Da li znate da devet desetina vašeg tela niste vi, već šetajući ekosistem ogromnog broja mikroorganizama – poznat kao mikrobiota koji čine vaše telo? Da li znate da svi ti sićušni organizmi utiču na mnoge funkcije u vašem organizmu pa čak i na to da li ste hrabri ili plašljivi, dobro raspoloženi ili depresivni? I da li znate da mikrobiom predstavlja skup svih gena spomenutih mikroogranizama?
Dakle, ne verujte varljivom odrazu u ogledalu, jer se u njemu ne vidi i odraz burnog života mikroorganizama (mikroba), koji se neprekidno odvija u vašem organizmu i koji vas određuje mnogo više nego što mislite.
Ovo nije nikakva šala, ovo su naučne činjenice koje poslednjih desetak godina, pune stranice stručnih i popularnih časopisa.
Ako želite da saznate ko su misteriozni „kolonizatori“ vašeg tela i zašto su te kolonije dragocene za vaš život i dobro mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje, upoznajte ih kroz naredni tekst.
Možda ćete lakše prihvatiti ideju da je sa mikroorganizmima i te kako poželjno sarađivati i negovati ih. Da biste ih bolje razumeli i podržali tu, milionima godina dugu interakciju koju ste sa njima razvili, neophodno ih je prvo dobro predstaviti.
Šta je mikrobiom a šta mikrobiota
Reč mikrobiom je prvi upotrebio Džošua Lederberg 2001. godine da bi označio ekološku zajednicu simbiotskih i patogenih organizama koji naseljavaju čovekov telesni prostor. On se fokusirao na genetski aspekt – razmatrajući mnogostruko veći broj genteskog materijala stranih organizama (mikrobiota) u telu u odnosu na čovečiji genetski materijal.
Ipak, reč mikrobiom je na neki način prevladala u literaturi i ušla u širu upotrebu i na praktično zamenila reč mikrobiota. Zato će u nastavku teksta biti korišćen popularniji izraz – a to je mikrobiom.
Ljudska mikrobiota se sastoji od 10 do 100 milijardi mikroba (bakterija, virusa, gljivica…) a pre svega bakterija koje se nalaze u crevima.
Ovaj sadržaj mikroorganizama je jedinstven za svaku osobu, originalan onoliko koliko i otisak prsta, tako da ljudska genetska različitost bledi u poređenju sa različitošću mikrobioma.
Deo su vas već od rođenja
Vi i vaši mikrobi ste razvili lepu međusobnu interakciju od samog rođenja. Prolaskom kroz porođajni kanal majke koji je prepun bakterija laktobacila, koža i usta kao sunđer se natope bakterijama. Dojenjem kolostrum „spere“ laktobacile mlečnim šećerom, njihovim omiljenom hranljivom materijom, tako da su laktobacili prve bakterije koje su naselile vaša creva.
Majčino mleko sadrži posebne šećere koji omogućavaju naseljavanje bifidobakterija, sledeće vrste bakterija. Prirodno rođenje i dojenje je način na koji se, milionima godina odabiraju „dobri momci“ da se nastane u vašim crevima i da izbace „loše momke“.
Ako se prirodni porođaj zameni carskim rezom, izloženost laktobacilima će izostati pa će se zdravo naseljavanje creva malo odložiti, što će se prema tvrdnjama istraživača, kasnije ispoljiti kao oslabljen imunitet i sklonost ka alergijama.
Sada, kada znate da su mikroorganizmi u vama od rođenja i da ih je tako mnogo, pogledajmo gde žive, šta i kako rade.
Gde žive mikroorganizmi
Mikrobi naseljavaju celo naše telo – kožu, usta, urogenitalni trakt, disajne puteve i creva. Zbog raznolikosti „pejzaža“ kože, različite su i bakterijske kolonije na određenim delovima tela.
Zanimljivo je da su staništa bakterija na suvim delovima kože mnogo raznolikija od bakterija u crevima i ustima. Na suvim delovima kože ruku „stanuje“ 19 vrsta bakterija, na pregibima gde je koža vlažna (pazuh, potkolenica, vrat, pupak, pregib lakta) raznolikost bakterija je znatno manja.
Jedan veoma važan „čuvar“ kože je bakterija Stafilokokus epidremitis (Staphliococcus epidermidis) koja aktivno sarađuje sa imunološkim sistemom kože štiteći od patogene bakterije Stafilokokus aureus (Staphilococcus aureus). Poremećaj ove simbioze može da izazove atopijski dermatitis, psorijazu, akne i hronične rane na koži.
Mnogo toga zanimljivog bi se moglo napisati kada je mikrobiota kože u pitanju, a u praksi se sve više primenjuju ta saznanja. Recimo, uveliko se primenjuje jedan novi pristup u tretiranju kože a to je korišćenje preparata sa mikroorganizmima za negovanje, lečenje i podmlađivanje kože.
