r

Mislite na svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko vas! #OstaniteOdgovorni

Atletsko stopalo – simptomi i lečenje

Atletsko stopalo (poznatije kao: Sindrom atletskog stopala) je, kako ime ukazuje, „otkriveno“ prvo među sportistima. Naime, mnogi sportisti su primetili da njihove noge neprijatno mirišu čak i nakon temeljnog pranja i pedantnog održavanja.

Nakon velikog broja pritužbi i postavljenih pitanja, sprovedeno je istraživanje i rezultati su bili više nego iznenađujući. Otkriveno je da se radi o gljivici Trichophyton koja parazitira na stopalima. Pošto su se sportisti prvi pojavili sa pritužbama, dobili su „čast“ da oboljenje koje ova gljivica prouzrokuje zauvek nosi ime koje asocira na sport. Tako je otkriveno i u knjige zavedeno oboljenje koje se zove Atletsko stopalo (Tinea pedis).

šaka koja češe stopalo - atletsko stopalo

Kako se manifestuje atletsko stopalo

Bolest se manifestuje na stopalima, između nožnih prstiju, na noktima nogu i na tabanima. U retkim slučajevima može se pojaviti i na rukama.

Najčešći simptomi

  • Svrab i bockanje između prstiju praćeno osećajem pečenja na bolnom mestu;
  • Svrab i bockanje na samom tabanu;
  • Žuljevi koji svrbe;
  • Promena boje kože;
  • Koža postaje gruba i kruta;
  • Nokti postaju grubi, tvrdi i teško se seku;
  • Karakterističan neprijatan miris koji se čak i nakon pranja teško uklanja.

Uprkos svom imenu – atletsko stopalo se javlja i kod onih koji nisu sportisti. Naime, velik deo populacije, ima u manjoj ili većoj meri problema sa ovim gljivicama. Bolest se lako i brzo prenosi – dovoljan je dodir sa zaraženom površinom ili osobom koja je zaražena.

Iz gore navedenog se može zaključiti da nema osobe na ovom svetu koja nije došla u kontakt sa ovom gljivicom. Dovoljno je prošetati bos po bilo kojoj površini i rizikujete da ćete „pokupiti“ gljivicu koja izaziva atletsko stopalo.

Opet, vraćamo se na sportiste koji bosi hodaju po svlačionici i kupatilu, ali iako se ne bavite sportom i dalje postoji rizik od ovog oboljenja.

Načini na koji se još može dobiti atletsko stopalo

  • Ako idete bosi po javnim površinama;
  • U bazenu;
  • Ako koristite peškir ili čarape od zaražene osobe;
  • Mokre noge, vlažna koža prostora između prstiju stopala;
  • Ako nosite obuću koja steže i obuću u kojoj stopalo ne može da “diše”.

Bolest sama po sebi nije smrtonosna ili opasna po život ali ukoliko se ne leči postoji šansa da dođe do komplikacija. Komplikacije nastaju kada se pojave otvorene rane i pucaju žuljevi. U ovakvim slučajevima vrata se otvaraju za razne vrste bakterija koje mogu da naprave haos u organizmu čoveka.

Sprečavanje

Kada se govori o sprečavanju, može se reći da je preventiva najbolji lek. Neophodno je održavati čistoću stopala i paziti gde se gazi. Konkretno, mere koje se mogu preduzeti su:

  • Redovno pranje nogu vodom i sapunom;
  • Sušenje nogu, pogotovu sa akcentom na sušenje kože između prstiju;
  • Ne menjati i ne deliti čarape i peškire sa drugima. Nije moguće znati ko je zaražen ovom gljivicom;
  • Nositi papuče na javnim mestima kao što su svlačionica, zajednička kupatila i bazeni;
  • Birati čarape koje mogu da „dišu“. To znači da čarape koje nosite treba da sadrže veliki procenat pamuka i što manje sintetike;
  • Ukoliko nosite sintetičke čarape koristite one koje suše stopalo tj. izvlače znoj iz stopala;
  • Gledajte da vam je uvek obuća suva;
  • Ne nosite obuću naročito patike – na bosu nogu;
  • Koristite više pari obuće koje ćete menjati tokom nedelje.

tretman atletskog stopala laserom

Lečenje atletskog stopala

Ukoliko primetite neke od simptoma atletskog stopala – nemojte da paničite. Postoji veliki „arsenal“ različitih preparata za rešavanje ovog problema. Mogu se naći u većini apoteka u vidu sprejeva, praha i kreme. Tu su i različite terapije što kupkama što laserima – zaista je izbor veliki.

Ipak, pre nego što odete do najbliže apoteke, bilo bi dobro da svoje mišljenje o vašoj internet dijagnozi da i stručnjak za kožne probleme tj. dermatolog.

Takođe treba naglasiti da postoje i alternativni načini lečenja ove bolesti. Prema istraživanju koje je 2002. objavio australijski list alternativne medicine pokazalo se da je rastvor koji se sastoji od 50% vode i 50% ulja čajnog drveta u više od dve trećine slučajeva uklonio gljivicu u potpunosti. Dovoljno je napraviti rastvor i potopiti noge  pola sata.

Druga metoda koja se može primeniti je upotreba rastvora vode i sirćeta u istom pola-pola odnosu. Ova metoda je veoma poželjna za primenu kada pukne žulj.

Ne zaboravite, ova gljivica nije prirodni saputnik našeg tela koji se previše namnožio (kao što je recimo kandida) već neželjeni gost koga treba odstraniti.

I malo zanimljivosti…

Stari narodni lek za ovo gljivično oboljenje je upotreba urina. Naravno, sopstvenog kojim se “zalije” obolela regija i, prema predanju, gljivice bi trebale da budu kao rukom odnesene… ili je možda bolje reći: kao vodom odnesene…

NEWSLETTER

S pažnjom prema važnom