Bolesti srca

Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u razvijenim i zemljama u razvoju. Praktično, toliko su rasprostranjene da je sve teže pronaći deo planete u kojem je populacija zaštićena od ovih bolesti.

Ono što najviše zabrinjava je što broj obolelih neprekidno raste i ovaj trend se nastavlja iz godine u godinu.

Iako bolesti srca mogu biti smrtonosne, kod većine ljudi se mogu sprečiti. Rano usvajanje zdravih životnih navika, može doprineti da živite duže sa zdravim srcem.

Širok spektar srčanih bolesti

Bolesti srca obuhvataju širok spektar kardiovaskularnih problema. Veći broj bolesti i stanja spada u grupu bolesti srca. Najčešće su:

• Aritmija – abnormalnost srčanog ritma;
• Ateroskleroza – predstavlja otvrdnjavanje i krutost arterija;
• Kardiomiopatija – stanje koje dovodi do otvrdnjavanja ili slabljenja srčanog mišića;
• Urođene srčane mane – su nepravilnosti srca koje su prisutne od rođenja;
• Bolest koronarnih arterija – bolest uzrokovana taloženjem masnih naslaga (obično je u pitanju mešavina masnoća, kalcijuma i različitog ćelijskog otpada poznata pod nazivom plak) u arterijama srca. Još je nazivaju i ishemijska bolest srca;
• Infekcije srca – mogu ih izazvati bakterije, virusi ili paraziti.

Termin kardiovaskularne bolesti se koristi za označavanje onih stanja srca koja posebno utiču na krvne sudove.

PREPORUKA: U cilju prevencije bolesti i prevencije neželjenih događaja, razmislite o osiguranju života po pristupačnoj ceni.

Koji su simptomi bolesti srca?

Različite vrste srčanih bolesti daju različite simptome. Kod nekih stanja se već na osnovu žalbi pacijenta može pretpostaviti koja je srčana bolest u pitanju:

Aritmije

Aritmije su abnormalni srčani ritmovi. Simptomi zavise od vrste aritmije koju imate – da li su otkucaji srca prebrzi, prespori ili nepravilni (duži i kraći razmaci između otkucaja). Simptomi aritmije:

• vrtoglavica;
• „lepršavo“ srce ili njegov ubrzan rad;
• nizak puls;
• nesvestica;
• bol u grudima.

Ateroskleroza

Ateroskleroza smanjuje snabdevanje ekstremiteta krvlju. Nastaje zbog plakova koji se talože unutar krvnih sudova i smanjuju njihov promer i otežavaju cirkulaciju do tačke kada može da potpuno prestane.

Pored bolova u grudima i otežanog disanja, simptomi ateroskleroze su i:

• hladnoća, posebno u udovima;
• utrnulost, naročito u udovima;
• neobičan ili neobjašnjiv bol nekog dela tela;
• slabost u nogama i rukama.

Urođene srčane mane

Urođene srčane mane su srčani problemi koji se razvijaju dok fetus raste. Neke srčane mane nikada se ne dijagnostifikuju, dok se druge mogu otkriti na rutinskim lekarskim pregledima ili kada uzrokuju simptome, kao što su:

• koža s plavim nijansama;
• oticanje ekstremiteta;
• otežano disanje;
• umor i nizak nivo energije;
• nepravilan srčani ritam.

Bolest koronarnih arterija

Ova bolest nastaje zbog nakupljanja plaka u arterijama koje prenose krv bogatu kiseonikom kroz srce i pluća. Simptomi koji je karakterišu su:

• bol ili nelagoda u grudima;
• osećaj pritiska ili stezanja u grudima;
• nedostatak daha;
• mučnina;
• loše varenje i gasovi.

Kardiomiopatija

Kardiomiopatija je bolest zbog koje srčani mišić raste i postaje krut, zadebljan i slab. Simptomi ovog stanja su:

• umor;
• nadimanje;
• otečene noge (naročito zglobovi i stopala);
• kratak dah;
• lupanje srca ili ubrzani puls.

Infekcije srca

Termin infekcija srca može se koristiti za opisivanje stanja kao što su endokarditis ili miokarditis. Simptomi te infekcije su:

• bol u grudima;
• kašalj i osećaj zaptivenosti u grudnom košu;
• groznica;
• jeza;
• osip po koži.

Simptomi bolesti srca kod žena

Žene često imaju drugačije znake i simptome oboljenja srca u odnosu na muškarce, posebno kada je bolest koronarnih arterija u pitanju.

