14. jun 2025: Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi – „Daj krv, daj nadu: zajedno spasavamo živote”

Svake godine 14. juna obeležava se Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi i posvećen je zahvalnosti milionima ljudi koji nesebično daruju krv kako bi spasli živote drugih. Ovaj datum izabran je u čast rođenja Karla Landštajnera, austrijskog imunologa koji je 1901. godine otkrio ABO krvne grupe, čime je postavio temelje za bezbednu transfuziju krvi.

Svetski dan dobrovljoljnih davalaca krvi 2025

Tema za 2025. godinu: „Daj krv, daj nadu: zajedno spasavamo živote”

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) za 2025. godinu odabrala je temu „Daj krv, daj nadu: zajedno spasavamo živote”, naglašavajući kako svaka donacija krvi predstavlja čin nade za pacijente širom sveta. Ciljevi kampanje su:

da se poveća svest o potrebi za bezbednim i redovnim donacijama krvi i plazme;
da se podstaknu novi i postojeći davaoci da redovno daruju krv;
da se zahvali dobrovoljnim davaocima krvi za njihov doprinos.

Kampanja takođe ima cilj da ojača solidarnost i zajedničko delovanje kako bi se obezbedila dostupnost bezbedne krvi za sve kojima je potrebna.

Globalne statistike o donaciji krvi

Podaci SZO pokazuju sledeće:

Godišnje se prikupi oko 117,4 miliona jedinica krvi širom sveta.
Iz zemalja sa visokim prihodima, koje čine samo 16% svetske populacije, dolazi 42% tih donacija krvi širom sveta.
U zemljama sa niskim prihodima do 52% transfuzija krvi daje se deci mlađoj od pet godina.
Stopa donacija krvi na 1000 ljudi varira: 32,6 u zemljama sa visokim prihodima, 15,1 u zemljama sa srednje visokim prihodima, 8,1 u zemljama sa srednje niskim prihodima i 4,4 u zemljama sa niskim prihodima.

Ove brojke ukazuju na nejednakost u dostupnosti bezbedne krvi i potrebu za povećanjem dobrovoljnih donacija, posebno u zemljama sa nižim prihodima.

Dobrovoljno davanje krvi u Srbiji

Žena u institutu za transfuziju daje krv

U Srbiji dobrovoljni davaoci krvi obezbeđuju oko 70% ukupnih zaliha krvi, prema podacima Crvenog krsta Srbije. Ove donacije su anonimne i ne plaća se za njih, što je u skladu sa principima dobrovoljnog davanja krvi. Međutim, i dalje postoji potreba za povećanjem broja redovnih davalaca kako bi se obezbedila stabilna i dovoljna zaliha krvi za sve pacijente kojima je krv neophodna.

Zašto je važno donirati krv?

Donacija krvi je ključna za:

lečenje pacijenata sa teškim bolestima i stanjima;
podršku složenim medicinskim i hirurškim procedurama;
pomoć u hitnim slučajevima, kao što su saobraćajne nesreće ili prirodne katastrofe;
smanjenje smrtnosti i invaliditeta usled teških krvarenja tokom porođaja i nakon njega.

Redovno dobrovoljno davanje krvi pomaže u obezbeđivanju stabilnih zaliha krvi i poboljšava kvalitet zdravstvene zaštite za sve.

Počast herojima: priče koje inspirišu

Jedan od najpoznatijih davalaca krvi je Džejms Harison iz Australije, poznat kao „čovek sa zlatnom rukom”. Njegova krv je sadržala retka antitela koja su pomogla u lečenju rezus bolesti kod novorođenčadi. Donirao je krv 1173 puta, čime je spasao živote više od dva miliona beba.

Ovakve priče podsećaju nas na moć pojedinca da napravi značajnu razliku u životima drugih.

Kako možete pomoći?

Donirajte krv: Ako ste zdravi i ispunjavate uslove, razmislite o tome da postanete redovan davalac krvi.
Širite svest: Podelite informacije o važnosti davanja krvi sa prijateljima i porodicom.
Organizujte akcije: Uključite se u organizaciju lokalnih akcija davanja krvi ili volontirajte u centrima za transfuziju.

Zaključak

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi prava je prilika da izrazimo zahvalnost svima koji daruju krv i da podstaknemo druge da se pridruže ovoj plemenitoj misiji. Svaka donacija je čin solidarnosti i nade koji može spasti nečiji život.

Zato je važno da se 14. juna 2025. godine setimo važnosti davanja krvi i razmislimo o tome kako i mi možemo doprineti. Zajedničkim donacijama krvi pružamo nadu i spasavamo živote mnogih ljudi koji su u kritičnom stanju.

Reference: