Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest nakon Alchajmerove demencije. Od nje se ne umire, ali se umire sa njom. Uzrok joj je nepoznat, za nju i dalje nema leka, ali se simptomi mogu držati pod kontrolom.
Pre više od dvesta godina engleski lekar Džejms Parkinson je u svom delu „Esej o drhtavoj paralizi“ prvi opisao neuropsihički poremećaj, danas poznat kao Parkinsonova bolest. Procenjuje se da danas širom sveta preko deset miliona ljudi boluje od ove bolesti.
Kao neurodegenerativno oboljenje, Parkinsonova bolest se karakteriše ubrzanim odumiranjem nervnih ćelija u pojedinim delovima mozga. To posebno ugrožava ćelije koje proizvode dopamin, neurohemijski prenosnik, koji je odgovoran za dobru kontrolu pokreta tela.
Kod bolesnika obolelih od Parkinsonove bolesti drastično je smanjen nivo dopamina, pa mišići nevoljno rade, stalno podrhtavaju i koče se, a pokreti tela postaju usporeni i bez učešća volje. Bolest je obično praćena i psihičkim poremećajima, često depresijom i hipohondrijom.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Najčešće se prvi simptomi bolesti javljaju u starosnoj dobi od 50 do 70 godina, iako su među pacijentima i oni mlađi od 50 godina.
Glavnim simptomima Parkinsonove bolesti smatraju se:
- podrhtavanje ruku – najčešće se javlja drhtanje prstiju ili cele šake, koje se najbolje zapaža u periodima mirovanja i pojačava se kako bolest napreduje.
- povećan tonus mišića – nepravilno držanje tela i ramena pognuta napred jedan su od prvih simptoma koji ukazuju na ozbiljan problem.
- otežana pokretljivost, slaba motorika i sporost pokreta – kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukočenost i sporost pokreta može biti praćena nevoljnim pokretima, često nekoordinisanim, a zapažaju se i neobični pokreti prilikom hodanja.
S obzirom da dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti može biti vrlo teško, a bitno je za pravovremeni početak lečenja, postoje još neki rani simptomi kojima treba pokloniti pažnju:
- problemi sa spavanjem – često se ponavljaju i praćeni su nevoljnim pokretima tela tokom sna, a manifestuju se kao trzanje, mlaćenje rukama, pomeranje udova, pa i pad sa kreveta;
- sitna slova – zbog promena u mozgu teško se kontrolišu pokreti, to otežava pisanje, pa slova postaju manja (poznato kao mikrografija);
- promene u govoru – oboleli od Parkinsonove bolesti menjaju govor, on postaje slabo razumljiv i nerazgovetan, teško formiraju rečenicu;
- grimase – Parkinsonova bolest prouzrokuje nevoljnu mimiku lica koja se manifestuje kao veoma ozbiljan izraz lica ili kao stalno smejanje.
Uzroci nastanka
Iako se još uvek ne znaju pravi uzročnici ove bolesti, postoje neki faktori koji mogu imati značajnu ulogu u njenom nastanku.
Geni
Sprovedenim istraživanjima otkrivene su specifične mutacije gena za koje se pretpostavlja da mogu da izazovu Parkinsonovu bolest, odnosno povećaju rizik za nastanak bolesti. Treba reći da veza ovih genetskih mutacija nije do kraja razjašnjena.
Okidači životne sredine
Izloženost otrovnim supstancama i nekim faktorima životne sredine, takođe, može povećati rizik od obolevanja od Parkinsonove bolesti, iako taj rizik nije veliki.
Faktori rizika za pojavu bolesti
Kada govorimo o faktorima rizika, treba istaći da se učestalost pojave Parkinsonove bolesti povećava sa godinama starosti. Mladi ljudi retko obolevaju. Najčešće bolest počinje u srednjoj i kasnoj životnoj dobi, oko šezdesete godine ili kasnije.
Naslednost, takođe, predstavlja faktor rizika. Ovo posebno važi za porodice gde više rođaka boluje ili je bolovalo od Parkinsonove bolesti.
Statistike pokazuju da rizik za pojavu bolesti nije isti kod oba pola. Muškarci češće obolevaju od žena.
Izloženost toksinima kao što su pesticidi i herbicidi može doprineti pojavi bolesti.
Kako se dijagnostikuje Parkinsonova bolest
Ne postoji nijedan specifičan test kojim bi se pouzdano dijagnostikovala ova bolest. Dijagnozu postavlja neurolog na osnovu kliničke slike, anamneze, neurološkog i kliničkog pregleda. Skener i magnetna rezonanca nisu od naročite pomoći, osim što mogu eliminisati neke druge bolesti.