Studija iz 2003. godine proučavala je simptome koji se najčešće sreću kod žena koje su doživele srčani udar. Glavni simptomi nisu obuhvatali „klasične“ simptome srčanog udara, kao što su  bolovi u grudima i trnjenje. Umesto toga, studija je otkrila da su žene bile ubeđene da imaju anksioznost, poremećaj spavanja i neobičan ili iznenadni umor.

INFO: WSO nudi usluge dopunskih pokrića uz životno osiguranje za troškove bolničkih dana i lečenje težih bolesti. Ovaj izbor će vam omogućiti da ne brinete o finansijama, već svoje zdravlje prepustite najboljim stručnjacima u zemlji i inostranstvu.

Štaviše, 80 procenata žena u pomenutoj studiji, prijavilo je da su imale ove simptome najmanje mesec dana pre nego što se dogodio srčani udar.

Simptomi bolesti srca kod žena takođe se mogu zameniti sa drugim stanjima, kao što su depresija, menopauza i anksioznost.

Uobičajeni simptomi bolesti srca kod žena su:

• vrtoglavica;
• bledilo;
• otežano disanje ili plitko disanje;
• vrtoglavica;
• nesvestica;
• anksioznost;
• mučnina;
• povraćanje;
• bolovi u vilici;
• bol u vratu;
• bol u leđima;
• probavne smetnje ili bolovi u grudima i stomaku;
• hladan znoj.

Šta uzrokuje bolesti srca?

Svaka vrsta srčanih bolesti uzrokovana je nečim potpuno jedinstvenim za to stanje. Ateroskleroza i Bolest koronarnih arterija su rezultat nakupljanja plaka u arterijama. Ostali uzroci bolesti srca opisani su u nastavku.

Uzroci aritmije

Uzroci abnormalnog srčanog ritma uključuju:

• dijabetes;
• bolest koronarnih arterija;
• srčane mane, uključujući urođene srčane mane;
• lekovi, suplementi i biljni lekovi;
• visok krvni pritisak (hipertenzija);
• prekomerna upotreba alkohola ili kofeina;
• upotreba psihoaktivnih supstanci;
• stres i anksioznost;
• postojeće oštećenje srca ili njegova bolest.

Uzroci urođenih srčanih mana

Ova bolest srca se javlja dok se beba još uvek razvija u materici. Neke srčane mane mogu biti ozbiljne i rano se dijagnostikuju i leče. Neke takođe mogu ostati nedijagnostifikovane dugi niz godina.

Struktura vašeg srca takođe se može menjati kako starite. To može stvoriti srčanu manu koja može dovesti do komplikacija i problema.

Uzroci kardiomiopatije

Postoji nekoliko vrsta kardiomiopatije. Svaka vrsta je rezultat zasebnog stanja.

Dilatirana kardiomiopatija. Nejasno je šta uzrokuje ovaj najčešći tip kardiomiopatije, koji dovodi do slabljenja srca. To može biti rezultat prethodnih oštećenja srca, poput onih izazvanih lekovima, infekcijama i srčanim udarom. Takođe može biti nasledno stanje ili rezultat nekontrolisanog krvnog pritiska.

Hipertrofična kardiomiopatija. Ova vrsta bolesti srca dovodi do zadebljanja srčanog mišića. Obično je nasledna.

Restriktivna kardiomiopatija. Često je nejasno šta dovodi do ove vrste kardiomiopatije, koja rezultira krutim zidovima srčanog mišića. Mogući uzroci uključuju nakupljanje ožiljnog tkiva i abnormalno nakupljanja proteina poznatog kao amiloidoza.

Uzroci srčane infekcije

Bakterije, paraziti i virusi su najčešći uzročnici infekcija srca. Nekontrolisane infekcije u telu takođe mogu naškoditi srcu ako se ne leče pravilno.

Faktori rizika za bolesti srca

Postoji mnogo faktora rizika za bolesti srca. Neke je moguće kontrolisati, a neke ne. Neki od ovih faktora rizika uključuju:

• visok krvni pritisak;
• visok holesterol i nizak nivo lipoproteina velike gustine (HDL), „dobrog“ holesterola;
• pušenje;
• gojaznost;
• fizička neaktivnost.

Pušenje je kontrolisani faktor rizika. Ljudi koji puše, prema najnovijim istraživanjima, su u dvostruko većem riziku za razvoj srčanih bolesti.

Ljudi sa dijabetesom mogu takođe biti izloženi većem riziku od srčanih oboljenja, jer visok nivo glukoze u krvi povećava rizik od:

• angine pektoris;
• srčanog napada;
• srčanog udara;
• Bolesti koronarnih arterija.

