Ako ste seksualno aktivni, prepoznavanje polno prenosivih bolesti važan je deo vašeg seksualnog zdravlja. Poznavanje karakteristika, načina prenošenja ali i mera koje trebate preduzeti – pomaže da se suzbiju polne bolesti a reproduktivni potencijal i kvalitet zdravlja najaktivnije populacije ostane očuvan.
Krenimo redom…
Ako ste nedavno bili izloženi riziku da dobijete polno prenosivu bolest (obično se to dešava putem seksualnog odnosa bez mehaničke zaštite), možda ćete imati blagu paniku i pitanja poput: koliko vremena je potrebno da prođe da bi se uradilo testiranje koje će sa sigurnošću potvrditi/odbaciti mogućnost oboljenja? Ili, posle koliko vremena simptomi bolesti počinju da se ispoljavaju?
U ovom članku se možete informisati o periodu inkubacije za najčešće polno prenosive bolesti, o značaju rane dijagnoze i lečenja, kao i o preporukama za prvo testiranje i ponovljeno testiranje.
Polne bolesti – period inkubacije
Kada se prvi put zarazite, vašem telu treba određeni vremenski period da proizvede antitela – borce protiv uljeza koji je napao organizam. Tokom ovog vremenskog perioda, poznatog kao period inkubacije, lako je moguće da nećete imati nikakve simptome.
Ako se prerano testirate na polno prenosive bolesti, a period inkubacije još nije završen, može se dogoditi da imate negativan test na polnu bolest čak i ako je ona prisutna.
Pored toga, čak i nakon što je period inkubacije prošao, kod nekih polno prenosivih bolesti mogu biti potrebni meseci ili godine da se pojave simptome.
Većina testova koristi antitela (a ne simptome) kao marker statusa bolesti, jer postojanje simptoma nije nužno pouzdan znak infekcije. Zbog toga je važno testiranje čak i ako nemate simptome, ali imate sumnju da postoji mogućnost da je došlo do inficiranja.
Koliko vremena treba da prođe da bi testiranje bilo pouzdano?
Svaka polno prenosiva bolest ima svoj period inkubacije. Kod nekih polno prenosivih bolesti, telo počinje da proizvodi antitela i pojavljuju se simptomi već posle nekoliko dana od rizičnog odnosa. Za druge, simptomi se mogu pojaviti posle nekoliko nedelja ili meseci.
Evo kratke liste raspona perioda inkubacije za najčešće polne bolesti tj. vremena posle kojeg možete da odradite testiranje:
Period inkubacije
- Hlamidija: 7–21 dan;
- Genitalni herpes: 2–12 dana;
- Gonoreja: 1–14 dana;
- Hepatitis A: 15–50 dana;
- Hepatitis B: 8–22 nedelje;
- Hepatitis C: 2–26 nedelje;
- HIV: 2–4 nedelje;
- HPV: 1 mesec – 10 godina (u zavisnosti od vrste);
- Oralni herpes: 2–12 dana;
- Sifilis: 3 nedelje – 20 godina (u zavisnosti od vrste);
- Trihomonijaza: 5–28 dana.
Tabela ispitivanja
Tabela inkubacije i testiranja polnih bolesti u nastavku uključuje preporuke za tip ispitivanja i ponovnog testiranja po završenom lečenju.
Nakon prolaska perioda inkubacije, većina polno prenosivih bolesti može se dijagnostikovati testovima krvi specifičnim za određena antitela. Neke polno prenosive bolesti su takođe praćene lezijama i mogu se dijagnostikovati pomoću testiranja brisa, kulture ili urina.
| Pol. bolest | Infekcija | Inkubacija | Tip testa | Ponovni test |
| Hlamidija | bakterijska | 7–21 dan | test krvi, brisa ili urina | 3 meseca |
| Genitalni herpes | virusna | 2–12 dana | test čira, kulture ili krvi | / |
| Gonoreja | bakterijska | 1–14 dana | test krvi, brisa ili urina | 3 meseca |
| Hepatitis A | virusna | 15–50 dana | test krvi na antitela | / |
| Hepatitis B | virusna | 8–22 nedelje | test krvi na antitela | / |
| Hepatitis C | virusna | 2–26 nedelje | test krvi na antitela | / |
| HIV | virusna | 2–4 nedelje | test krvi na antigen / antitelo | / |
| HPV | virusna | 1 mesec – 10 godina | papa test | / |
| Oralni herpes | virusna | 2–12 dana | čir, kultura ili krvni test | / |
| Sifilis | bakterijska | 3 nedelje – 20 godina | test krvi | 4 nedelje |
| Trihomonas | parazitska | 5–28 dana | NAAT test, kultura | 2 nedelje |
Iako se ponovno testiranje preporučuje za bakterijske polno prenosive bolesti, virusne infekcije su doživotne. U tom slučaju, test krvi će uvek pokazivati da bolest postoji, čak i nakon uspešnog lečenja. U tom slučaju ponovno testiranje bi bilo potrebno samo ako želite da ponovo potvrdite originalnu dijagnozu. U tabeli su ova testiranja označena kosom crtom ( / ).
Mogu li određene polne bolesti mirovati i ostati skrivene?
U nekim slučajevima, polno prenosiva bolest može biti asimptomatska (ne pokazuje simptome) jer je latentna ili miruje u telu. Latentne polno prenosive bolesti mogu dovesti do toga da osoba ostane bez dijagnoze dok simptomi ne počnu da se pojavljuju. Ovakva situacija obolelog dovodi do rizika od dugoročnih komplikacija.
Hlamidija, hepatitis C, HIV i HSV (herpes simplex virus) spadaju u ovu grupu. Ali ne zaboravite – asimptomatičnost je izuzetak a ne pravilo.
Najbolji način da se osigura da „uspavana“ polno prenosiva bolest dobije odgovarajuću dijagnozu i lečenje je redovan skrining. Preporučuje se da sve seksualno aktivne odrasle osobe sa novim ili sa više seksualnih partnera, obave najmanje jednom godišnje testiranje na većinu polno prenosivih bolesti, posebno na hlamidiju i gonoreju.
Takođe se preporučuje osobama koje imaju seks bez kondoma ili neke druge metode barijerne zaštite, da češće vrše testiranja na polno prenosive bolesti.
Prednosti ranog otkrivanja i lečenja
Ako mislite da imate polno prenosivu bolest, važno je prestati sa seksualnom aktivnošću i potražiti stručnu pomoć. Rano otkrivanje i lečenje ovih bolesti igra važnu ulogu u zaustavljanju prenošenja bolesti između vas, vaših seksualnih partnera i njihovih seksualnih partnera. U nekim slučajevima vam čak može u doslovnom smislu spasiti život.
Kada se ne leče, polne bolesti uključuju rizike:
- karlične zapaljenske bolesti i neplodnost kod žena, od nelečene klamidije i gonoreje;
- rak grlića materice kod žena, od nelečenog HPV-a;
- rizici vezani za trudnoću i porođaj, od nelečenih bakterijskih SPB, HIV-a i hepatitisa B;
- oštećenje organa, demencija, paraliza ili smrt od nelečenog sifilisa.
Gore spomenuti rizici su najčešći mada postoji još čitav spektar oštećenja koja mogu nastati usled zapuštanja bolesti.
Važna je briga o vašem seksualnom zdravlju. Neće vam svi partneri dobrovoljno otkriti svoj zdravstveni status ako su oboleli ili sumnjaju da su „zaradili“ neku polnu bolest. Ipak, možete preuzeti kontrolu nad svojim seksualnim zdravljem postavljanjem pitanja i otvorenim i iskrenim diskusijama o polno prenosivim bolestima sa novim partnerom.
I za kraj
Rana dijagnoza i lečenje polno prenosivih bolesti važan su deo brige o vašem seksualnom zdravlju. Iako je važno da se ne testirate prerano, informacije o periodu inkubacije najčešćih infekcija mogu biti od pomoći da odredite kada treba potražiti medicinsku pomoć.
Ako testiranje pokaže da ste pozitivni na neku polno prenosivu bolest, bilo da je ona bakterijska, virusna ili parazitska, lečenjem ćete smanjiti rizik od dugoročnih zdravstvenih komplikacija.
