simptom. Kada stanje deluje ozbiljno, pomoć ne treba odlagati.