Ako imate dijabetes, neophodno je kontrolisati nivo šećera u krvi kako biste ograničili rizik od razvoja srčanih bolesti.

Prema istraživanjima Američkog udruženja za srce (AHA) ljudi koji imaju visok krvni pritisak i dijabetes, imaju dvostruko veći rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Faktori rizika koje ne možete da kontrolišete

Ostali faktori rizika za bolesti srca uključuju:

• porodična istorija srčanih bolesti;
• etnička pripadnost;
• pol;
• starost.

Iako se ovi faktori rizika ne mogu kontrolisati, možete da pratite efekte koji imaju na vas. Prema podacima klinike Majo, porodična istorija bolesti koronarnih arterija je posebno zabrinjavajuća ako ste u porodici imali obolelog od srčanih bolesti i to kada je u pitanju:

• muški rođak mlađi od 55 godina, otac ili brat
• rođaka mlađa od 65 godina, majka ili sestra

Takođe, muškarci imaju veći rizik za nastanak bolesti srca nego žene.

Konačno, vaše godine mogu povećati rizik od srčanih bolesti. Od 20 do 59 godina, muškarci i žene imaju sličan rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Međutim, nakon 60. godine procenat muškaraca koji su pogođeni tom bolešću se poveća od 19,9 do 32,2 procenta dok samo 9,7 do 18,8 odsto žena tog starosnog doba oboljeva od kardiovaskularnih bolesti.

Kako se dijagnostifikuje bolest srca?

Da bi se postavila dijagnoza bolesti srca, potrebno je uraditi nekoliko vrsta testova. Neki od ovih testova mogu se obaviti pre nego što uopšte pokažete bilo koji znak bolesti srca. Drugi se mogu koristiti za traženje mogućih uzroka kada se simptomi pojave.

Pregledi i test krvi

Ako imate ili mislite da imate problema sa srcem – naravno da ćete se javiti odgovarajućem medicinskom radniku.

Prvo što će lekar uraditi je da izvrši fizički pregled uzimajući u obzir simptome koje ste imali i porodičnu i ličnu istoriju bolesti jer genetika može igrati značajnu ulogu kod nekih bolesti srca. Spomenite lekaru ako imate člana uže porodice koji ima bolest srca.

Najverovatnije će se početi od osnovnih krvnih analiza. Analizom krvi će se utvrditi nivo holesterola, triglicerida – bitnih parametara za dijagnozu bolesti srca i tražiće se znaci upale.

Neinvazivni testovi

Mnogo neinvazivnih testova se može koristiti za dijagnozu bolesti srca.

• Elektrokardiogram (EKG). Ovaj test prikazuje električnu aktivnost vašeg srca i pomaže lekaru da uoči nepravilnosti ako ih ima.
• Ultrazvučni pregled lekaru daje jasnu sliku strukture vašeg srca.
• Test na stres. Ovaj test se izvodi dok obavljate aktivnosti koje zahtevaju napor, kao što je hodanje, trčanje ili vožnja sobnog bicikla. Tokom testa, lekar će pratiti aktivnost vašeg srca pri fizičkom naporu.
• Karotidni ultrazvuk. Da biste dobili detaljan ultrazvuk karotidnih arterija, potrebno je da uradite i ovaj pregled.
• Holter monitor. Ako je potrebno lekar, će zatražiti da nosite ovaj monitor pulsa 24 do 48 sati. Ovaj test omogućava da se dobije širi prikaz aktivnosti srca.
• Test stola pod nagibom. Ako ste nedavno imali nesvesticu ili vrtoglavicu kada stojite ili sedite, možda će lekar tražiti i ovaj test. Tokom izvođenja ovog testa vezani ste za sto i polako se podižete ili spuštate dok lekari nadgledaju vaš puls, krvni pritisak i nivo kiseonika.
• CT skeniranje. Skeniranje daje lekaru detaljnu rentgensku sliku vašeg srca.
• MRI srca. Kao i skener i magnetna rezonanca srca pruža vrlo detaljnu sliku vašeg srca i krvnih sudova.