Dijagnoza Parkinsonove bolesti postavlja se na osnovu prisutnih simptoma koji se nazivaju kardinalnim, a u koje spadaju usporenost, ukočenost i drhtanje u miru. Prisustvo samo dva od tri navedena dovoljna su za dijagnozu.
Ne postoje druge mogućnosti tokom života da bolest bude potvrđena s potpunom sigurnošću.
Kako se leči Parkinsonova bolest
Iako svakodnevna istraživanja pružaju nadu u pronalazak adekvatnog leka, ovo oboljenje još nije izlečivo. Postojećim protokolima lečenja nastoji se da se kvalitet života obolelih što više olakša i unapredi kako bi naučili da što normalnije žive sa svojom dijagnozom.
Primarni način lečenja su lekovi. Naime, lekovi pomažu nervnim ćelijama da prave dopamin, podražavaju efekte dopamina na mozak, blokiraju enzim koji uništava dopamin i ublažavaju neke simptome Parkinsonove bolesti.
Takođe, naučnici istražuju neke suplemente kako bi ustanovili kako utiču na ovu bolest i mogu li da pomognu. Među njima su koenzim Q10, kreatin, kurkumin, vitamini C i E.
Hirurška operacija je druga opcija lečenja. Njome se obezbeđuje dubinska stimulacija mozga ugradnjom uređaja stimulatora koji će isporučiti električnu struju u odgovarajući deo mozga.
Stil života i Parkinsonova bolest
Ishrana
Zdrav način ishrane koji se preporučuje zdravoj populaciji bio bi preporuka i za ljude obolele od Parkinsonove bolesti. To treba da bude izbalansirana ishrana sa adekvatnim unosom tečnosti, bez gladovanja, prejedanja i dehidratacije.
Postoji nekoliko situacija i specifičnosti kada lekar može pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti da preporuči izvesne izmene u ishrani, zavisno od simptoma bolesti.
Kako je opstipacija ili zatvor čest pratilac ovih pacijenata, lekari savetuju unos dovoljno tečnosti i hranu bogatu vlaknima, kao čto su mahunarke, povrće, žitarice.
Kada je otežano gutanje simptom Parkinsonove bolesti, lekari savetuju hranu odgovarajuće konzistencije koja će olakšati gutanje.
Kod pacijenata koji imaju problem sa zadržavanjem mokraće, može se savetovati smanjeni unos tečnosti posle 18 sati, jer se kao problem javlja oticanje mokraće tokom noći.
Pojava nesvestice, kratkotrajnog gubitka svesti pri naglom ustajanju često je u vezi sa naglim padom krvnog pritiska. Tada lekar može savetovati povećanje unosa tečnosti, soli i izbegavanje prejedanja.
Vežbanje
U održavanju i poboljšanju pokretljivosti, gipkosti, ravnoteže, kao i u povećanju raspona kretnji pomaže i fizikalna terapija. Velike studije posebno su ukazale na značajnu korist koju oboleli imaju od plesa i muzike. Ples je vodič za pokret, obezbeđuje socijalnu interakciju i pruža zadovoljstvo. Sve to tako značajno doprinosi povećanju motivacije.
Kako stručnjaci kažu, strukturisana fizička aktivnost deluje i preventivno. To može biti i laki fitnes u trajanju od 20 do 30 minuta ili brži hod, do blagog preznojavanja, sam po sebi podstiče lučenje susptanci u mozgu koje usporavaju i sprečavaju izumiranje neurona.
Parkinsonova bolest – prevencija
S obzirom da uzročnik ove bolesti još uvek nije poznat, to su i mere prevencije nedovoljno poznate.
Prema nekim istraživanjima, redovno fizičko vežbanje moglo bi da smanji rizik od obolevanja od Parkinsonove bolesti. Drugi, pak, istraživači ukazuju da konzumacija kafe, čaja i napitaka koji sadrže kofein smanjuje učestalost pojave bolesti. Slične osobine pripisuju se i zelenom čaju. Za potvrdu ovakvih mišljenja potrebna su dodatna istraživanja.
Da zaključimo
Tok Parkinsonove bolesti je vrlo individualan, a rani simptomi nespecifični. Zbog svega toga uzročnik bolesti je još uvek nepoznat. Bolest nije izlečiva, ali uz dobar medicinski nadzor i punu podršku porodice i bližnjih, bolest dugo može da se drži pod kontrolom primenom savremene terapije. Istovremeno, neophodno je da se sa pažnjom leče i sve druge prateće bolesti.
