Da li ste znali da je svaka druga žena u Srbiji, u jednom periodu svog života, bila izložena nekom obliku nasilja u porodici ? A kada govorimo o nasilju, misli se i na fizičko i na psihičko zlostavljanje.
Širom sveta se 25. novembar obeležava kao Dan borbe protiv nasilja nad ženama. Prvi put je ovaj datum ustanovljen u Bogoti, 1981. godine, u znak sećanja na sestre Mirabel koje su brutalno ubijene u Dominikanskoj Republici 1960. godine. Ovaj datum su 1990. godine prihvatile Ujedinjene nacije i od tada se on obeležava kao Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama.
Ženska ljudska prava su neodvojivi deo univerzalnih ljudskih prava i u skladu sa svim međunarodnim dokumentima ta prava moraju da budu garantovana, poštovana i zaštićena. Vrlo je bitno da se diskriminacija žena kao i nasilje nad ženama prepozna i spreči.
Šta spada pod fizičko nasilje, a šta pod psihičko?
Fizičko nasilje podrazumeva razne oblike fizičkog napada, od čupanja za kosu, davljenja, fizičkih udaraca, pa sve do napada raznim oruđem, oružjem i mučenja.
Psihičko nasilje je podjednako strašno, ali i opasno kao i fizičko. Psihičko nasilje se ispoljava preko verbalnih napada na ženu, pretnji, zastrašivanja, omalovažavanja, ograničavanja slobode govora i kretanja.
Najčešći počinioci nasilja su sadašnji ili bivši partneri, mada se dešava da počinioci budu i drugi članovi porodice, otac, majka, brat, ali i drugi.
Zašto ćutimo?
Verovatno ne razmišljate često o ovoj temi, ali bi trebalo. Verovatno mislite da se ovo ne dešava često i da se ne dešava u Vašoj okolini, ali grešite.
Dosta ljudi smatra da je žena ta koja treba da ćuti, da istrpi povremeno dranje na nju, ali i da istrpi povremenu ćušku. Dosta ljudi smatra da je to normalno, ali nije.
Na prvu pojavu bilo kakvog nasilja treba reagovati. Na prvu pojavu bilo kakvog nasilja ne treba ćutati. Treba se obratiti nadležnim službama, porodici i prijateljima.
Nije normalno da žena trpi nasilje u porodici, nije normalno da žena trpi nasilje i diskriminaciju na poslu ili prilikom zapošljavanja, nije normalno da žena trpi nasilje na ulici ili bilo gde. I nije normalno ćutati.
Veliki problem su ljudi, ljudi koji žmure i ljudi koji ćute. Nemojte ćutati ako se Vama to desi i nemojte ćutati ako primetite da se dešava nekome u Vašoj blizini.
Nije sramota biti zlostavljan, sramota je ako Vam neko kaže da to tako treba. Nije sramota obratiti se za pomoć, sramota je ako Vam neko kaže da ste to zaslužili.
Zastrašujuća statistika
- Od početka godine (2019.) u Srbiji je ubijeno 28 žena, a u 17 slučajeva nasilje pre smrtnog ishoda nije bilo prijavljeno.
- U 2018. godini u Srbiji su ubijene 34 žene, kao posledica nasilja u porodici, a čak u 27 slučajeva nije bilo ranije prijave nasilja.
- Za jednu deceniju u Srbiji je ubijeno više od 320 žena, a više od 400 dece je ostalo bez svojih majki.
- Među žrtvama nisu bile samo emotivne partnerke, već i majke, bake, ćerke.
- Oko 85 odsto žena u Srbiji smatra da je nasilje nad ženama učestala i normalna pojava.
- Čak 29 odsto žena misli da je nasilje u porodici privatna stvar koja treba da se rešava u četiri zida, u okviru porodice.
- Četvrtina žena u Srbiji nije adekvatno informisana i ne zna šta treba da radi u slučaju nasilja.
- Gotovo 16 miliona žena u regionu trpi neki oblik nasilja.
Nasilje nad ženama je problem svih nas i nikako ne smemo okretati glavu. Treba da znate da Zakon o borbi protiv nasilja u Srbiji omogućava i anonimno prijavljivanje.
Ukoliko ste i sami žrtva ili znate nekoga ko jeste, nemojte ćutati. Pružite podršku, ne osuđujte, ne tražite opravdanja za tuđa zlodela, prijavite nasilje na vreme dok još nije kasno.