Invazivni testovi

Ako fizički pregled, testovi krvi i neinvazivni testovi nisu dali jasan odgovor zašto imate određene tegobe, biće neophodna da lekar „zaviri“ u vaše telo kako bi utvrdio šta uzrokuje neuobičajene simptome. U invazivne testove su uključeni:

• Kateterizacija srca i koronarna angiografija. Lekar će uvesti kateter u srce kroz prepone i arterije. Kateter će im pomoći da izvrše testove srca i krvnih sudova.
  Kada vam je ovaj kateter u srcu, lekar može da uradi koronarnu angiografiju. Tokom koronarne angiografije, boja se ubrizgava u nežne arterije i kapilare koji okružuju srce. Boja pomaže u stvaranju izuzetno detaljne rendgenske slike.
• Elektrofiziologija. Tokom ove procedure, lekar vam može kateterom priključiti elektrode na srce. Kada su elektrode na svom mestu, lekar može da šalje električne impulse i beleži kako srce reaguje.

Kako se leče bolesti srca

Lečenje srčanih bolesti u velikoj meri zavisi od vrste bolesti koju imate, kao i od toga koliko je napredovala. Na primer, ako imate srčanu infekciju lek će biti antibiotik.

Ako imate naslage plaka, lekari mogu preduzeti dvosmerni pristup: prepisaće lek koji vam može pomoći da smanjite rizik od dodatnog taloženja plakova i pomoći da usvojite zdrave promene u načinu života.

Lečenje bolesti srca obuhvata tri glavne kategorije:

Promena životnog stila

Izbor zdravog načina života pomaže da sprečite bolesti srca. Takođe vam može pomoći u toku lečenja da sprečite da se stanje pogorša. Vaša ishrana je jedno od prvih područja koje ćete morati da promenite.

Dijeta sa malo natrijuma, sa malo masnoća, bogata voćem i povrćem može vam pomoći da smanjite rizik od komplikacija bolesti srca. Primer dijetetskog pristupa za kontrolisanje hipertenzije su: DASH dijeta kao i dijeta sa pirinčem.

Isto tako redovno vežbanje i odvikavanje od pušenja, može pomoći u lečenju bolesti srca. Nastojte da smanjite upotrebu alkohola.

Lekovi za bolesti srca

Lekovi su potrebni za lečenje određenih vrsta srčanih bolesti i njima se može ili izlečiti ili kontrolisati vaša bolest srca. Lekovi se takođe mogu prepisati kako bi usporili ili zaustavili rizik od komplikacija. Tačan lek koji će biti prepisan zavisi od vrste srčane bolesti koju imate.

Hirurška intervencija i invazivni postupci

U nekim slučajevima srčanih bolesti neophodna je operacija ili medicinski postupak za lečenje stanja i sprečavanje pogoršanja nastalih simptoma.

Na primer, ako imate arterije koje su u potpunosti ili gotovo u potpunosti blokirane nakupljanjem plaka, lekar će vam „ugraditi“ stent u arteriju da bi povratio normalan protok krvi. Postupak koji će lekar izvršiti zavisi od vrste srčane bolesti koju imate i stepena oštećenja srca.

Kod velikog oštećenja srca, nekada je jedino rešenje transplatacija organa. Ovaj operativni zahvat je delikatan i kompleksan a cena njegovog izvođenja je visoka.

PREPORUKA: Zbog visokih troškova i složenosti lečenja – dobro bi bilo na vreme razmisliti o nekom vidu zdravstvenog osiguranja koje pokriva i mogućnost skupih zahvata u inostranstvu.
Wiener Städtische osiguranje nudi odličan proizvod koji obuhvata pokrivanje troškova lečenja u inostranstvu (putni, smeštajni i troškovi lečenja) čak do 2 miliona evra. Više detalja na njihovoj stranici Wiener Doctors.

Kako se mogu sprečiti bolesti srca?

Neki faktori rizika za srčane bolesti ne mogu se kontrolisati, a to je, recimo, porodična istorija. Ali se mogu smanjiti šanse za razvoj srčanih bolesti smanjenjem faktora rizika na koje možete uticati.

Održavajte zdrav krvni pritisak i normalan nivo holesterola

Zdrave vrednosti krvnog pritiska i holesterola neki su od prvih koraka koje treba da preduzmete da biste sačuvali zdravo srce.

Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mm Hg). Zdrav krvni pritisak se smatra manjim od 120 („gornji“ ili sistolni) i 80 („donji“ ili dijastolni pritisak), što se često izražava kao „120 sa 80“ ili „120/80 mm Hg“.
Sistolini pritisak nastaje dok srce pumpa krv, a dijastolni kada se srce opušta, tj između otkucaja srca. Veći broj ukazuje da srce previše radi da bi pumpalo krv.

Idealni nivo holesterola zavisi od faktora rizika i istorije zdravlja srca. Ako imate visok rizik od srčanih bolesti, imate dijabetes ili ste već imali srčani udar, željeni nivo će biti ispod nivoa koji je poželjan kod ljudi sa malim ili prosečnim rizikom.

Pronađite načine za upravljanje stresom

Koliko god zvučalo jednostavno, upravljanje stresom takođe može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Ne potcenjujte hronični stres koji doprinosi bolestima srca.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako ste često preplavljeni emocijama, uznemireni ili se nosite sa stresnim životnim događajima, kao što je preseljenje, promena posla ili razvod.

Prihvatite zdraviji način života

Takođe je važno jesti zdravu hranu i redovno vežbati. Obavezno izbegavajte hranu bogatu zasićenim mastima i solju.

Lekari preporučuju 30 do 60 minuta vežbanja dnevno, što je najmanje 2 sata i 30 minuta svake sedmice. Posavetujte se sa svojim lekarom da biste bili sigurni da možete bezbedno da ispunite ove smernice, posebno ako već imate bolest srca.

Ako pušite, prestanite. Nikotin u cigaretama dovodi do skupljanja i krutosti krvnih sudova, što otežava cirkulaciju krvi bogate kiseonikom. Pušenje je jedan od faktora nastanka ateroskleroze.

Kakve promene u načinu života zahtevaju bolesti srca?

Ako ste nedavno dobili dijagnozu bolesti srca, posavetujte se sa svojim lekarom o koracima koje možete preduzeti da biste bili što zdraviji. Pripremite se za posetu lekaru tako što ćete napraviti detaljnu listu svojih svakodnevnih navika. Moguće teme uključuju:

• lekove koje uzimate;
• redovnu rutinu vežbanja;
• svakodnevnu ishranu;
• informacije o istoriji porodičnih bolesti srca ili moždanog udara;
• lična istorija visokog krvnog pritiska ili dijabetesa;
• bilo koji simptom koji imate (ubrzan rad srca, vrtoglavica ili nedostatak energije).

Redovni lekarski pregledi samo su jedna od životnih navika koju možete da preuzmete. Ako to učinite, potencijalni problemi se mogu otkriti mnogo ranije. Određeni faktori rizika, kao što je visok krvni pritisak, mogu se regulisati lekovima kako bi se smanjio rizik od srčanih bolesti.

Lekar vam može dati savete i za:

• odvikavanje od pušenja;
• redovnu kontrolu krvnog pritiska;
• redovno vežbanje;
• održavanje zdravog nivoa holesterola;
• gubitak kilograma ako imate prekomernu težinu;
• zdravu ishranu…

Uvođenje svih ovih promena odjednom možda neće biti moguće. Zato razmotrite koje će promene načina života imati najveći uticaj i njih prvo sprovedite. Čak i mali koraci ka ovim ciljevima pomoći će vam da budete zdraviji.

Kakva je veza između bolesti srca i hipertenzije?

Hipertenzivna bolest srca je stanje izazvano hronično visokim krvnim pritiskom. Hipertenzija zahteva da vaše srce snažnije pumpa kako bi krv cirkulisala kroz telo. Ovaj povećani pritisak može dovesti do nekoliko vrsta srčanih problema, uključujući zadebljani i povećani srčani mišić i sužene arterije.

Dodatna sila koju vaše srce mora koristiti za pumpanje krvi, će srčani mišić učiniti tvrđim i debljim, što utiče na rad srca.

Hipertenzivna bolest srca arterije čini neelastičnim i krutim, što usporava cirkulaciju krvi i sprečava snabdevanje ćelija kiseonikom.

Hipertenzivna srčana bolest je glavni uzrok smrti ljudi sa povišenim krvnim pritiskom, pa je važno da počnete da lečite povišen krvni pritisak što pre. Lečenje može zaustaviti komplikacije i eventualno sprečiti dodatnu štetu.

Postoji li lek za bolesti srca?

Bolesti srca se ne mogu izlečiti. One pre svega zahtevaju doživotno lečenje i pažljivo praćenje. Mnogi simptomi bolesti srca mogu se ublažiti lekovima, i promenom načina života. Kada ove metode ne uspeju, koristi se koronarna intervencija ili bajpas operacija.

Ako mislite da možda imate simptome ili faktore rizika srčanih bolesti, zakažite pregled kod lekara. Od lekara ćete dobiti smernice koje testove i dodatne preglede da uradite a pomoći će vam i da napravite plan za očuvanje vašeg zdravlja.

Važno je da pre nego što se postavi dijagnoza preuzmete brigu o svom celokupnom zdravlju i vašem srcu jer je to dobar način da očuvate zdravo srce dugi niz godina.