Za razliku od kožnog, vaginalni mikrobiom je specifičan i jedinstven eko sistem u ljudskom telu. Sastoji se od samo nekoliko vrsta nastanjenih bakterija koje imaju funkciju da održavaju optimalnu pH vrednost i štite od različitih patogena.
Mikrobiota creva (Mikrobiom creva)
Zbog kiseline u želucu, u tom delu tela raznolikost mikroba je veoma mala i tu žive one „najhrabrije“ i „najotpornije“ bakterije i jedna od njih je dosta poznata – Helikobakter pilori.
Pored toga što reguliše kiselinu u želucu, helikobakter pilori uzrokuje smanjenje hormona koji se zove grelin i koji reguliše apetit.
Poslednjih decenija je helikobakter stekao veoma lošu reputaciju i pripisano mu je da uzrokuje čir kod ljudi, pa je zato antibioticima, skoro potpuno istrebljen iz svog staništa – iz želuca. Stručnjaci smatraju da je to jedan od uzroka epidemije gojaznosti i poremećaja crevne flore.
Creva – omiljeno stanište mikroba – pre svega bakterija
Količina bakterija i drugih mikroorganizama se značajno povećava u crevima i milion puta je veća od količine na koži ili ustima. Zidovi creva su obloženi pravim tepihom bakterija i one obavljaju veoma važan zadatak za ljudski organizam.
Više nema sumnje da su bakteriju svuda u našem telu, i dok skladno rade i funkcionišu telo je zdravo i snažno.
Šta mikrobi „rade“ u telu
Ćelije bakterija su deset puta manje od ljudske ćelije, različitih su oblika, veoma brzo se razmnožavaju i formiraju ogromne naseobine. I imaju mnogo više gena od čoveka.
A zadaci na kojima rade su prilično kompleksni i bitni po život čoveka:
- „Podučavaju“ imuni sistem da ostane miran kada su prisutne samo dobre bakterije i drugi mikroorganizmi i svesrdno mu pomažu u borbi sa patogenim bakterijama oslobađanjem antibakterijskih peptida i zauzimanjem sve većeg prostora u telu tako da patogene bakterije ne mogu da se naseljavaju i razmnožavaju.
- Neumorno rade i 30% kalorija iz konzumirane hrane procesiraju u crevima. Pored toga, proizvode i vitamine, naročito vitamin K koji je neophodan za zdrave i čiste krvne sudove i jake i zdrave kosti, podstiču metabolizam masti, i pomažu jačanje i stimulaciju imunog sistema.
Genetska raznolikost bakterija ogleda se i u velikoj metaboličkoj raznolikosti, koja se odvija kroz stvaranje različitih enzima, i upisana je u njihovim genima. Ti enzimi nisu samo važan alat za opstanak bakterija već su od suštinske važnosti i za ljudski organizam.
Dok bakterije razgrađuju hranljive materije neophodne za sopstveni opstanak, oslobađaju nusprodukte koje ljudski organizam koristi za svoje funkcionisanje. Svaka vrsta bakterija je specijalizovana za eksploataciju hranljivih materija iz svoje okoline. Dok jedna vrsta srećno živi u određenom okruženju, druga vrsta tu ne može preživeti jer na tom mestu nema hranljivih sastojaka koji su potrebni za njen život i razmnožavanje.
Mikrobiom i psihološki status osobe
Poslednjih nekoliko godina sve je više istraživanja o tome kako, koliko i na koji način stanje u crevima utiče na mentalno emotivno stanje pojedinca i već se govori o tome da će se mikrobiomom creva uskoro baviti i psihijatri jer se pokazalo da veliki broj njihovi pacijenata može biti izlečen – lečenjem mikrobioma creva.
Mora se priznati da je život mikroorganizama u telu bogat, dinamičan i dobro uređen. Za vašu dobrobit je da da ih podržite i pomažete. Evo kako i čime.
Kako podržati sopstveni mikrobiom
Pouzdano se zna da je raznolikost bakterija u crevima veoma poželjna i važna. Već je rečeno koliko način rođenja, utiče na kvalitet mikrobioma. Pored toga postoji još nekoliko ključnih faktora koji mogu poremetiti vaš mikrobiom, a to su – upotreba antibiotika, način ishrane i higijena.
Nega mikrobioma načinom ishrane
Kao i vi, vaše bakterije u crevima žude za hranom koja im je potrebna da bi se održale i sačuvale teritoriju koju naseljavaju. Naročito im prijaju dijetna vlakna, povrće, voće, integralne žitarice, orašasto voće, mahunarke. U procesu varenja vlakana, bakterije proizvode masne kiseline koje neguju zidove creva, jačaju imunitet i sprečavaju upalu u telu. Samo ovo je dovoljan razlog da se potrudite da im takvu hranu obezbedite. Vaša mikrobiota će vam biti zahvalna.
Pored određenih namirnica, način pripreme takođe igra važnu ulogu u održavanju ravnoteže mikrobioma tako da je poželjno pored kuvane hrane, konzumirati dovoljno sirove i prebiotske (fermentisane) hrane koja podstiče umnožavanje korisnih bakterija.
Preporučuje se maksimalno izbegavanje prerađene hrane zato što ta hrana sadrži emulgatore koji izazivaju hroničnu upalu creva, poremećaj metabolizma, gomilanje masnih naslaga u predelu abdomena, visok krvni pritisak, visok nivo triglicerida i holesterola, što predstavlja faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tip 2.
Sada je već dobro poznato da stanje mikrobioma utiče i na nervni sistem jer se sve više govori o povezanosti creva i mozga preko vagus nerva, tako da procesirana hrana može uzrokovati i anksioznost kod velikog broja ljudi.
Ali, dobra vest je da možete brzo menjati bakterije u crevima. Životni vek bakterije je 20 minuta što znači, da svaki put kada konzumirate obrok imate šansu da unošenjem adekvatnih namirnica tu promenu postignete. I kada tome dodate promene u higijenskom segmentu života, rezultati će biti još efikasniji. Proverite da li negde grešite kada je higijena u pitanju.
Higijena – može li se i sa njom preterati?
Savremeno društvo je razvilo sofisticirane higijenske metode u nastojanju da se stvore uslovi za zdravije radno i životno okruženje za ljude. Velika je zabluda, da je to preduslov sigurne zaštićenosti od patogenih mikroba i raznih bolesti. Cena tih trendova se plaća velikim brojem osoba koje pate od alergije, astme i drugih bolesti.
Svakodnevno tuširanje, i mnogobrojna sredstva koja se stavljaju na kožu nepovoljno utiču na raznolikost i ravnotežu mikrobioma kože. Naučnici su uradili upoređivanje mikrobioma savremenog čoveka i stanovnika izolovanog sela Ianomami Amerindi u Amazonu i otkrili da stanovnici Amazona imaju značajno raznolikiji mikrobiom.
Analizirali su fekalni, oralni i mikrobiom kože. Ustanovljena je ogromna razlika u fekalnom i mikrobiomu kože. Mikrobiomom kože ljudi zapadne civilizacije dominira stafilokok bakterija, dok nijedna pojedinačna grupa bakterija nije dominirala kožnim mikrobiomom stanovnika pomenutog sela a ogromna razlika je i pronađena i u fekalnom mikrobiomu.
Čak su i bakterije koje su prethodno bile evidentirane kao bakterije iz tla, pronađene u mikrobiomu kože stanovnika pomenutog sela, što se objašnjava njihovim načinom života. Oni su mnogo više u kontaktu sa prirodom i zemljom, i nisu preterani čistunci, kao savremeni ljudi koji prljavštinu ne podnose i odmah je sklanjaju.
Rešenje je jednostavno, mada verujem da je mnogima na prvi pogled neprihvatljivo. Dobro je pridružiti se deci u igri blatom i peskom, u prirodi i sa ljubimcima i dopustiti sebi bar malo prljave odeće.
Bitka sa antibioticima i njihov uticaj na mikrobiom
Najveći neprijatelji mikrobioma su antibiotici, i kada pijete antibiotike to je kao da bacate atomsku bombu u vaš ekosistem mikroba. I ne samo da ga oslabljuje, već ga čini prijemčivijim za infekcije. Zato razmislite dobro pre nego što posegnete za antibioticima.
Konsultujte svog lekara u vezi infekcije a bi ste saznali da li je možda uzrokovana virusom jer u tom slučaju upotreba antibiotika je potpuno beskorisna.
Kako se leči mikrobiom / mikrobiota
Pošto su i saznanja o mikrobiomu prilično nova, još uvek nije postavljen opšti standardni način lečenja tako da je to još uvek u rukama lekara enutuzijasta koji su već u praksi počeli da primenjuju rezultate svojih istraživanja.
Mnoge hronične bolesti – reumatiodni artritis, astma, psorijaza, depresija, dijabetes, i neke vrste raka, mogu se izlečiti lečenjem mikrobioma.
Najviše su u tome napredovali Australijanci, a odmah za njima su Amerikanci. U Australiji se u svrhu lečenja različitih crevnih bolesti (ulcerozni koliti, IBS i sl.) već godinama unazad primenjuje transplantacija fekalija od zdravih osoba. Iste procedure se sprovode i u San Dijegu u Americi. Procedura lečenja je možda nekima čudna ali je veoma uspešna.
Kod blažih poremećaja, dobro odabran probiotik i pravilna i osobi prilagođena ishrana može pomoći da se stanje mikorbioma značajno popravi.
Nedovršena priča o mikrobiomu
Ima još mnogo toga važnog i zanimljivog što bi trebalo napisati o ovoj temi. Ostavili smo to za period koji dolazi. Jesen je inače sezona kada su, po kineskoj tradicionalnoj medicini, aktivni pluća i debelo crevo. To je vreme kada se ovim organima može pomoći dobro osmišljenim detoksom, prilagođenim fizičkim aktivnostima i pravilnom ishranom.
Sve to će pomoći da mikrobiota ojača svoje stanište, povrati narušenu ravnotežu i pomogne vam da budete zdravi i vitalni.
