Možete li da zamislite svet u kome su čist vazduh, voda i hrana dostupni svima? U kojem je ekonomija u funkciji zdravlja i blagostanja? U kojem ljudi imaju kontrolu nad svojim zdravljem i zdravljem naše planete? Ako ne možete sve ovo da zamislite – Svetski dan zdravlja je tu da vas podseti da su ovi naizgled nedostižni ciljevi – realni!
U ovo teško vreme obeleženo velikom krizom pandemije virusom COVID-19, više nego ikad ugroženom životnom sredinom i veoma teškim bolestima, poput malignih i kardiovaskularnih, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je odlučila da Svetski dan zdravlja 2022. bude obeležen usmeravanjem globalne pažnje i iniciranjem hitne akcije u pravcu poboljšanja zdravlja ljudi i očuvanja planete na kojoj živimo.
Jer, samo zdravi ljudi u očuvanoj životnoj sredini mogu da ostvare svoje potencijale i žive u blagostanju.
Svetski dan zdravlja – Istorijat i obeležavanje
Sa ciljem da promoviše i posebno istakne neuporedivu vrednost zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija odredila je i osmislila obeležavanje Svetskog dana zdravlja. Bilo je to pre više od sedamdeset godina, tačnije 1949. godine, s tim što se 7. april kao Svetski dan zdravlja obeležava počev od 1950. godine.
Svetska zdravstvena organizacija, odnosno njen generalni direktor, na predlog vlada članica i osoblja, bira temu na kojoj će se bazirati obeležavanje Svetskog dana zdravlja te godine. Tako se stvara svest o određenoj zdravstvenoj oblasti koja predstavlja prioritet za tu godinu.
Povodom Svetskog dana zdravlja širom sveta započinju različite promotivne aktivnosti koje ukazuju na ozbiljnost aktuelne teme, ali i iniciraju neophodne aktivnosti da se problemi očuvanja javnog zdravlja prevaziđu. Naravno, ti se programi nastavljaju i posle 7. aprila, tokom godine.
Svetski dan zdravlja – Manifestacije
Već po tradiciji, za promociju odabrane teme Svetska zdravstvena organizacija koristi edukativne radionice, panel diskusije, seminare, medijske prezentacije. Organizuju se i aktivnosti na otvorenom, kao i dobrotvorne akcije i prikupljanje neophodnih sredstava.
Ovaj dan i aktivnosti koje ga prate usmeren je ka podizanju svesti o zdravstvenim problemima, posebno u siromašnim regionima širom sveta. One treba da podsete ljude širom sveta na značaj brige o zdravlju.
Značajne su i aktivnosti na očuvanju mentalnog zdravlja. Ponekad neopravdano zapostavljene, ove aktivnosti posebno dobijaju na značaju u vremenu u kojem živimo, zbog stresnog načina života.
Svetski dan zdravlja 2022.
Sa dvogodišnjim iskustvom neizvesne borbe sa pandemijom virusa COVID-19, u uslovima alarmantne ugroženosti životne sredine, Svetska zdravstvena organizacija će 7. aprila, na Svetski dan zdravlja 2022. inicirati hitne i neodložne aktivnosti u pravcu očuvanja i poboljšanja zdravlja ljudi širom sveta, ali i preduzimanje mera kojima će planeta na kojoj živimo postati zdravo mesto za život.
Kampanja će istaći jedan od najvažnijih principa Svetske zdravstvene organizacije da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na razliku u rasi, religiji, političkom uverenju, ekonomskom ili socijalnom stanju“.
Promocija zdravlja, blagostanje, jednakost i održivi razvoj
Uslovi pandemije sa kojom se svet suočio bili su prilika da se uverimo u neophodnost hitne akcije u pravcu stvaranja održivog društva blagostanja u kojem je zdravlje, kao osnovno ljudsko pravo dostupno svima, sadašnjim i budućim generacijama.
Svetska ekonomija kojoj je tehničko tehnološki razvoj omogućio stvaranje većih prihoda i viška vrednosti, ne obezbeđuje pravednu raspodelu, pa je jaz između malog broja neizmerno bogatih i miliona siromašnih sve veći…
Podaci ovako to ilustruju:
- Širom sveta preko 100 miliona ljudi živi sa dnevnim prihodom od 1,90 dolara ili manje;
- Zbog lošeg zdravstvenog sistema godišnje umre 6,6 miliona dece širom sveta;
- Svakodnevno 800 žena umre zbog komplikacija u trudnoći;
- Deca koja umiru od malarije u Zambiji prosečno su stara 5 godina;
- Gotovo 2,200 dece širom sveta dnevno umre od dijareje.
Ugrožena planeta i ugroženo zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je preko 13 miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje posledica dejstva faktora ugrožene životne sredine. Tako je narušena životna sredina najveća pretnja po zdravlje sa kojom se svet suočava.
Ugroženost planete i živog sveta koji je naseljava posledica je političkih, društveno ekonomskih odluka kojima treba da se obezbedi privredni razvoj i profit, ali je cena za to veoma visoka – narušeno zdravlje ljudi.
- Preko 90% ljudi širom sveta udiše nezdravi vazduh koji je rezultat sagorevanja fosilnih goriva;
- Neuobičajeno velike količine padavina praćene uraganima, doprinose eroziji zemljišta, nestašicama pijaće vode, što sve ugrožava zdravlje i živote ljudi, direktna su posledica globalnog zagrevanja;
- Neadekvatno odloženi otpad i plastika prekrivaju dna reka i okeana i ulaze u naš lanac ishrane;
Alarmantni podaci:
- Zagađeni vazduh koji za posledicu ima najteže bolesti, svakog minuta ubije 13 ljudi;
- Preko 2 milijarde ljudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, a 3,6 milijarde ljudi nije u prilici da koristi bezbedne toalete;
Zaključak
Svi oni koji se nalaze u lancu kreiranja zdravstvenih i socijalnih politika i donošenja odluka, moraju biti svesni značaja zdravlja kao glavnog resursa za prosperitet. Zato bi glavna težnja svakog društva morala biti da u budućnosti iskoreni nejednakosti u zdravlju. Svet u kome živimo u poslednjih godinu dana nas je naučio da i nije tako veliki kako nam se do skora činilo, da nas lako mogu zaokupiti zajedničke brige i problemi.
Posvećenost viziji da svaki pojedinac, ma gde živeo na ovoj planeti, može da ostvari pravo na dobro zdravlje, jeste vodilja Svetske zdravstvene organizacije, ali bi morala biti nedvosmisleni imperativ svakog društva, svake zajednice i, zašto da ne, svakog od nas ponaosob.
